Miloradu Grčiću, još uvek predsedniku gradske opštine Obrenovac, pripala je ta čast da odigra glavnu ulogu prvog mangupa iz sopstvenih, naprednjačkih redova u novom, akcionom trileru, sračunatom da kod publike stvori utisak da je konačno počela borba protiv kriminala i korupcije, baš onako kao što je najavio glavni režiser, neformalni šef SNS-a, lider budućeg pokreta „za narod i državu“ i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Bivši v. d. generalnog direktora EPS-a, uhapšen je 12. februara, sa još 14 osumnjičenih, koji se terete da su najveće preduzeće u vlasništvu države oštetili za milion evra. Većina osumnjičenih je, međutim, brzo puštena da se brane sa slobode, što je bilo dovoljno da neki pravni stručnjaci takvu borbu protiv korupcije uporede sa sportskim ribolovom, koji se svodi na to da pecaroš ulovljenu ribu poljubi i pusti nazad u vodu.
Obrazlažući razloge za hapšenje i privođenje osumnjičenih, glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Nenad Stefanović rekao je da će protiv njih biti sprovedena istraga „zbog postojanja osnova sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i ovlašćenja u vezi sa javnim nabavkama i oštetili EPS za više od milion evra, za čiji iznos su pribavili protivpravnu imovinsku korist“. Stefanović je, takođe, istakao da se pojedini okrivljeni terete i za davanje i primanje mita u vidu novčanih poklona i za pranja novca, a na konferenciji za novinare najavio je da će „Tužilaštvo, takođe, naložiti pokretanje finansijske istrage protiv sumnjivih i sa njima povezanih lica“.
Amaterizam ili zla namera glavnog tužioca
Upravo ta najava Nenada Stefanovića za tužiteljku istog tog Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojanu Savović bila je, kako kaže za Radar, šokantna.
„Smatram da je ona odraz ili čistog amaterizma ili još gore, zle namere. Finansijske istrage se ne najavljuju, već se vode tajno, jer se novac na računu samo jednim klikom može premestiti na neke druge računa. Takođe, finansijske istrage se vode pre, a ne nakon hapšenja osumnjičenih i to dok osumnjičeni još uvek ne znaju da su pod istragom. Imovina se zaplenjuje na dan hapšenja, jer u trenutku hapšenja, sva lica koja imaju ovlašćenja za raspolaganje računima okrivljenih (najčešće su to supružnici, bliski srodnici, ali i poslovni partneri) u momentu saznanja za hapšenje mogu otuđiti novac ili isprazniti sefove. Ovakve najave mogu biti upozorenje svim povezanim licima da sakriju vredne stvari, novac koji čuvaju u kešu, slike, umetnine, zlato i druge dragocenosti“, objašnjava Bojana Savović za Radar.
Pravni eksperti podsećaju da član 18 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisuje da su svi podaci u vezi sa finansijskim istragama poverljivi i da predstavljaju tajne podatke. Dakle, ne samo konkretni podaci iz finansijskih istraga, već i podaci koji su sa njima povezani. Uostalom, objašnjavaju, dovoljno je nekom kriminalcu da kažete da se protiv njega vodi finansijska istraga ili da će se voditi, da on na osnovu te informacije skloni na sigurno mesto svu svoju imovinu.
Finansijske istrage se ne najavljuju, već se vode tajno, jer se novac na računu jednim klikom može premestiti, a sefovi brzo isprazniti. Te istrage se vode pre, a ne nakon hapšenja, dok osumnjičeni još uvek ne znaju da su pod istragom
Bojana Savović
Javnost teško da će ikada saznati da li je ova „nesmotrenost“ glavnog tužioca VJT u Beogradu omogućila ljudima bliskim osumnjičenima da isprazne njihove račune, pre nego što su oni blokirani, ali je očito jasno zašto se u normalnim okolnostima o tome ne priča na konferencijama za novinare. Osim ako vlastima i nije toliko stalo do rezultata koliko do „umetničkog dojma“.
