Lompar: Režim nastoji utrti put besomučnoj propagandi putem svih medijskih kanala
Izbore ne očekujem dok vlast ne “pripremi teren” za to, što podrazumeva i potpuno “medijsko oblikovanje stvarnosti” po meri režima, ističe univerzitetski profesor Milo Lompar.
Jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca današnjice, koji je u javnosti slovio i za kandidata na budućoj studentskoj listi, smatra da, iz ugla “režima Vučić–Brnabić”, pre nego se raspišu izbori, “najpre mora biti preuređen program na televizijama N1 i Nova S; potom višemesečno propagandno oblikovanje javnosti u skladu sa režimskom politikom; uz sve to i medijsko žigosanje studentskog protesta…”, te postavlja pitanje šta će za sve to vreme raditi ljudi oko studentske liste i opozicionih stranaka.
Milo Lompar, Wikipedia
Lompar je naveo i da je jedan od najvećih dosega aktuelnih studentsko-građanskih protesta taj što je ne samo “skinuta obrazina sa Vučića” i što je režim razobličen u svom postupanju koje je, na šta je uostalom već nekoliko puta i skretao pažnju, poodavno preuzelo “mafijaško-prevarne obrasce”, nego i “otkrivanje svih komponenata zatvorenog sistema u kome živimo”. Oni (studenti) su, prema rečima Lompara, “otkrili da svi činioci ulažu napore da održe sistem: i režim, i opozicija, i strani činioci”.
“Strani činioci su režimu dozvolili određeni stepen represije prema građanima, kao da ih nikakve evropske vrednosti ne obavezuju, a opozicija mu daje legitimitet boravkom u Skupštini…”, rekao je, između ostalog, za portal “Simptom” profesor Lompar.
Foto: Simptom
▪︎ Aktuelna vlast, reklo bi se, osetno je nagrizena usled sad već jednogodišnjih antivladinih studentsko-građanskih protesta, ali bi pravi stepen njenog oštećenja pokazali naredni izbori. Da li ih i kada očekujete?
M. L.: “Vučić–Brnabić režim” mora obaviti pripremanje terena za izbore. Prvo mora biti preuređen program na televizijama N1 i Nova S. Potom sledi višemesečno propagandno oblikovanje javnosti u skladu sa režimskom politikom. To prati medijsko žigosanje studentskog protesta. Obrazuju se rezervne “nacionalne” stranačke liste. Aktuelne “opozicione stranke” dirigovanim anketama se ohrabruju da izađu na izbore. Medijske ankete se podešavaju u cilju stvaranja utisaka koji su poželjni za vlast. Tek kada se sve to, uz još čitav niz akcija oko biračkih spiskova, policijskih aktivnosti, podigne na željeni nivo, moguće je raspisati izbore. Glavno pitanje je: šta će sve to vreme raditi ljudi oko studentske liste i opozicionih stranaka?
Terazije, 14. mart, video, arhiva
▪︎ Povodom mogućih izbora, svesni smo da je potrebno da se zovu “izborima”, a ne nekim “nameštenim ili donekle falsifikovanim glasanjem”, kakva smo gledali u prethodnim navratima (Beograd, lokalni izbori itd.). Mogu li se ishoditi stvarno bolji izborni uslovi, primene preporuka ODIHR-a itd.?
M. L.: Više deklarativno. Ali, ukoliko bi se studentski pokret obučio u poslovima koji prate izbore, motivisao svoje članstvo u pravcu kampanje, to bi svakako znatno otežalo posao vlastima oko manipulisanja izborima. Opet isto pitanje: šta ljudi u opoziciji rade? Nije pitanje šta pričaju nego šta rade.
▪︎ Smatrate li da su studenti ovim protestima razobličili vlast u punom smislu reči na način da je skinuta maska sa lica režima, koji jedan dan zove studente na dijalog, a drugi ih naziva ustašama, stranim plaćenicima, izdajnicima itd., što je jedan prevarni obrazac, i takođe, da je vlast isterana načistac ponašanjem koje se očituje u “čišćenju institucija od nepodobnih i nelojalnih kadrova” (bezbednosno-obaveštajna zajednica, MUP, zdravstvo, školstvo…)? Čini se da je posredi retko viđena osveta prema pobunjenom delu društva.
Foto: Simptom, 15. mart, protest/arhiva
M. L.: Studenti su otkrili sve komponente zatvorenog sistema u kom živimo. Oni su otkrili da svi činioci ulažu napore da održe sistem. I režim, i opozicija, i strani činioci. Strani činioci su režimu dozvolili određeni stepen represije prema građanima. Kao da ih nikakve evropske vrednosti ne obavezuju. Opozicija mu daje legitimitet boravkom u Skupštini. Kao da ih ne obavezuje raspoloženje građana. Režim isporučuje stranim činiocima ono što traže. Kao da ga ne obavezuju nacionalni interesi: ni u privrednom, ni u obrazovnom, ni u političkom području. Kada nastupi kriza u odnosima režima i stranih činilaca, ili kada društvena pobuna dobije nezadrživi vid, što se ne vidi kako bi bilo, i kad to unese nesigurnost u uspostavljene odnose unutar sistema, moguće je očekivati promenu stanja. To ostaje neizvesno.
▪︎ Kako uopšte vidite kraj ove vlasti? Je li Vam tzv. scenario Tadića i Koštunice (mirno povlačenje sa čela vlasti) u slučaju aktuelne vlasti zamisliv ili ne?
M. L.: Ukoliko ih strani činioci ucene i daju im garancije za ličnu bezbednost i imovinu, oni će otići sa vlasti odmah: po crnogorskom modelu. Ukoliko društvena pobuna dovede do njihovog pada, sve mogućnosti ostaju u izgledu.
Simptom/M. M.
