Srbija, privreda i fiskalizacija: Da li će nove kase zauvek promeniti pijace – veliki protest u Beogradu

Srbija, privreda i fiskalizacija: Da li će nove kase zauvek promeniti pijace – veliki protest u Beogradu

Elektronske fiskalne kase uskoro stižu i na pijačne tezge, a dok država kaže da je to “možda najjače oružje u borbi protiv sive ekonomije”, pojedini pijačni prodavci zabrinuti su da će im to zauvjek promeniti poslovanje

Odlazak na pijacu u Srbiji uskoro bi mogao da dobije potpuno novu boju, a možda će ponuda biti drastično smanjena.

Zbog novog Zakona o fiskalizaciji, preprodavci robe moraće da uvedu fiskalne kase, dok će poljoprivredni proizvođači, koji na tezgama nude sopstvene proizvode, nastaviti da posluju kao i do sada.

Dok iz Ministarstva finansija kažu da je novo zakonsko rešenje “možda najjače oružje u borbi protiv sive ekonomije”, deo pijačnih prodavaca zabrinut je da će im to zauvek promjeniti način rada.

“Ako budemo imali fiskalne kase, povećaće se državni namjeti, moraćemo da uvedemo radno vreme, ali i da dolazimo na tezgu po najgorem mrazu, a više neće biti ni cenjkanja, ni veresije”, kaže Srđan Praštalo iz udruženja pijačnih prodavaca Opstanak, za BBC na srpskom.

Rada Rašković (60) iz Zrenjanina jedna je od mnogih pijačnih prodavaca koji su iz mnogih mesta došli na veliki protest u Beogradu 13. aprila 2022. godine,

“Ovde sam da bih odbranila moje radno mesto koje hrani moju porodicu, šest nas.

“Ne znam ko je pisao ovaj zakon, ali on sigurno nije izašao na pijacu. Nek dođu i ministri i premijerka, pa da vide da li može da se preživi sa kasama”, kaže ona za BBC na srpskom.

Zoran Malinić, 40-godišnjak iz istog vojvođanskog mesta, tvrdi da pijace neće opstati ako budu uvedene fiskalne kase.

“Ovde sam samo zbog kasa, ni zbog čega drugog. Sve namjete plaćamo – tezge, pijačarine, doprinose, zdravstveno, penziono, parking, toalete – nismo na teretu države i sve obaveze izmirujemo. Jedino nećemo kase.

“Bilo bi zatvaranja pijaca i svi ovi ljudi bi ostali na ulici i teretu države”, kaže on za BBC na srpskom.

“Ukoliko su do sada sve radili po zakonu, jedini novi mjesečni trošak biće plaćanje naknade operaterima za održavanje kase u iznosu od 1.800 – 1.900 dinara”, kaže Dušan Roglić, knjigovođa i poreski savjetnik, za BBC na srpskom.

“Porez će se obračunavati pod istim uslovima kao i do sada, s tim što će Poreska uprava imati način da pažljivije prati da li prodavci evidentiraju promet”, dodaje.

Još jedna novina koju je zakon donio su elektronske fiskalne kase, koje omogućavaju kontrolu prometa u realnom vremenu.

“Očekujemo da se punom primenom Zakona o fiskalizaciji omogući bolja zaštita potrošača i efikasniji inspekcijski nadzor”, kažu iz Ministarstva trgovine, turizma i usluga za BBC na srpskom.

Nema preciznih podataka o tome koliko pijačnih prodavaca ima u Srbiji, ali iz udruženja Opstanak procenjuju da je se radi o “desetinama hiljada”.

 

Šta bi se sve promjenilo za pijačne prodavce?

Mnogo toga. Pre svega, kažu oni, veći nameti.

“Zbog rata u Ukrajini su pali pazari, poskupilo sve, sa kasama bi bilo nemoguće da radimo.

“A i kazne bi bile velike – ako ne poštuješ radno vreme 100.000 dinara, a šta tu kad pada kiša ili sneg navejava na tezge. Pa ja tad moram da zatvorim”, žali se Zoran Malinić iz Zrenjanina.

Rada Rašković dodaje da sada zbog, kako kaže, krize, jedva opstaju.

Ni kupcima nije svejedno.

U životu tridesetsedmogodišnjeg Andrije Stojanovića iz Beograda vikendi su od detinjstva rezervisani za odlazak među tezge.

“Volim što tamo mogu da upoznam lokalne prodavce i da sa njima uspostavim bliskiji odnos, a sviđa mi se i zato što je živopisno”, kaže Andrija za BBC na srpskom.

Šta donosi novi Zakon o fiskalizaciji?

BBC na srpskom
BBC na srpskom

Zakon o fiskalizaciji primjenjuje se od 1. januara ove godine, a proširio je broj trgovaca koji su u obavezi da izdaju fiskalne račune.

Osim pijačnih prodavaca, obavezao je frizere, kozmetičare i mnoge druge trgovce robama i uslugama da uvedu fiskalne kase.

“Proširena lista trgovaca sada sadrži i one koji obavljaju elektronsku trgovinu na malo, posredstvom pošte ili interneta”, ističu iz Ministarstva trgovine.

