Šta to bi sa sednicom o litijumu?
Vanredno zasedanje Narodne skupštine završeno je u ponoć 1. oktobra, a zahtev opozicije da se održi vanredna sednica o litijumu, kao temi koja je zauzela važno mesto u javnoj raspravi, nije došao na red.
Oko te sednice o litijumu razvila se fama, u kojoj nije lako snaći se.
Predstavnici opozicije 10. septembra predali su zajednički zahtev za održavanje sednice o litijumu na kojoj će se raspravljati o predlogu zakona o zabrani istraživanju i eksploatacija ruda litijuma i bora koji je podržalo 86 narodna poslanika, čime su ispunjeni kriterijumi Narodne skupštine za održavanje sednice na zahtev jedne trećina poslanika.
Opozicija je tražila da se ova tema nađe na skupštinskom dnevnom redu od vanredne sednice na kojoj je usvojena Deklaracija sa svesrpskog sabora, pa je na ovoj vanrednoj sednici više rasprave vođeno baš na ovu temu.
Iako je, kako kaže valst, predlog opozicije za održavanje ove sednice o litijumu usvojen u rekordnom roku i da ni jedan predlog ni jedne opozicije nije bio ovako brzo prihvaćen, pre sednice o litijumu, dve nedelje pre kraja vanrednog zasedanja Skupštine, zakazana je sednica o rebalansu budžeta koja u ovom slučaju ima prvenstvo.
Sednica o rebalansu budžeta protekla je u raspravama, dobacivannjima, oduzimanju reči i prebacivanju odgovornosti između polanika vlasti i opozicije.
Iako je bila praksa da se produži rad parlamenta nakon 18 časova na pređašnjim zasedanjima, ovoga puta nije bilo tako, te je parlament zasedao svakog dana u regularnom radnom vremenu, dok je na izmene i dopune zakona koji su se našli na dnevnom redu bilo 146 amandmana od čega se čak 109 odnosilo na zakon o izmeni republičkog budžeta.
U sklopu ove rasprave, došlo je i do polemike o tome da li predsednik Aleksandar Vučić treba da prisustvuje ovoj sednici, budući da su ga i određeni lideri opozicije prozvali imenom da lično snosi posledice za projekat litijuma i da je njegov najveći promoter.
I dok iz redova opozicije insistiraju da predsedniku Republike nije mesto na ovoj sednici, jer ni na jedan konstruktivan način ne bi doprineo ovoj dikusiji, iz redova vlasti poručuju da se opozicija uplašila predsednika.
Onda nastaju obrti i zapleti, dok danima traje sednica o rebalansu budžeta, iz redova vlasti prvo se stalno sugeriše da oni ne beže od sednice o litijumu, da bi najzad tu o litijumu najavili za 30. septembar u 14 sati.
Međutim, u prepodnevnom delu sednice o rebalansu 30. septembra, predsednica Skupštine Ana Brnabić objavila je da – iako zakazana za 14 časova – sednice o litijumu neće biti jer vanredno zasedanje o rebalansu nije završeno, za šta je optužila predstavnika opozicije.
Brnabić se obratila novinarima u holu parlamenta pola sata pre navodnog roka za sednicu o litijumu, dakle u 13.30 časova.
Kako je govorila i prethodnih nekoliko dana, Ana Brnabić je opoziciju okrivila za „prekoračenje“ roka za vanredno zasedanje koje ističe 30. septembra u ponoć. Nova sednica može biti sazvana samo u novom, u ovom slučaju, redovnom jesenjem zasedanju.
Ana Brnabić, međutim, tvrdi da su poslanici opozicije bili ti koji su namerno odugovlačili raspravu u parlamentu kako ne bi preostalo vremena za sednicu o litijumu za čije su održavanje zahtev podneli oni, konkretno predlagač je bila poslanica ekološkog ustanka Danijela Nestorović.
Iz redova vlasti insistiraju da je ovo zbog toga što je opozicija shvatila da predlog zakona koji su predali nije dobar i da beže od odgovornosti pred građanima i da im to neće uspeti. Ana Brnabić je i najavila da će ona lično u svojstvu predsednika Narodne skupštine predati zahtev za održavanje sednice o litijumu u redovnom zasedanju parlamenta.
Opozicija je odgovorila odmah svojom pres konferencijom insistirajući da je vlast ta koja je diktirala okvire održavanja sednice o rebalansu budžeta i da podležu poznatim mehanizmima opstrukcije rada parlamenta, otežavajući opoziciji da podnosi zahteve za dnevni red u prethodnim sazivima.
Kao primer pomenuli su Vladimia Orlića (SNS) kada je on bio predsednik parlamenta u prošlom sazivu.
Iz redova opozicije poručili su da je jedan od mogućih razloga zašto vlast nije želala da se ova sednica održi sad ta što su oni hteli da budu predlagači zakona iako ga predlaže opozicija (o zabrani litijuma).
Naime, kako je za N1 obajsnio poslanik Aleksandar Jovanovć Ćuta, ovo je urađeno kako bi se preskočila regularna procedura u kojoj poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović po Pravilniku kao predlagač zakona (podržan potpisima više od trećine poslanika, koliko broji parlament) „ima pravo da obrazlaže zakon koliko hoće i uzima reč koliko hoće“ .
– Trebalo je da to bude Danijela Nestorović, oni neće to da dozvole. To što je danas trebalo da se desi, imali su vremena od 10. septembra kada je podnet zahtev za vanrednom sednicom na temu zabrane iskopavanja litijuma. Svaki dan kopači litijuma, Brnabić, ta prodavačica litijuma sa Dedinja, svaki dan krši zakon i Ustav upravo zato da ono što im smeta nikako ne dođe na dnevni red, da dva miliona ljudi koji prate Skupštinu nikako ne čuje istinu o litijumu – rekao je Jovanović Ćuta (Ekološki ustanak).
Ana Brnabić 30. septembra je najavila, a 1. oktobra je i potvrđeno, da je minut nakon ponoći čime je počelo redovno zasedanje Skupštine (u noći između 30. septembra i 1. oktobra) zakazala sednicu o litijumu.
Ona je dakle, zakazala sednicu o predlogu zakona o zabrani istraživanja i iskopavanja litijuma i bora za ponedeljak, 7. oktobar.
Ekološki aktivisti, usled sumnji da predsednica Skupštine neće zakazati ovu sednicu u redovnom sazivu, pozvali su građane na protest u 19 sati ispred Narodne Skupštine, a aktivista pokreta „Ne damo Jadar“ Zlatko Kokanović, komentarišući moguće održavanje sednice o litijumu u ponedeljak 7. oktobra, izjavio je za Danas da ekološke organizacije više uopšte ne veruju vlasti i Ani Brnabić.
Redovno zasedanje skupštine počelo je u ponoć 1. oktobra i trajaće 90 dana, kako je određeno prema Pravilniku Narodne skupštine.
N1