Vanredni izbori: Imaš tri opcije

Studenti Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu su izglasali predlog da studenti pokrenu inicijativu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. I sve više i više se o tome priča u medijima, a verovatno i među studentima. Kao neko ko od samog početka podržava studente i duboko veruje da su oni temeljno promenili ovo društvo nabolje, menjajući javno mnjenje na način na koji moja generacija, nažalost, nije uspela, osećam potrebu i obavezu da napišem ovaj tekst. Ne zbog bilo koga drugog, već upravo zbog njih, iz poštovanja i zahvalnosti za sve što su učinili.

Iako je glavna tema u vezi sa ovim pitanjem da li će studenti izaći na izbore na studentskoj listi, da li će oni napraviti izbornu listu (tako sam ja razumeo) kandidata, te da li na njoj mogu da budu političari, članovi partija i grupa građana koje su ranije učestvovale na izborima i slično, smatram da je mnogo važnije ukazati na drugu, suštinsku stvar, a to je pozicija onog koji odlučuje o tome da li će vanrednih izbora biti ili ne.

Da se razumemo, tu odluku donosi jedino i isključivo Aleksandar Vučić, ne zato što je to njegova nadležnost, iako predsednik prema Ustavu raspušta Skupštinu, već zato što kontroliše gotovo svakog člana Vlade Republike Srbije i poslanika vladajuće većine, koji da bi on doneo tu protokolarnu odluku, moraju da podnesu predlog za raspuštanje skupštine i raspisivanje izbora. Iako želi da se predstavi kao da je to njegova izvršna, a ne protokolarna nadležnost, predsednik Republike ipak ne može da raspiše izbore bez ovog koraka vladajuće većine u izvršnoj vlasti (koja je izabrana od strane parlamentarne većine). Ali kao što znamo, institucije u ovoj zemlji ne funkcionišu, pa putem ovih mehanizama – iako nenadležan, odluku o vanrednim izborima neformalnim kanalima moći donosi Aleksandar Vučić. Tako da, tu potencijalnu odluku o raspisivanju vanrednih izbora treba tražiti isključivo u njegovim motivima za iste.

Podsetiću da smo u eri SNS-a imali samo jedne redovne parlamentarne izbore – 2020. godine. Svi drugi izbori su bili vanredni i svi su bili održani pre vremena isključivo i jedino jer je SNS-u i Aleksandru Vučiću tako odgovaralo. Mnogo sam kritika doživeo oko mog stava o izborima 2023. godine (parlamentarnim, a posebno izborima u gradu Beogradu), pa i ponovljenih u Beogradu 2024. godine samo zato što sam rekao da niko ne bi raspisao vanredne izbore na kojima može da izgubi (i to su naravno bili vanredni izbori). Naravno da sam ja znao da su ti izbori nepošteni i neslobodni, kao što znam i ukazujem na to od 2014. godine. Neki drugi su valjda mislili da se nešto promenilo 2023. godine i da ćemo imati neizvesne izbore. Ja nisam. Epilog svi znamo. A i da ponovim ovde – da je postojala šansa da se nešto promeni na tim izborima, njih ne bi ni bilo.

Pa u skladu sa tim, vidim 3 moguća ishoda (opcije) zahteva da se raspišu vanredni parlamentarni izbori:

1. Vučić pristaje na vanredne parlamentarne izbore i na njima pobeđuje. Ukoliko se izbori ubrzo raspišu na zahtev studenata – ovo je gotovo izvesan ishod. Sama činjenica da bi pristao na njih, nakon što u ovoj društvenoj i političkoj krizi i nakon pada Vučevićeve vlade nijednom ozbiljno nije razmišljao o izborima, to samo znači da se u međuvremenu nešto promenilo i da je izborna pobeda sada osigurana. Jer se na vanredne parlamentarne izbore ide kada su oni sigurni. Ne pričam o tome kada većina ne postoji pa su vanredni izbori neminovnost. Ovde to nije slučaj, parlamentarna većina je i dalje sigurna. Naravno, ova pobeda bi bila nepoštena i osvojena na neslobodnim izborima – kao i svaki put do sada. Ali, ovde je poenta u ovom „pristanku“. Ako nema šta da se izgubi – pristanak na vanredne izbore je mnogo lak i veoma izvestan.

2. I pored toga što bi izbori bili neizvesni, zbog značaja i obima društvene i političke krize u kojoj živimo, Aleksandar Vučić „kao demokrata i pre svega čovek od slobode, legitimiteta, pravde i poštenja“ pristaje na vanredne izbore na koje ne mora da ide, a na kojima može da izgubi i na njima zaista izgubi. Ok, vidite svi da se šalim. Zaboravite ovaj scenario.

