Da se borba protiv virusa ne pretvori u borbu protiv čovjeka

Da se borba protiv virusa ne pretvori u borbu protiv čovjeka

Godina za nama, po mnogo čemu je nadmašila svojim izazovima i iskušenjima 2020, kaže mitropolit australijsko-novozelandski Siluan u razgovoru za „Politiku” osvrćući se na prethodne mjesece, koji su bili obilježeni borbom protiv virusa korona, ali i na prilike na Petom kontinentu.

– Pored zatvaranja dveju najvećih metropola Australije, Sidneja i Melburna, unutar kojih se (barem što se tiče Sidneja) odvijala i posebna segregacija delova grada gde pretežno žive porodice radne emigrantske klase, vršena je kampanja neviđenog ucenjivanja i prisile na vakcinaciju takozvanim kovid vakcinama. Čak je iznedrena kovanica od strane vlasti koja je slala jasnu poruku građanima: „Bez uboda nema posla!” U prevodu, ako se ne vakcinišete – nećete moći da stavite hleb na sto svojoj deci, da plaćate poreze i vraćate kredite. Nije potrebna velika mašta da čovek zaključi kakve su alternative date onome koji se ne povinuje mandatu. Ono od čega smo strepeli sve ovo vreme (i dalje strepimo), jeste da se borba protiv virusa ne pretvori u borbu protiv čoveka – napominje vladika Siluan.

Australija je prednjačila u primjeni strogih restriktivnih mjera u odnosu na većinu zemalja u svijetu. Kako se naš narod u Australiji izborio sa ovom teškom situacijom i koliko je podrška crkve pomogla?

Naša briga kao episkopa bila je i ostala da Crkva ostane na svome jevanđelskom kursu u Australiji i Novom Zelandu i pored toga što razni vetrovi, ponekad veoma jaki, duvaju da njen kurs promene. Crkva je telo Hristovo, ona nije neki folklor, muzejski eksponat ili opijum za narod, a isto tako nije, i ne može biti, pacifikovani instrument države za sprovođenje njenih ciljeva koji su ponekad ne samo metodološki, već i principijelno nesaglasni sa prirodom i učenjem Crkve. Postoje oni koji možda smatraju, pre svega verujem iz neznanja, da episkop kao lider u zajednici treba slepo da sledi i ispunjava sve ono što se od države nalaže bez prethodne provere da li je saglasno sa jevanđelskim načelima. Naravno da ima dosta dobrih državnih projekata u kojima smo sarađivali kao verski lider, ali da se traži da episkop bude bezglasan pred represijom, pred ucenama, psihozom, pred oduzimanjem slobode i prava!? To je apsolutno nepoznavanje službe i poziva episkopa. Nije episkop bogoslužbeni dekor Crkve, episkop je pre svega prizvan da bude proročki glas, glas savesti u duhovnoj pustinji paloga sveta. Smatramo da onoga momenta kada jerarhija Crkve postane pasivan sprovodnik svetovnih naloga i ideja bez prethodnog proveravanja istih Jevanđeljem, ona počinje da stranstvuje.

Imajući sve ovo gore u vidu, naš blagoslov sveštenstvu je bio da budu „svima sve”. Da bodre narod, da iznađu načina kako da pruže podršku, da prime svaku napaćenu dušu, da ispovede i pričeste.

Kakav je odnos crkve i države u Australiji i da li država daje dovoljnu podršku srpskoj crkvi i zajednici?

Odnos crkve i države prema Ustavu Australije jasno se definiše kao odvojenost. Međutim, država i dalje u javnoj sferi održava dobre odnose sa verskim zajednicama, pre svega putem saradnje na polju raznih projekata, a i finansiranja religioznih škola koje se ostvaruje preko federalne vlade. Tako da i naše crkvene, to jest, jezičke škole, kao i naš prvi Srpski koledž „Sveti Sava” imaju mogućnosti da apliciraju za grantova koje država daje za obrazovanje. O odnosu države prema srpskoj crkvi i našoj zajednici, najbolje govori to da je na otvaranju našega koledža bio premijer Novog Južnog Velsa, kao i drugi visoki zvaničnici iz političkog i javnog života Australije.

Možete li da nam opišete duhovni i vjerski život naroda i monaštva na Petom kontinentu?

Na Petom kontinentu primarna briga naših emigranata bila je da se ne otuđimo od svojih korena, svoga jezika i kulture, naravno i vere, mada ako ćemo biti do kraja iskreno samokritični, u većini slučajeva odnos prema veri je više običajan nego suštinski. Međutim, zajednica se menja, dolaze nove generacije rasterećene bremena nekih istorijskih podela. One nemaju toliko jako izražen nacionalni naboj, ali su u potrazi za smislom u svome životu. Ponosni su što su Srbi, ali nisu suštinski doživeli svu lepotu svoga srpstva, jer se ta lepota otkriva i zadobija samo u veri.

Što se tiče monaštva i manastira, imajući u vidu njihov značaj za duhovno dobro i snagu naše mitropolije i njenog vernog naroda, naša želja je da obnovimo, možda bi preciznije bilo reći – da vaspostavimo manastirski život u Australiji. Uspeh ove misije će mnogo zavisiti kako od želje i podrške samog naroda, tako i od podrške sveštenstva. Treba da svi prepoznamo značaj stvaranja duhovnih bastiona i oaza gde će naš narod moći dušu svoju da odmori, da se duhovno rastereti. Umesto da naši manastiri budu svetovna izletišta – za takozvane piknike, oni treba da postanu duhovna lečilišta gde naš narod može da dođe na nekoliko dana uz prethodnu najavu upravi manastira, da prisustvuje svetim bogosluženjima, da mu se čitaju molitve, da iskoristi prirodu za šetnju i tihovanje.

U susret velikom prazniku, da li biste mogli da nam kažete nešto više o značaju Božića u današnjem svijetu?

Značaj Božića, njegova poruka je možda više nego ikada važna za nas danas, za čovečanstvo obremenjeno, ranjeno i razjedinjeno. U ovoj krizi koja strahom rasteruje nadu, veru i ljubav, praznik Božića nam iznova obnavlja snagu duha, povraća nas u život i ukazuje nam na naš suštinski put, a i na izlaz iz svake krize.

Biti bez Boga je već kriza, jer čovek ili društvo koje pokušava da sebe organizuje ili usavrši, ne samo bez Božijeg udela, već u otvorenom bogoborstvu, posebno kroz zakone koje sprovodi, ono neminovno podriva sebi tlo pod nogama. Pandemija je skinula duhovnu masku sa lica ovoga društva i sveta u kome živimo, ukazala na ranjivost svega, ništavnost i prolaznost materijalnih vrednosti. Naravno da je sa druge strane pandemija projavila i najbolje kod mnogih ljudi, a druge pokrenula na duboku analizu i preispitivanje svega onoga što su do tada smatrali ciljem ili vrednošću života.

U pogledu svega rečenog, smatramo da je praznik Božića prilika koja nam se iznova daje da podignemo naš pogled prema Nebu, a i da zavirimo u odaje našeg srca.

Politika

CATEGORIES
Share This