Ali, znate li kada bi poslodavci sami od sebe predložili da minimalac bude značajno veći? Nikad.
E zato su sada tu gdje jesu. Zato su „svi isti“ iako nisu. Zato su, između ostalog, došli u situaciju da radnici i kompletna javnost na njih gleda kao na neprijatelje ovog društva. I zato je Milorad Dodik, sa idejom da najniža plata bude 1.050 KM, heroj radničke klase koja ne zna da izračuna kakve će posljedice u privredi nastati ako se to desi, ali zna da odavno ne može da živi sa 800 KM.
Međutim, svima je jasno da Dodiku nisu na prvom mestu radnici (jer oni ne gladuju od juče) nego političko poentiranje. Ako FBiH od 1. januara digne minimalac na 1.000 KM, on će u Srpskoj biti bar 1.001 marku, pa vi možete da se pušite. Jer, statistički treba opravdati priču o „boljem dijelu BiH“. To što nema savjetnike da mu kažu istinu o stanju privrede, a ne ušminkane podatke, njegov je problem.
Nažalost, realnost je da je 1.050 nerealno jer u našoj privredi nema para. Ima za poslodavce koji posluju s ekstraprofitom, ima za pojedine firme nakačene na budžet, ali nema za najširi krug preduzeća koja zapošljavaju najviše radnika. Ako s eto desi, oni koji mogu poskupiće robe i usluge, skočiće inflacija, a oni koji ne budu u toj poziciji, davaće otkaze ili će zatvarati firme.
Među njima je mnogo malih preduzetnika kojima taj isti Dodik ne da povećanje PDV praga sa 50.000 na 100.000 KM i ne da im da PDV plaćaju na kraju, a ne na početku mjeseca. Toliko o borbi za radnike i o „okupljanju oko institucija Srpske“.
Zato je možda bolje da krenemo od čuvenih koverti, crnih isplata, podizanja dobiti u kešu da se plati manji porez, poreske politike, naplate „nenaplativih“ potraživanja i mnogo čega realnijeg od najvećeg minimalca u regionu.
Osim ako ne želimo da jedemo statistiku.
Autor: Slobodan Popadić
Srpskainfo