3. Studenti zahtevaju izbore, a Aleksandar Vučić na njih ne pristaje i čeka prve redovne (nacionalne) izbore koje ne može da izbegne, a to su redovni predsednički izbori u aprilu 2027. godine (parlamentarni su u redovnom terminu tek 2028. godine na redu iako to mnogi zaboravljaju). Ponavljam, činjenica da nakon pada Vlade nijednom nisu ozbiljno razmišljali o izborima, već smo svi znali da će se formirati nova Vlada RS, da nemamo nijedno propagandno istraživanje javnog mnjenja u poslednjih nekoliko meseci (sramota je očigledno mnoge da stave ime svoje agencije pored nekih nalaza), da se desila velika promena javnog mnjenja u Srbiji koju vidim i samo u tome što na istraživačko pitanje: „Da li se Srbija kreće u dobrom pravcu?“ – ljudi nisu sigurni da li se misli na studente ili na vladavinu SNS-a što je bilo nezamislivo ranije – meni govori da bi izbori u Srbiji trenutno bili veoma neizvesni čak i uz ovakve izborne uslove. I ovo ne govorim jer mi deluje zbog nekih imaginarnih razloga ili ličnog osećaja – već najviše iz razloga što novi vanredni izbori nisu bili ozbiljna opcija za SNS nakon pada Vučevićeve vlade.

U skladu sa tim – sasvim je realna opcija da će SNS bežati od vanrednih izbora. I DS je bežao od njih od 2009. kada ih je SNS tražio pa sve do redovnih izbora 2012. godine jer su znali da će teško na njima pobediti. I ja bih rekao da bi to bila sjajna vest za ovu zemlju i njenu buduću demokratizaciju. To bi značilo da uz sve autoritarne metode vladavine, potpunu kontrolu medija i neograničenu propagandu, pritiske na birače i neograničene resurse – SNS i pored svega toga više ne može da pobedi ni na takvim „izborima“. I to bi zaista potvrdilo moju tezu sa starta ovog teksta da su studenti temeljno i tektonski promenili ovu zemlju.

Ali, to bi značilo i da je vlast spremna na sve. Kad kažem na sve – mislim i da ovo stanje u državi potraje sve do 2027. godine. Studenti sa svojim blokadama i protestima vrše ogroman pritisak na vlast. Prošlu vladu su oborili i kako to pričam mesecima – ubedljivo su najjači politički akter u zemlji. Rekao bih čak i da je vlast dobrim delom ne samo izgubila demokratski legitimitet (po meni ga od 2016. godine nije ni imala), nego je izgubila i upravljački legitimitet. Vlast koja ne može da sprovodi obrazovnu politiku i u kojoj univerziteti ne rade je propala vlast. Takva vlast nema pristanak od građana da upravlja državom.

Ali takva vlast nema šta da izgubi. A posebno je problematično ako je ta vlast i pre svega ovoga bila autoritarna i nedemokratska. A bila je. Ako toj vlasti vanredni izbori znače makar i malu mogućnost za njen kraj – izbora onda neće biti. Pre mi je očekivano i da se redovni izbori odlože zbog nekakvog imaginarnog vanrednog stanja 2027. godine nego što zaista verujem da bi aktuelna vlast pristala na vanredne izbore na kojima postoji promil šanse da na njima izgubi sve. Da, zaista sve. Nije samo vlast u pitanju. I ako tako čitam sve ovo – oni bi bili spremni da ugase univerzitet, da „ratuju“ sa studentima dve godine, da „ratuju“ sa svima dve godine, ali opet – gubitak vlasti tek za dve godine njima mnogo više znači i koristi, nego gubitak vlasti kroz 2 ili 3 meseca na vanrednim izborima koje ne moraju da raspišu. A ako su svesni da vlast gube svakako – za njih je bolje kasnije, nego pre.

Ako im je potencijalni gubitak rejtinga zbog objavljivanja dokumentacije oko nadstrešnice i popuštanjem studentima bio problem – pa šta mislite koliko im je gubitak vlasti problem?

Dodatno, ako se slučajno desi da SNS bude imala osigurane izbore pre redovnog termina 2027. godine – na njih ćemo ići u rekordno kratkom roku, kao što bismo uveliko danas bili u izbornoj kampanji da su vanredni izbori u martu ili aprilu bili „sigurica“ za SNS. Ako čujete od Vučića da o tome zaista razmišlja – vratite se na opciju 1 iz ovog teksta.

A ako izbori za SNS nisu „osigurani“, onda zbog toga naredni period može biti još ozbiljniji potres za ovu zemlju i sav njen narod, a posebno za studente (a pre svega zbog njih je ovaj tekst i napisan). Oni bi, dok ova vlast traje, snosili najveći teret i podneli najveću žrtvu. A treba podsetiti: prvi redovni izbori su tek 2027. godine.

Autor: Dr Boban Stojanović

Doktor političkih nauka, politikolog, naučni saradnik

N1