Rojters: Zvaničnici ćute, ali Kosovo bole sankcije Evropske unije

Bioskop Lumbardi, piše Rojters, decenijama je otvarao meštanima Prizrena prozor u spoljašnji svet. Prikazivao je filmove iz Japana, Kine i Sjedinjenih Država i ugostio međunarodne umetnike na godišnjem festivalu dokumentarnog filma. Međutim, objekat se oslanjao na grand od 1,5 miliona evra od EU za renoviranje vodovodnih instalacija i grejanja, rekao je izvršni direktor Ares Športa. Tome su stale na put sankcije.

Kako je rekao za Rojters, 7. oktobra Športa je primio imejl od zvaničnika EU u kojima se navodi da je grant otkazan zbog „tekućih mera koje je Evropska unija nametnula vladi Kosova“ – što se odnosi na smanjenje finansiranja EU doneto 2023. zbog uloge koju je premijer Aljbin Kurti odigrao u podsticanju etničkih tenzija na Severu.

„To je poljuljalo poverenje zajednice u nas, ali i u EU, koja tvrdi da podržava kulturnu raznolikost“, rekao je Športa.

Iako EU nije objavila listu programa koji su pogođeni sankcijama, dva izvora, uključujući jednog diplomatu, rekli su za Rojters da je više od deset projekata u ukupnom iznosu od najmanje 150 miliona evra zaustavljeno nakon ograničenja koje je uvela EU.

To uključuje postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda od 70 miliona evra i renoviranje koncertne dvorane.

Izvori Rojtersa su govorili pod uslovom anonimnosti.

Priština je umanjila značaj ovih mera, ali sudbina Lumbardija i drugih projekata koje je Rojters identifikovao pokazuje njihov jasan utiaj.

Pitanje se ponovo pojavilo dok se Kosovo (u kome većinski žive etnički Albanci, ali je i dom za oko 100.000 Srba) priprema za izbore 9. februara.

I to bi moglo da ugrozi Kurtijeve šanse za reizbor, kažu tri analitičara.

Dve privatne ankete koje su podeljene sa Rojtersom pokazale su da Kurtijeva partija Samoopredeljenje i koalicioni partneri imaju oko 40 odsto glasova, što je manje u odnosu na 50,2 odsto dobijenih 2021. godine.

Pojedini stanovnici su zabrinuti zbog izolacije Kosova, kaže politički analitičar Agon Malići.

„Dok je većina birača možda zadovoljna što Kosovo ima veću kontrolu nad severom, mnogi nisu uvereni da je to održivo bez međunarodne podrške“, rekao je on.

Neke države EU žele da ukinu mere jer nisu promenile Kurtijevu politiku i povredile su obične građane, rekli su Rojtersu visoki diplomata i još jedan zvaničnik koji je direktno upoznat sa situacijom.

Međutim, Rojters piše da su se Francuska i Mađarska, „zemlje naklonjene Srbiji“, protive.

Neimenovani sagovornik Rojtersa tvrdi da su sankcije nepravedno usmerene na Kosovo, a ne na Srbiju, koja je takođe igrala ulogu u rasplamsavanju tenzija.

Ali dodali su da ne postoji mehanizam za povlačenje sankcija, uprkos njihovoj neefikasnosti.

Portparol EU opisao je mere kao „privremene i reverzibilne“, ali nije rekao koji su projekti pogođeni.

Rekli su da će EU ukinuti sankcije, ako Kosovo deeskalira tenzije na severu.

„Postupci Vlade Kosova… do sada nisu doprineli ovom cilju“, rekao je portparol.

Etničke tenzije

Kako Rojters podseća, Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. uz podršku Sjedinjenih Država, nakon bombardovanja srpskih snaga 1999. godine.

Lice bivšeg predsednika SAD Bila Klintona smeška se sa bilborda iznad bulevara u centru Prištine. Neke kosovske političke partije i dalje vijore američku zastavu u svojim centralama, navodi agencija.

U taj je svet napetost je uneo Kurti, koji je obećao, ali nije uspeo da popravi odnose sa Srbijom, što bi otvorilo put ka pridruživanju EU, navodi se u tekstu.

Oko 50.000 Srba koji žive na severu Kosova ne priznaju prištinske institucije. Većina vidi Beograd kao svoju prestonicu i oslanja se na njega za plate, penzije i zdravstvenu zaštitu.

EU je pozvala Prištinu da uspostavi Zajednicu srpskih opština (ZSO) ne bi li Srbima omogućila veću samoupravu. U strahu od secesije, Kurti je odbio predlog i umesto toga pokušao da nagrize autonomiju Srba na severu.

