Juče je na četiri lokacije u RS održan protest za zaštitu RS, tačnije predsednika RS i direktora Službenog glasnika. Na protestima je rečeno da je napadnuta RS kojoj hoće da otmu imovinu.
Jedni su mucali, drugi čitali stihove, predsednik pomenutog odbora objašnjavao kako nigde nema firme sa 70 zaštitara, a svi zajedno glumili ozbiljnost i odlučnost da brane ono što su veoma skloni da poklone, ako interes tako naloži.
Za podizanje patriotskog zanosa upregnut je javni servis koji je priredio Specijal. A u njega doveo Vitormira Popovića i Ognjena Tadića da čitav sat ubeđuju narod da su odsudna vremena.
Onaj narod koji su, što autobusima, što autima, dovezli na lice mesta je pokazao da i ne treba ići dalje. U svojoj kući bi bilo baš dosta posla na prosvećivanju, ali je to mukotrpan posao kojim izgleda niko ne želi da se bavi. Lakše ih je vozati.
Ako je za utehu, ono što je Specijal RTRS-a pokazao je da ih nema mnogo. Izvesno je i da predstavom neće biti zadovoljni oni zbog kojih je pravljena. Sve je bilo mlako i za razum uvredljivo.
Što ne znači da nema prostora za zabrinutost. I na drugom kraju puta su se okupljali isti takvi raspoloženi da se zakuva situacija.
Ako se nastavi, veoma brzo bismo mogli da se vratimo 30 godina unazad i da se sa strepnjom krećemo po BiH. Vreme je da svako sebe zapita da li je to ono što želi. Jer, događaj koji je danas predmet pošalica, sutra može da vodi ka tragediji.