Pukla naprednjačka tikva
S tim u vezi nije naodmet podsetiti da sam Grčić šest dana pre hapšenja nije ni slutio šta će mu se desiti. Tog 6. februara u 21.24 on je na zvaničnom Fejsbuk nalogu Opštinskog odbora SNS-a Obrenovac objavio da je „današnja poseta poverenice Gradskog odbora SNS-a Beograd Ane Brnabić našem Opštinskom odboru, donela značajne razgovore o budućnosti naše zemlje i predstojećim planovima o unapređenju naše zemlje“. Šest dana kasnije, na istom nalogu nije objavljena ni vest o Grčićevom hapšenju. Danima unazad objavljuju samo izjave Aleksandra Vučića i formalnog predsednika SNS-a Miloša Vučevića, kao da njihov dojučerašnji šef nije zaglavio u pritvoru.
Ima, međutim, indicija da je u međuvremenu između obrenovačkih i beogradskih naprednjaka pukla tikva. Čedomir Simić, koji radi kao inženjer u EPS-u, za Radar navodi da su mu poznanici iz SNS-a, koji su prisustvovali nedavnom dolasku Ane Brnabić u Obrenovac, potvrdili da su pale i neke teške reči i da je do razmirica došlo jer je poverenica za Beograd htela da na čelo OO SNS-a Obrenovac postavi Miroslava Čučkovića, gradskog menadžera Beograda i bivšeg predsednika Opštine. „Ona im je na brojne uvrede zapretila Darkom Glišićem, predsednikom Izvršnog odbora SNS-a i Vučićevim kumom“, kaže Simić.
Sagovornik Radara koji je želeo da ostane anoniman tvrdi da je upravo Glišić, kao glavni operativac stranke, pre prvih hapšenja već razgovarao sa nekima od onih koji će u ovoj „nedelji borbe protiv korupcije“ biti uhapšeni. Neki su to prihvatili, svesni da su deo „ušura“ zadržavali za sebe, poput Grčića, ali bilo je i onih koji su ga „oduvali“, dok se jedan od bivših visokih funkcionera branio tvrdnjom da je „šef“ sve znao i da je radio uz njegovu saglasnost.
Ima indicija da su ljudi iz vrha SNS-a već razgovarali sa onima koji će u „nedelji borbe protiv korupcije“ biti uhapšeni. Neki su to prihvatili, svesni da su deo „ušura“ zadržavali za sebe, drugi su odbili tu vrstu nagodbe, a neki su se branili tvrdnjom da su sve radili uz saglasnost „šefa“
Isti izvor tvrdi da ova „parodija od hapšenja“ prevashodno ima za cilj da se razbije zaostala infrastruktura koju su unutar SNS-a svojevremeno, za svoje potrebe, gradili Nebojša Stefanović i Goran Vesić, i da se sa velike scene sklone Aleksandar Šapić i još neki kadrovi koji nisu Vučiću po volji i koje nije ni planirao da uključi u svoj budući pokret. „Suštinski, sve što se dešava nema veze sa uspostavljanjem pravne države, već se radi o međusobnom razračunavanju unutar SNS-a i pokušaju dodatnog disciplinovanja tajkunskog lobija, koji mu je prvi okrenuo leđa. Ali, male su šanse da će ovom akcijom biti obuhvaćene i neke velike `zverke`, kalibra Zvonka Veselinovića, Milana Radoičića, Nikole Petrovića, Dragoljuba Zbiljića i drugih junaka Skaj prepiske“, navodi sagovornik Radara.