Novi obveznici dužni su da se usklade sa regulativom do 30. aprila.

Promenile su se i same fiskalne kase, pojašnjava poreski savetnik Dušan Roglić.

“Do sada su u Srbiji korišćene staromodne fiskalne kase, gde su inspektori mogli da očitaju ukupan promet, ali nisu mogli da vide kog dana je otkucan koji račun”, objašnjava.

Uvođenjem elektronskih fiskalnih kasi, Poreska uprava će imati bolji uvid u promet.

Roglić pojašnjava da nove kase imaju bezbednosni element, koji omogućava direktnu komunikaciju između kase i Poreske uprave.

“Poreska uprava će direktno pratiti šta se i kada kuca, a i inspekcija će lakše moći da proceni gde treba da ode u kontrolu”, kaže.

Roglić dodaje da će podatke o prometu analizirati algoritam koji može da ukaže na eventualna kršenja zakona.

Kao primer navodi kafić koji ima radno vreme od osam ujutro do ponoći, ali ne izdaje račune posle 10 sati uveče.

“Kada algoritam uoči takvo ponašanje, inspektori će znati gde treba da odu u kontrole koje su do sada bile nasumične”, dodaje.

Izgled fiskalnog računa i način izdavanja su dodatno precizirani, dodaju iz Ministarstva trgovine.

“Sada se računi izdaju i za avansnu uplatu robe i usluga”, navode.

Iz Ministarstva kažu da će potrošači imati bolju kontrolu nad robom koju kupuju, jer novi fiskalni računi sadrže i dvodimenzionalni kju-ar kod za verifikaciju.

“Skeniranjem kju-ar koda, potrošač može da proveri da li mu je račun izdat u skladu sa zakonom”, pojašnjavaju.

Šta još kažu pijačni prodavci?

Prodavac sa beogradske pijace Bajloni, koji je želeo da ostane anoniman, smatra da “nije fer” da se od pijačnih prodavaca zahteva da uvode fiskalne kase.

“Ne bežimo od fiskalnih kasa, nego od uslova koje država nudi.

“Ko će da stoji po ceo dan dan da ispoštuje radno vreme kad udari zima i ošine vetar”, kaže ovaj muškarac, koji već 20 godina na pijaci preprodaje proizvode iz uvoza.

Kaže da je registrovan kao preduzetnik i porez plaća paušalno, a proizvode otkupljuje “iz veleprodaje i od uvoznika”.

Kako dodaje, jedan od potencijalnih problema je i što do pijačnih tezgi uglavnom nije sprovedena struja, pa se brine kako će puniti bateriju kase.

Dve decenije staža ima i Milan, koji na Palilulskoj pijaci prodaje povrće i orašaste plodove sa svog gazdinstva u Blacu, gradiću na jugu Srbije.

 

Milan već dvadeset godina prodaje na Palilulskoj pijaci u Beogradu/BBC
Milan već dvadeset godina prodaje na Palilulskoj pijaci u Beogradu/BBC

Pošto ima registrovano gazdinstvo i prodaje sopstvene proizvode, neće morati da uvodi fiskalnu kasu, a smatra da je novi zakon dobra ideja.

“Ljudi ne bi trebalo da rade na crno”, smatra Milan.

Iz udruženja pijačnih prodavaca Opstanak smatraju da zakon nije uzeo u obzir specifičnost pozicije pijačnih prodavaca.

Srđan Praštalo napominje da se prodavci “trude da prodaju sveže proizvode do kraja radnog vremena, da ne venu u tezgi”, a smatraju da će ih fiskalizacija u tome ometati.

“Kako bi sve prodali, korigujemo cene i po nekoliko puta dnevno, a sa fiskalnim kasama to bi bilo nemoguće”, kaže.

Praštalo dodaje i da bi fiskalizacija “ubila pijačni duh – cenjkanje i kupovinu na veresiju”.

“To bi išlo na štetu mnogih potrošača, koji na pijaci mogu da se snabdeju jeftinije, a zdravije nego u hipermarketima”, kaže.

Kako pijačni prodavci plaćaju porez?

BBC na srpskom
BBC na srpskom

Ljudi koji na pijačnim tezgama prodaju svoje proizvode imaju tri načina da registruju biznis, kaže knjigovođa Dušan Roglić.

“Ako prodaju sopstvene proizvode, onda se registruju kao poljoprivredni proizvođači”, kaže.

Porez plaćaju paušalno, a to znači da “državi daju fiksni iznos na mesečnom nivou”.

Roglić dodaje da visinu poreza određuje Poreska uprava, i to na osnovu šifre delatnosti i mesta gde je biznis registrovan.

Preprodavci mogu da se registruju kao preduzetnici (PR) ili samostalne trgovinske radnje (STR).

“U teoriji, PR i STR mogu da budu paušalci, ali ne ako se bave trgovinom – to je zakonom zabranjeno”, pojašnjava Roglić.

Zato preprodavci moraju da plaćaju dve vrste poreza – na zaradu i na promet.

Roglić dodaje da se porez na zaradu plaća na mesečnom nivou, a porez na promet na kraju godine.

B92

CATEGORIES
Share This