Poribljavanje Palića nakon deset godina

Poribljavanje Palića nakon deset godina

U jezero je na četiri lokacije bačeno prvih 150 kilograma soma

Nakon pauze od desetak godina, ponovo je otpočelo poribljavanje jezera Palić autohtonim vrstama riba. U jezero je na četiri lokacije bačeno prvih 150 kilograma soma. U ovom delu jezera privremeno će biti zabranjeno pecanje kako bi novodošli riblji predator imao šansu da se prilagodi, najavila je Marta Dobo, direktorica JP „Palić Ludaš”.

Takođe, u planu je dalje poribljavanje Palića sa vrstama kao što su štuka i smuđ, a kada program poribljavanja i zaštite jezera to bude dozvolilo, u planu je da se u vodu puste i prve količine šarana, crvenperki i drugih ribljih vrsta, najavio je Vinko Tamaš, stručni saradnik u preduzeću „Palić Ludaš”. U početku, jezero će biti poribljavano sa do 150 kilograma ribe po vrstama, a na osnovu pokazatelja monitoringa ova količina će se i povećavati.

„Cilj je da se obogati riblji fond, a tokom selektivnog izlova videli smo da su prisutne i domaće, autohtone, a ne samo invazivne vrste, ali još ne u količini koja bi bila poželjna za jezero. Grabljivicama, kao što je som, želimo na prirodan način da smanjimo brojnost invazivnih vrsta, pre svega babuške”, kaže Tamaš.

Poribljavanje Palića je druga faza biomanipulacije jezerom, a što je podrazumevalo i sanitarni izlov koji je sprovođen nekoliko godina kada je iz jezera, specijalnim vršama kako ih ne bi povredili vađen invazivni srebrni karas, odnosno babuška. Prve procene su bile da u četvrtom sektoru postoji oko 120 tona, ali je sanacionim izlovom izvađeno ukupno 190 tona babuški, što pokazuje u kojoj meri je jezerska voda bila prenaseljena invazivnom vrstom koja plemenitijim ribama nije ostavljala dovoljno životnog prostora. Sanitarni izlov je uz druge mere, poput poboljšanja rada prečistača i formiranje zaštitnog koridora oko jezera, uticao na postepeno pobošljanje kvaliteta jezerske vode.

„Tokom selektivnog izlova mi smo vadili i odrasle komade, teže od 10 kilograma, autohtonih vrsta, što znači da mogu da opstanu u jezeru. Drugo je pitanje sada čitavog ekosistema da li će ova riba moći u jezeru i da se mresti. Zbog toga smo u sklopu projekta radili i transplantaciju trske, planiramo da poboljšamo i stanje vodene vegetacije, što je jako bitno. Ponekad zaboravimo da jezero ne čini samo voda već i biljke, razne trske, rogoz, drezga, različite biljke su bitne za ovaj ekosistem i moramo da vodimo računa i o tome”, kaže Tamaš.

IN4S

 

CATEGORIES
Share This