Kurti brani svoju politiku, govoreći da je smanjio kriminal, stvorio radna mesta, promovisao mir i odupro se „moćnijem agresoru u Srbiji“.

„Nismo ovo uradili protiv Srba: uradili smo to protiv Srbije, jer je protiv Kosova i naše nacije“, rekao je Kurti u predizbornom govoru prošlog meseca.

Međutim, njegov potez da postavi gradonačelnike etničkih Albanaca na područja sa većinskim srpskim stanovništvom i da prisili etničke Srbe da koriste kosovske tablice na svojim automobilima, izazvao je najgore nasilje u deceniji 2023. godine, podseća agencija.

Uprkos sankcijama EU, Kurti je istrajao. Njegova vlada je zabranila upotrebu srpskog dinara, zatvorila srpske pošte i ugušila trgovinu između severa Kosova i unutrašnjosti Srbije.

„Kosovo je izolovano i kažnjeno od strane međunarodne zajednice. Svaki veliki uspeh koji smo postigli u poslednje dve decenije – oslobođenje, nezavisnost – postignut je zato što smo blisko sarađivali sa saveznicima“, rekla je Vljora Čitaku iz opozicione Demokratske partije Kosova, koja je bila ambasadorka Kosova u Sjedinjenim Državama.

Nejasno je kako će reagovati administracija novog predsednika SAD Donalda Trampa. Ali Ričard Grenel, Trampov predsednički izaslanik za specijalne misije, dao je nagoveštaj u ponedeljak.

„I republikanci i demokrate su dosledno kritikovali Kurtija zbog preduzimanja jednostranih akcija koje destabilizuju region. Međunarodna zajednica je ujedinjena protiv Kurtija“, napisao je on na X.

Američki Stejt department nije odgovorio na zahtev Rojtersa za komentar.

Uticaj na izbore

Kurti, levičar i albanski nacionalista, postigao je izvesne poene od dolaska na vlast 2021, piše Rojters.

Nezaposlenost se smanjila sa 30 odsto na oko 10, minimalna plata je porasla, a prošle godine je privreda rasla brže od proseka Zapadnog Balkana, navodi agencija.

U međuvremenu, sever Kosova se oseća podeljeno kao i uvek. Obrazovanje, zdravstvo, prodavnice i kafići su odvojeni. Računi iz srpskih prodavnica i dalje su u dinarima, a ne u evrima. Zajednice žive odvojeno – čak se i stil kuća razlikuje između dve grupe.

Pošto Beograd ne priznaje Kosovo, i dalje isplaćuje plate i penzije tamošnjim Srbima. Ali Srbi moraju ući u centralnu Srbiju da bi ih primili, pošto je Kurti zatvorio srpske pošte prošle godine.

U međuvremenu, zatvaranje nekih graničnih prelaza za srpsku robu ugušilo je trgovinu, primoravajući ljude da pređu administrativnu liniju, kako bi kupili lekove koje prepisuju srpske bolnice.

To mora da svakog meseca čini i srpski penzioner Dragoljub Ivić (65) koji živi u Gračanici, opštini koju vode Srbi u blizini Prištine, kako bi podigao svoju penziju od 500 evra. Samo putovanje košta 50 evra, rekao je – što je 10 odsto njegove mesečne naknade.

„Na Kosovu narod plaća politiku“, rekao je Ivić, koji štedi novac živeći u jednoj sobi, u svojoj skromnoj kući, koju greje uz pomoć peći na drva.

On kaže da su tenzije sada daleko gore.

„Hoće da proteraju Srbe sa Kosova“, naveo je on.

Zagađena voda

Ljudi svih nacionalnosti osećaju udarac od sankcija EU, navodi Rojters.

EU je obećala 70 miliona evra za izgradnju prvog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za čišćenje prištinskog sistema kanala, začepljenog otpadom. Taj plan je u zastoju, rekao je zamenik gradonačelnika Prištine Alban Zogaj.

„Posle decenija konačno smo rešavali pitanje prečišćavanja otpadnih voda koje zagađuju reku Sitnicu, jednu od najzagađenijih u Evropi“, naveo je.

Kanalizacija se ispušta u reke. Njihove obale su „obložene“ kuhinjskim posuđem, kutijama i flašama. Kada pada kiša i nivo vode se podiže, drveće koje nadvišeno postaje „okićeno listovima plastike“.

Kanalizacija teče u blizini kuće meštanke Sanije Tači, koja od mirisa ne može da otvori prozore.

„Nemam reči da opišem kroz šta prolazimo. Kao što vidite, rešenje se ne vidi“, rekla je za Rojters Tači, stojeći pored sivog potoka jednog kanala.

Izvor: Reuters