Gde je nestao RTS?

SNS se opasno ljulja. U stopu je prati RTS. Dinamika studentskog protesta, naročito hodanje studenata do udaljenih destinacija kroz sela i gradove izazvalo je ljuljanje palube koju je do juče kontrolisao režim. Taj hod izbacio je SNS iz ravnoteže, što je dovelo do organizovanja kontramitinga naprednjaka i dodikovaca izvan većih centara – u Sremskoj Mitrovici. Tamo je bilo lakše napraviti sponu sa Republikom Srpskom i prevesti sve one ljude koji su svojevremeno dolazili na svoje lažne beogradske adrese da bi glasali. Dodik je na tom skupu spontano ukazao na „posebnu dimenziju“ naprednjačke vlasti, koja njemu i sličnima omogućava slobodno vređanje i ponižavanje građanki i građana Republike Srbije. Na javnom servisu je tom događaju poklonjena izuzetna pažnja u informativnim emisijama, dok su ostali režimski kanali bili u potpunosti posvećeni dodikovskom obliku kulture na koju se stanovništvo senzibiliziralo godinama. Pre svega preko kulturne produkcije RTS-a. Stoga u zahtevima za smenu uredničkog borda medijskog javnog servisa nikako ne treba izostaviti Redakciju za kulturu, odnosno njenog glavnog i odgovornog urednika Vladimira Kecmanovića, koji nije ništa manje odgovoran od svog kolege Nenada Stefanovića, urednika Informativnog programa ove televizije.

Pre desetak godina je Stefanović javno istupao sa tezom da se RTS „opametio“ i da mu smetaju kritike koje kažu da je ova televizija postala „gora nego u vreme Dragoljuba Milanovića“. Video je to kao „organizovanje zaborava“ u režiji onih koji su „nezasluženo došli na vlast nakon 5. oktobra“. Potvrdu demokratičnosti ovog zarobljenog medija nalazio je u tome što ih Vučić ne voli, postrojava, propituje, dok se Šešelj baškari u njihovim emisijama i naziva ih „šljamom i ološem“. Ovakav pluralizam, koji se dokazuje nadgornjavanjem dvojice radikala u ponižavanju javnog medijskog servisa, prenosio se i na sve ostale programe.

Kultura na RTS-u nije daleko od Informativnog programa, samo je ona sofisticiranije kontrolisana, sa manje Šešelja, ali više šešeljizma, ravnopravno raspoređenog u emisijama svih formata, od kolažnog kviza „Ja volim Srbiju“, preko magazina „Oko“ do „Kulturnog dnevnika“. Gledaoci RTS-a, koji su na ovim emisijama izgradili svoj stav o aktuelnoj kulturi i kulturnoj politici, dobijali su jedan umiveniji oblik mitrovačkog SNS derneka, na kome su Dodik i Vučić plasirali svoje ideje o pisanju, svetskom tržištu, književnim ambicijama kao militarističkim fenomenima („Uništiću vas svuda u svetu!“) do nepoštovanja sagovornika i negiranja prava na drukčije mišljenje, pri čemu se svi drugi, a posebno studenti u protestu, nazivaju „smradovima“.

Za njima su u Sremskoj Mitrovici ostale gomile smeća, pobacanih državnih zastava, kesa i ljudskih ekskremenata. Nešto slično ostaje i nakon emisija koje se bave kulturom na RTS-u. Njihovi urednici koriste otvoreni oblik cenzure, isključivanja relevantnih stručnih sagovornika iz javnih debata osim u trenucima studentskog protesta ispred zgrade RTS-a, kada se nakratko otvara medijski prostor za objektivno izveštavanje o studentskim zahtevima. Ispostavlja se na kraju, kao i u slučaju neophodnog pritiska na Andrićev venac, da je za svaku relevantnu informaciju neophodno dovesti 55.000 ljudi ispred zgrade RTS-a kako bi se dobio petominutni prilog o gorućim problemima u društvu. Inače se urednici Informativnog i Kulturnog programa ponašaju kao Ana Brnabić koja negira da se vlast nalazi u dubokoj političkoj krizi. A zapravo, pitanje je trenutka kada će početi masovno trčanje naprednjačkih kadrova kao što se to dogodilo pre dva dana u Kraljevu, prilikom odlaska tamošnjeg gradonačelnika Predraga Terzića sa posla.

Napokon, studenti Univerziteta umetnosti pozvali su na bojkot RTS-a, gostovanja u njegovim programima ali i gledanja ove televizije. Zaista, za tri meseca, studentski protest je poput nezvaničnog javnog medija objavio ili uticao na objavljivanje više važnih informacija (između ostalog i iz oblasti kulture) nego što je to učinio RTS za trinaest naprednjačkih godina. Bojkot zabavnog programa je ovih dana odjeknuo kao prolazna žalost zbog odustajanja pevačice Bojane Vunturišević i glumca Slavena Došlo od učešća u programu PZE 2025. Koga nema bez njega se može, RTS ima svoje obaveze i on ide dalje. U programu kulture je nešto teže, jer se tamo broj relevantnih učesnika programa može meriti u promilima, budući da su gotovo sve emisije (do studentskog protesta) bile okrenute sagovornicima sa sigurnih lista 2000+ ili naprednjačkih satelita, pisaca i umetnika, članova upravnih i nadzornih odbora u institucijama kulture.

Nadu, međutim, budi činjenica da i na takvom RTS-u još uvek ima časnih ljudi. Njihova imena mogla su se videti svojevremeno u potpisanoj peticiji radnika i radnica ove kuće koji su podržali studentske zahteve. Oni imaju i neformalnu grupu koja objavljuje vesti o svojim akcijama na Instagram profilu @naspRoTeSt. Poslednji post sa zahtevom za smenu Nenada Stefanovića objavljen je 31. januara. Od tada se ništa nije dogodilo u toj kući. S druge strane, u Novom Sadu, grupa novinara RTV-a pravi „Slobodni dnevnik“ koji ima potencijal nekog budućeg javnog servisa u začetku. Njegovo sledeće izdanje biće emitovano danas ispred Rektorata Univerziteta u Novom Sadu u znak podrške studentskim zahtevima, pod sloganom „Na licu mesta“.

I pre poziva studenata Univerziteta umetnosti na bojkot RTS-a došlo je do pobune scenarista i režisera protiv javnog medijskog servisa, nakon što su ih režimski novinari doveli u vezu sa Hamasom. Niko se nikada nije izvinio za to, niti će. Kulturni program RTS-a teče i dalje po starom, u nekom dodikovsko-handkeovsko-mitrovačkom aranžmanu. Daleko od stvarnosti, na suprotnoj strani od istine. Podseća na program SKC-a pre studentske blokade koja je na svetlo dana iznela poraznu činjenicu o pravnoj i ekonomskoj zapuštenosti te institucije. Ništa bolje se ne bi otkrilo ni kada bi neko ušao u Informativnu i Kulturnu redakciju RTS-a. A to su mesta koja treba osloboditi.

U međuvremenu, studenti FDU pokrenuli su svoj blokadni dnevnik sa sedmodnevnim pregledom vesti pod geslom „Oseti nešto, Srbijo“. RTS je nestao u kulturi laži.

Saša Ilić/Peščanik.net, 21.02.2025.