„Glupa guska” i „pravo srce”

„Glupa guska” i „pravo srce”

Imamo i mi novinari naš zakon. Znamo svoja prava. Imamo i saborce koji umeju i srčanije od nas da se za naša prava bore, ovde i u Evropi. Imamo i mi obaveze, ali, kao i svi u ovoj zemlji, umemo da ih prilagodimo ovdašnjim uslovima. Što će reći, držaćemo ih se, ako nam to odgovara. Nisu ni novinari mimo ovog našeg sveta. I tu se nađe neki namćor, zna svoja prava, ali i obaveze. Takav baš ume da iznervira čoveka. Pa i onoga ko je za slobodu medija i novinara spreman da se bori do poslednjeg daha. Namćoru se, međutim, može stati na rep. Ako baš nije mnogo veliki baksuz. Jedan takav baksuz zameri se našem borcu. Citira sve što su on, ali i njegov politički protivnik u žaru rasprave rekli.

Nastalu štetu proba da reši jednostavno – zovne šefa, šef zovne novinara da „napravi malu ispravku”. Novinar ni da čuje. Kaže – nek demantuje ili neka tuži, a dokaz da greške nije bilo ima crno na belo. Šef zove ponovo, kaže – nije tvoja greška, on je pogrešio, ali napiši „malu ispravku, da učinimo čoveku”. Baksuz zadrt, neće. Kaže – niko dvaput ne pogreši o tome koliko je godina imao kad je diplomirao. Iznervirani šef odustade i „greška” ostade bez ispravke.

Besni borac za novinarska prava, čim je sreo baksuza, objasni mu da je – „obična guska glupa”. Bilo je tu još „divnih” epiteta, ali nisu za novine. Kad je borac nekoliko meseci kasnije odlučio da napusti stranku u kojoj nisu shvatili da je rođeni lider i da napravi svoju, obavesti o tome svekoliku javnost. Guska mu posveti dužnu pažnju, a lider je zamoli da uradi intervju s njim. Glupa, kakva jeste, guska učini čoveku. I postade „pravo srce”. Lider na izborima propade slavno i „utopi” stranku u noviju od svoje, ali perspektivniju. Međutim, u borbi za slobodu medija i zaštitu novinara i danas je jedan od najsrčanijih boraca. „Obična glupa guska” i „pravo srce” i dalje je zadrti baksuz.

Politika, Mirjana Čekerevac

CATEGORIES
Share This