Nema drugog objašnjenja nego da se u nedelji iza nas održavalo neko takmičenje u prostakluku, a da o tome nismo bili izvešteni. Takmičari su listom naši prvaci, sve istaknute glave, zauzimači javnog prostora. Uspešno su nas uverili da nema tog Zmaja koji može da im parira i da više ništa nije sramota.
Baja je preko plota razgovarao sa evropskim zvaničnicima. Sa diplomatama je bez rukavica i pardona koristio kočijaški rečnik. Sa Šmitom bi koristio policijske lisice, ali ovaj nije došao. A i kad se pojavio, stigao je u nevreme. Svi su bili na Kotlićijadi na kojoj se pod dirigenstskom palicom Vlade Đajića i izabrane pevaljke za taj trenutak, birala prva varjača i hvalila ludost.
I, zaista, malo je šta ovde ostalo normalno. Što je još gore, ničemu se više ne čudimo niti nas šta može iznenaditi, još manje sablazniti.
Pomenuti Đajić je u Klinički centar doveo izvesnog advokata iz Austrije da nas uveri, a javni servis je preneo, da ono što je video u Banjaluci ne može da se nađe u austrijskim bolnicama. U to verujemo jerbo znamo sa čim se suočavamo i koliko nas to košta.
Osim što se svađao i novinare napadao, baja je stigao i da otputuje u Srbiju, tamo gde ga još primaju. Sa Vučićem je bildovao jedinstvo, ali i pokazao kako funkcioniše mehanizam zvani zastava.
„Zastava je štit od svake bede, deluje sa obe strane Drine“, poručili su oni. Ako niste shvatili, u prevodu stvari stoje ovako: ko je zastavu prisvojio, on je privatizovao i može da je zaogrne. Tada deluje kao nevidljivi plašt Harija Potera. Ideš i uzimaš sve što ti oko vidi, a najviše javni novac. Doduše, kod koga su oči gladne, neće biti gadljiv ni na parizer koji Vučić tako vešto potura svojim podanicima kao statusni simbol, pa smo postali regionalni hit i tema viceva na društvenim mrežama.
Poreska uprava sa bilborda uverava obveznike da se pare koje im uzima troše za bolnice, puteve, obrazovanje, kao da ne živimo ovde i ne svedočimo da je njihov primarni zadatak da obezbede luksuzan život onima koji za nas, po nesreći, odlučuju.
U nedelji iza nas Đokićevi socijalisti su upisali još jednu recku. Uspeli da smeste svoju Čavku u Ministarstvo finansija. Od sada će pevati u jatu Zore Vidović. Od kvalifikacija, koliko znamo, istakla se u potpisivanju autorskih ugovora za bend bivšeg muža.
Kad smo već kod multimedije, zvezda izvesnog Kike se uspela prošle nedelje do zgrade Predsednika. Cinici bi možda rekli da je taj uspon bio sa negativnim predznakom imajući na umu šta je od nje, mislim zgrade, naprvljeno i ko se sve tu slikao. Ipak, omiljena predsednikova lica iste kovanice- izvesni zmajevi i gociji su dobili ozbiljnu konkurenciju. Narečeni Kiko se, pored baje i Đajića, autovao kao udarna pesnica odbrane onoga što on smatra da RS treba da bude.
“Protiv budale ne možeš da se boriš”, rekao je u nedelji iza nas još jedan pristojan stanovnik i zauvek spakovao kofere. Uzalud je zatvarati oči pred tim. Sve manje je civilizovanih na ulicama.
Divljaci su se sporečkali, a možda i pištoljem vitlali na ulicama Trebinja. Sve ugledni građani, takoreći krem ovog društva.
“Krem vam je pokvaren”, viknulo bi neko dete, da živimo u bajkama jer se u takvoj priči nađe i poneko dete da kaže istinu.
Pošto je ovo realnost, deci je rečeno isto što i njihovim roditeljima- ako im se šta ne sviđa ovde, mogu da idu gde im je bolje.
Jerbo je Kiko pravo lice naše republičice.
