Ko i zašto izlazi na ulice u Srbiji?

Ko i zašto izlazi na ulice u Srbiji?

Više hiljada građana Srbije proteklih dana je učestvovalo u protestima – blokadi glavnih puteva širom države, protestnim šetnjama u Beogradu i skupovima na zapadu Srbije, u gradovima Šapcu i Loznici.

Zajedničko za sve proteste su zahtevi vlastima da zaustavi projekte koje smatraju ekološki štetnim, ali se razlikuju organizatori i neposredni povodi za skupove.

Jedan od glavnih zahteva koji se čuo sa više protesta je da se povuku izmene dva zakona koje je Skupština usvojila protekle sedmice (25. i 26. novembra)– zakona o referendumu i eksproprijaciji. Dok protivnici zakona smatraju da oni idu na ruku privatnim investitorima, takve navode negira vlast na čelu sa Srpskom naprednom strankom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Izmene zakona o referendumu stupile su na snagu jer ih je nakon izglasavanja u Skupštini potpisao i predsednik Srbije – kako to nalaže procedura. Izmene zakona o eksproprijaciji još nemaju Vučićev potpis.

“Mislim da Zakon o referendumu jesam (potpisao)…a Zakon o eksproprijaciji nisam sigurno. Čekam mišljenje pravnog tima”, rekao je Vučić 29. novembra.

Blokade nekoliko glavnih puteva širom Srbije, koje su zbog izmena tih zakona organizovane u subotu, 27. novembra, predsednik Srbije nazvao je “kršenjem Ustava”. Protest koji je organizovalo više ekoloških udruženja, građanskih inicijativa i opozicionih partija, Vučić je nazvao “političkim kriminalom”.

Incidenti i nadgurivanje demonstranata sa policijom viđeni su na nekoliko lokacija u Srbiji, a u Šapcu je, kako tvrdi opozicija, demonstrante čekićima i palicama napala grupa nepoznatih maskiranih ljudi.

Broj privedenih i povređenih tokom protesta u subotu policija nije saopštila, a ministar policije Aleksandar Vulin rekao je da su protesti bili “pokušaj izazivanja sukoba i nereda”, kao i da nemaju nikakve veze sa ekologijom već sa “prljavom politikom”.

Protesti u Loznici protiv rudnika Rio Tinto

U Loznici, na zapadu Srbije, više stotina građana protestovalo je 29. novembra protiv plana da se u okolini tog grada izgradi rudnik litijuma u vlasništvu kompanije Rio Tinto. Lokalno stanovništvo okupljeno u udruženja građana, ekološke organizacije, deo stručne javnosti i veliki broj opozicionih stranaka smatraju da bi rudnik mogao da ima negativne posledice po životnu sredinu – ne samo u lozničkom kraju već i šire.

Protest je organizovan ispred gradske skupštine u Loznici, a zahtev je bio da se iz prostornog plana grada, kojim se definišu budući projekti, izbace planove o izgradnji rudnika u dolini reke Jadar.

Peticiju da se izmeni lokalni prostorni plan potpisalo je više od 5.000 meštana, od ukupno 80 hiljada stanovnika tog grada. Ipak, sednica gradske skupštine, zakazana za 29. novembar, u međuvremenu je otkazana.

Protest ispred institucija u Loznici organizovalo je lokalno ekološko udruženje građana “Ne damo Jadar” koje se protivi izgradnji rudnika litijuma. Udruženje je registrovano u selu Gornje Nedeljice, jednom od mesta gde Rio Tinto planira rudnik.

Lokalne ekološke inicijative koje su protiv rudnika broje više desetina hiljada pratilaca na društvenim mrežama, a pobuna je krenula zbog bojazni da bi planirani rudnik Rio Tinta mogao da zagadi okolinu –zemljište i rečni sliv.

Iz Rio Tinta tvrdnje o zagađenju odbacuju i obećavaju poštovanje najviših ekoloških standarda za projekat “Jadar” – kako se naziva projekat eksploatacije litijuma iz minerala jadarit u Srbiji, koji je dobio ime po reci u čijoj je dolini pronađen.

Ta kompanija je u saopštenju iz septembra poručila da ima razumevanja za zabrinutost koju građani Srbije iskazuju u pogledu zaštite životne sredine i pozvala ih da se informišu o projektu Jadar. Ističe se i da je “projekat Jadar razvojna šansa Srbije i prilika da Srbija bude predvodnik zelene tranzicije u Evropi”.

Aktivisti organizacije “Kreni- promeni” su pokrenuli peticiju “Stop rudniku litijuma- Marš sa Drine” koju je do sada potpisalo gotovo 280 hiljada građana.

Direkt/: Nevena Bogdanović/ RSE

CATEGORIES
Share This