Ustala je cela Srbija, neka neko probudi opoziciju
Jednom je moralo da prekipi. Bilo je samo pitanje šta će da bude inicijalna kapisla. Na žalost, umesto da to bude jedna od brojnih afera za 13 godina vladavine SNS-a, izgleda da je morala da bude tragedija sa 15 mrtvih ljudi, koje je ubila korupcija.
Mislim da je sada i najneobaveštenijem delu građanstva jasno da vladajući režim, personifikovan u liku Aleksandra Vučića, u ovom trenutku više nema legitimitet.
O tome govore najmasovniji protesti u ovom veku koji prete da prerastu u potpunu građansku neposlušnost u vidu generalnog štrajka.
I ranije je bilo masovnih protesta, ali ovaj put je drugačije, jer to više nisu besmislene šetnje sredovečnih ljudi, već opšta pobuna koju predvode studenti.
Mladost je nešto na šta Vučić trenutno nema odgovor. Po prvi put, on se koprca nemoćan pred nepredvidivim studentima, koji su uvek korak ispred njega.
Oni su pokrenuli prosvetare, koji su otkazali poslušnost svojim legitimnim sindikalnim organizacijama. Stale su škole, pobunili su se srednjoškolci, prete da stanu i ostale delatnosti…još nam samo deca iz vrtića ne šetaju ulicama.
Iako je u petak u velikim gradovima bio ogroman broj ljudi na ulicama, mene bi da sam vlast mnogo više zabrinula mala mesta po unutrašnjosti gde su ljudi izašli na ulicu, a koja su do sada važila za najtvrđa uporišta SNS-a.
Ono čime bih se tešio je opozicija.
Ne bih da kvarim Sneška, ali izlaz iz ove velike društvene krize je tako omražena politika. Sva ova silna energija, koja trenutno deluje nezaustavljivo, mora dobiti političku artikulaciju.
Ukoliko se to ne dogodi izvesna su dva scenarija. Spontano gašenje protesta ili još opasnije- otvoreni građanski sukob, jer sa jedne strane imamo režim koji tone postajući sve agresivniji, a sa druge strane ogroman broj besnih građana koje nema ko da predvodi.
U sred ovakve delikatne situacije, naša opozicija baulja u magli. Razjedinjeni i bez ikakvog plana tabanaju ulicama u sredini kolona nezadovoljnih građana, predvođenih studentima.
To nije i ne može biti normalno.
Ne kažem da opozicija treba da preotima proteste studentima, ali mora da radi ono što je posao opozicije, a to je da pokuša nezadovoljstvo građana da kanališe u jednu jasnu političku opciju.
Ukoliko misle da će neko njihov posao da obavi umesto njih, u velikoj su zabludi.
Oni će morati jednog dana da stanu pred građane, a strah od zvižduka ne sme biti izgovor. Ukoliko se to dogodi, onda treba dostojanstveno da se povuku i da otvore prostor za neka nova lica ukoliko ih ima.
Svi imaju pravo na generalni štrajk osim njih, a deluje da su upravo oni u najtvrđem generalnom štrajku.
Danas
