Zamislite da vam poruče da je to privremeno rešenje, bez roka, bez garancije i bez odgovornosti.
E, upravo to žive ljudi iz Foče.
Zatvoren je magistralni put Sarajevo–Foča, jedna od ključnih saobraćajnih arterija. Put koji godinama važi za jedan od najopasnijih u zemlji.
Kao „rešenje“ nudi se put Foča–Kalinovik–Trnovo. Blatnjav, uzak, opasan, sa improvizovanom signalizacijom. Put kojim se ne ide na posao, kod lekara ili sa decom, nego se preživljava.
A ljudi koji ovde žive nemaju luksuz izbora. Ne pitaju da li je put udoban, nego da li će se vratiti živi. Ne pitaju koliko će trajati vožnja, nego hoće li ih zateći odron, blato ili nova rampa.
Reći će vam da je ono što žive slika dugogodišnjeg zanemarivanja, ignorisanih upozorenja i politike u kojoj istočna Hercegovina služi za obećanja, ne za rešenja.
Možete li zamisliti da se ovako nešto desi Banjaluci? Da se građanima najvećeg grada Srpske kaže da sednu u terenac i mole Boga da ne naiđu na odron?
U Foči, izgleda, može sve. Može da se magistrala zatvori bez jasnog roka. Može da se godinama upozorava na trusno područje i ekološke rizike, a da se ništa ne preduzme. Može da se desi odron na putu Foča–Čelebići, da se brdo sruči na kolovoz, i da to prođe kao još jedna vest dana. Može da se zna da su pravci prema Šćepan Polju, Gacku, Sarajevu i Pljevljima rizični i da se opet ne uradi ništa.
Fočaci nemaju izbora. Nemaju alternativu. Ako im treba hitna zdravstvena pomoć, putuju rizikujući život. Ako privreda stane, stala je. Ako kamioni ne mogu proći, lanci snabdevanja pucaju.
Ako put do Sarajeva za ljude iz Foče danas ne postoji, pitanje je jednostavno i bolno. Šta je sledeće što više neće postojati? Put, privreda ili ljudi?
