Đoković u Parizu – kao da nije to-to
Novak Đoković bio je uspešan na startu Rolan Garosa, baš kao i u prethodnih 19 navrata na ovom turniru.
Nije bilo problema protiv Pjera Iga Erbera, domaćeg predstavnika, koji je dobio specijalnu pozivnicu, bez koje teško da bi se domogao glavnog žreba.
Odavno je Erber više fokusiran na dubl, dok je u singlu često viđen učesnik čelendžera i manjih turnira. Sve u svemu, daleko od svog vrhunca.
Realno, idealan protivnik za uvodnu fazu Grend slema. Mnogo bolji od, recimo, nekog kvalifikanta ili srećnog gubitnika, koji je već u ritmu zahvaljujući nastupima u kvalifikacijama.
Bilo je i ovo vatreno krštenje za novog člana Novakovog trenerskog tima, Borisa Bošnjakovića, koji je bio u boksu, zajedno sa Miljanom Amanovićem i Gebhardom Gričom.
„Šta kaže statistika, kako servira?“, Novak je na početku zagrevanja upitao Borisa, koji je pre svega stručnjak za analitiku i taktičke stvari.
Erber je upravo servisom očarao Đokovića, koji je pokušavao da ga zbuni prilikom pozicioniranja na riternu, ali mu nije baš uspevalo.
„On je servirao izuzetno dobro, pogađao je različite serve, rotacije, kik servis mu je jedan od najboljih protiv kog sam igrao“, kazao je Novak.
Nije Đoković odigrao spektakularno na „Šatrijeu“, ali jeste taman koliko mu treba da ukroti rivala, koji doduše ni govorom tela nije delovao kao neko ko veruje u podvig.
Imao je jako lepu podršku sa tribina, a najvatrenija je bila ekipa od desetak momaka i devojaka, prilično dobro organizovanih, koji su bukvalno posle svakog poena davali sve od sebe da trgnu Erbera.
Trubači, bubnjar, glasne žice, sve su od sebe davali. Na momente su bili iritantni svojim glasnim navijanjem, čak i u trenucima kada je očigledno bilo da Erber nema šta da traži.
Na momente su bili i simpatični, kao kada su uočili Žoa Vilfreda Congu, koji je u blizini sedeo u TV studiju, gde radi kao komentator.
„Conga, Conga“, vikali su i slali srca teniseru, koji se prošle sezone na istom ovom mestu povukao. Našoj publici ostaće upamćen kao Novakov izazivač u finalu 2008. na putu ka prvoj tituli u Melburnu.
Prvu titulu na Rolan Garosu Novak je dočekao „tek“ 2016. godine, posle gotovo 15 godina karijere. U prethodne tri sezone ima čak dva trofeja Kupa Musketara.
Upravo je o tome pričao i na konferenciji za medije, ističući koliko je pariski Grend slem zahtevan, možda i fizički najteži za njega.
„Rolan Garos ubedljivo najteži fizički zahtevni, puni poteškoća na ovom turniru, za mene, posebno kada nisam u izvrsnoj formi, kada nisam dobio najviše mečeva na šljaci i kada samopuzdanje nije visoko. Pa u mečeve ulaziš sa merom predostrožnosti, sumnjom. Da li će stvari da idu onako kako želiš“, rekao je Đoković.
Ta sumnja i dalje provejava iznad Novakove glave nakon svega što smo imali prilike da vidimo ovog proleća, generalno 2024. godine.
Nijedna titula do sada u sezoni, neuverljive partije na šljaci, iznenađujući porazi od, uslovno rečeno, anonimusa…
Sve to, uz, na primer, rastanak sa Goranom Ivaniševićem, sa kojim je od 2019. naovamo osvojio čak 12 Grend slem titula, čini da atmosfera i vera u novi trijumf budu nikad manji u poslednje vreme.
Iako konkretan razlog ne može da se imenuje, pošto je posredi skup više faktora, činjenica da „nije to-to“ i dalje je prisutna, s tim da to ne mora ništa da znači.
Novak je najbolji kad je najpotrebnije, a to je na Grend slemu, za koji, kako kaže, živi, ustaje iz kreveta i trenira.
„To su turniri koji me podižu iz kreveta svaki dan, znam da moram da treniram sa mišlju o slemovima. Nadam se da mogu daleko da doguram“, rekao je Novak.
Ko zna, možda ovaj Rolan Garos bude okidač i pokretač jedne nove dominacije, povratka na pobednički kolosek, koji je i te kako bio prisutan tokom 2023. godine.
Tajming bi bio idealan, taman pred Vimbldon, a pre svega uoči Olimpijskih igara, sa kojih zlatna medalja već dugo stoji kao nedosanjani san.
B92
