Mišljenje dana: Nije vreme za šoping u Italiji, ili zašto se ne treba zezati sa koronavirusom

Mišljenje dana: Nije vreme za šoping u Italiji, ili zašto se ne treba zezati sa koronavirusom

“Na potpuno smo nepoznatoj teritoriji, ovaj virus nije grip, nikada pre nismo videli respiratorni patogen koji se tako lako i brzo širi, ali on se može ograničavati ispravnim merama”, rekao je direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhan Gebrejesus o novom soju koronavirusa, nazvanom Covid-19. Rekao je to pre nego što se pojavila vest o tvrdnjama kineskih lekara da sada kruže dva soja – jedan smrtonosniji i jedan blaži, takozvani L i S tipovi – pre nego što je broj zemalja koji je prijavio prve zaražene premašio 80 i pre nego što je stigao u Banjaluku i tamo zatvorio školu. I nakon što su ugledni srpski epidemiolozi napravili pošalicu i od virusa korona i od zaplašenih građana.

Bilo je zanimljivo slušati priče ovdašnjih epidemiologa u trenutku dok je Gebrejesus u Ženevi objašnjavao zbog čega je opasnost od ovog virusa vrlo realna.

Čulo se prethodnih dana kako je to bezazlen virus, da je 80 odsto slučajeva blagog oblika, da je nemoguće sprečiti ulazak i zatvoriti granicu (što niko nije ni tražio, osim u zonama izrazitih klastera epidemije), da ne treba paničiti (ko kaže da treba?) i da je to u Italiji beznačajno (107 mrtvih od 3.089 zaraženih) i da će se ovdašnji zdravstveni sistem dostojanstveno suočiti s epidemijom ili eventualnom pandemijom.

Zapravo, nijedan novi virus koji se toliko proširi svetom nije nimalo bezazlen. Pa ni virus od kojeg je smrtnost, prema zvaničnim podacima SZO, veća nego od sezonskog gripa, jer iznosi oko 3,4 odsto. Poređenja radi, sezonski grip ubija manje od jedan odsto inficiranih. Nije bezazlen ni zato što, za razliku od sezonskog gripa, na ovaj virus niko u svetu nema imunitet, baš kao što reče Gebrejesus.

Niti postoji vakcina, a neće je biti još najmanje mesecima.

A građani su samo želeli da čuju kako da se zaštite (a ne da putuju slobodno u Italiju u šoping, još manje da se raduju što imaju estrogen jer on ne štiti ni od čega), posebno kada znaju s kakvim zdravstvenim sistemom imaju posla.

Istina je i da je virus smrtonosan za osobe sa zdravstvenim komplikacijama, za starije od 60 i 80 godina, kao što kažu ugledni srpski epidemiolozi i lekari, ali upravo je u tome strah građana zemlje u kojoj je dominantno baš to starije stanovništvo i ono s kardiovaskularnim i ostalim oboljenjima. Za tu tvrdnju nisu potrebne brojke Republičkog zavoda za statistiku, niti činjenica da se zaustavlja odliv medicinskog osoblja jer je nama počelo da manjka stručnog kadra.

Njujork tajms je, nakon pojave koronavirusa u Hrvatskoj provukao da Zapadni Balkan već ima problem sa zdravstvenim sistemom i zaista postoji zabrinutost kako će se izboriti sa eventualnom epidemijom.

SZO je istu zabrinutost iskazala po pitanju Afrike, jer bi tamošnja epidemija bila porazna i opasnija nego ona u Kini. Nigerija se prva oglasila, kao iskusna u borbi s ebolom, ali tu je problem, recimo, što više od polovine zemlje nema pristup vodi i sapunu.

Ono što ohrabruje jeste da se ne širi kao grip, kako kaže SZO i što veruju da je moguće zaustaviti ga u jednom trenutku. Doduše, ako pitate nemačkog ministra zdravlja Jensa Špana, ovo postaje pandemija.

Srpski epidemiolozi, pak, tvrde da su kod koronavirusa u pitanju “lokalne transmisije, nisu široko rasprostranjene, a prošlo je više od dva meseca”. Da, ali ako se uzme u obzir da su čitavi gradovi i desetine miliona ljudi u centrima epidemije u ozbiljnom karantinu i da je tim blindiranjem sprečena momentalna pandemija i potpuni kolaps sistema. Da su u zemljama u kojima se pojavljuju slučajevi u poslednje vreme u Evropi zatvaraju i institucije i otkazuju događaji, sajmovi koji se nikada pre nisu otkazivali, da tamo gde se pojavi desetak slučajeva za 24 sata dođe do naglog skoka (Nemačka, u kojoj se za 24 sata pojavilo 109 novih slučajeva, i u trenutku pisanja teksta ih je bilo ukupno 349). Da ministri odbijaju čak i ruku Angele Merkel, a papa se stavlja u dobrovoljni karantin čak i zbog obične kijavice. Jer, svi su svesni rizika i po sebe i po druge. Britanija i Island objavile su da su već na nivou “vrlo verovatnog” prenosa u celoj zajednici, a sve da bi zaštitili tu zajednicu.

Interesantno je da su i zemlje kao što je Panama, koja nema nijednog obolelog i pitanje je kada će imati, izdvojila 2,5 miliona (dolara) za borbu s virusom.

Možda je u pravu onaj cenjeni dečji pulmolog koji kaže da epidemija u Kini jenjava, ali daleko od toga da je pri kraju. Ali, ta zemlja sada razmišlja o nečem drugom: o eventualnoj zarazi koja bi došla spolja – npr. iz Italije. To što je jedna zemlja preživela sankcije, kao što neko od njih reče, ne znači da je stekla imunitet na viruse ili pandemije. Niti da treba manje da se boji koronavirusa nego svinjskog gripa.

Nije senzacionalno kod koronavirusa to što neko umre – ko ono beše od epidemiologa to reče? – nego je to statistika koja nam govori da li treba da ga se bojimo ili ne. Stvar je u tome da je virus u jednom trenutku najavio jenjavanje, a onda je buknuo u Evropi. Slično je bilo i u Kini. Kon kaže da prva linija odbrane od virusa nije granica, već su to epidemiolozi. Svakako, najbolja zaštita je informisati se iz što više izvora u svetu, prati ruke češće i temeljnije nego ikada, izbegavati poljupce i rukovanja. I svakako, preporuka je: “Ne idite nikako u Italiju u šoping”.

(Zorica Marković/Nedeljnik)

CATEGORIES
Share This

COMMENTS