Uovom entitetu su mislili: “evo ih, dolaze bolji dani, neće nas valjda slagati u ovako teškim vremenima na minimalcu”. Pričalo se i pisalo i o svim reformama, pa čak i o tome da će opterećenje na rad i platu biti smanjeno na 28% sa sadašnjih 60%. Upozoravali su iz Udruženja poslodavaca FBiH da je potrebno usvojiti kompletan set fiskalnih zakona, među kojima je i zakon o doprinosima.
Nada kod radnika je postojala sve dok se iz Banjaluke nije oglasio predsjednik Milorad Dodik.
On je rekao da će u Srpskoj od 1. januara minimalac biti 1.050 KM, znači za tačno 50 maraka veći od onog u Federaciji BiH.
Kakav bi mi bili bolji dio BiH kad bi tamo kod onih u drugom entitetu minimalac bio veći. Nakon ove Dodikove izjave bilo je jasno da je radovanje bilo uzaludno i da su radnike u oba entiteta političari predriblali i na minimalcu.
I šta sad dalje? Pitaju se radnici, pitaju se i građani. Poslodavci ih zakidaju i pretvaraju u robove. Plate se i dalje dijele u kovertama, a institucije u oba entiteta ne reaguju. Čekaju da im se radnici sami javi. Pa bilo je slučajeva kad su radnici prijavljivali poslodavce. To je trebalo da bude anonimno, ali su dobijali otkaze. To znači da postoji i sprega između inspektora i nekih poslodavaca.
Neki alavi inspektori su pali u posljednjih nešto više od mjesec dana. Uhapšeni su i nadamo se da će biti osuđeni najrigoroznije. Pa evo, pitamo i Mijatovića i Dodika, mogu li građani vjerovati institucijama i anonimno prijaviti krađu. Ne mogu. Zašto? Odgovor je jasan – jer su poslodavci istaknuti članovi partija ili stranaka.
Ima li kraja prevarama i laganju građana? Doći će i taj dan kad će sve laži doći na naplatu.
Milan Ilić/Srpskainfo