Kumovska posla
Pored Grčića, prošle nedelje uhapšen je i Aleksandar Papić, suvlasnik prorežimskog Objektiva i blizak saradnik bivšeg ministra Nebojše Stefanovića. Inspektor Slobodan Milenković, koji je sa saradnicima otkrio Jovanjicu, u službenoj belešci, po kojoj ni MUP ni tužilaštvo nisu ozbiljno postupali, naveo je da su mu Papić i njegov sadašnji branilac u slučaju EPS, Vladimir Đukanović, nudili mito od 100.000 evra i napredovanje u službi ako zataška slučaj najveće plantaže marihuane u Evropi.
Opozicija je, pak, objavila navodno Papićevo pismo Vučiću, u kome se opisuje kako je cena zemljanih radova na putu Ruma-Šabac-Loznica rasla i kome je ta razlika bila namenjena. „Osnovna vrednost za taj posao je 50 miliona evra. To su tržišne cene za koje je dogovoreno da se uvećaju na 75 miliona evra, s tim što od tih 25 miliona 10 miliona ide za stranku, 15 miliona za Zvonka (Veselinovića), mene i podizvođače.“ U pismu se navodi da je jednom od podizvođača, firmi Raketa, uplaćen avans od milion evra, od čega je 200.000 navodno išlo ministru Siniši Malom.
Kao vlasnik Alkantara investa, Papić je 2015, kao jedini ponuđač, kupio hotel u Vrnjačkoj Banji ispod realne cene, a ubrzo je iz državnog budžeta dobio subvenciju za renoviranje hotela, koji je potom prodao. Kumstvo Papića i Stefanovića nije ih sprečilo da se, kada je bivši ministar policije i odbrane zapao u nemilost, međusobno optužuju ko je veći mafijaš. Tada je na stranu Papića stao njegov sadašnji advokat Đukanović, a optužbama protiv Stefanovića pridružila se i Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka MUP-a. Bivši ministar uzvratio je tvrdnjom da je „Papić preko firme Tim sistem, koju kontroliše, isplaćivao Đukanoviću mesečnu apanažu od 240.000 dinara“ i da „za to postoje dokazi“.
Suštinski, radi se o međusobnom razračunavanju unutar SNS-a i pokušaju dodatnog disciplinovanja tajkunskog lobija, koji je prvi okrenuo leđa Vučiću. Ali, male su šanse da će ovom akcijom biti obuhvaćene i neke velike „zverke“
Pre toga Stefanović i Papić blisko su sarađivali, a o njihovim sumnjivim poslovima javno je govorio Njegomir Kilibarda, bivši vlasnik hotela Šumadija. On tvrdi da je Papić bio posrednik kada ga je Stefanovićev otac, prilikom kupovine hotela Šumadija, prevario za 300.000 evra.
Za sedam i po puta veću štetu nanetu EPS-u još niko nije odgovarao
Najnovija afera ima niz svojih rukavaca. Indikativno je, međutim, da tužilac Nenad Stefanović tereti Grčića i ostale da su EPS oštetili za milion evra, dok već dve godine, od februara 2023. u mestu tapka istraga za 7,5 puta veću štetu, nanetu istoj državnoj kompaniji. A upravo je glavni tužilac VJT neposredno nakon hapšenja šest osumnjičenih, smenio i u drugo odeljenje premestio tužiteljke Jasminu Paunović i Bojanu Savović, koja je i izdala nalog za hapšenje. U julu 2024. on je za Tanjug rekao da je podignuta optužnica protiv 10 okrivljenih zbog sumnje da su pribavili protivpravnu imovinsku korist od 7,46 miliona dolara i da je „predloženo da se Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu oglasi stvarno nenadležnim za postupanje po ovoj optužnici i da je dostavi Posebnom odeljenju za organizovani kriminal tog suda“.
S obzirom na to da se u javnosti spekulisalo da je VJT u Beogradu tu optužnicu prosledilo Tužilaštvu za organizovani kriminal, Radar je od TOK-u zatražio odgovore na pitanja da li je ono prihvatilo da zastupa tu optužnicu i ako jeste da li je ona dostavljena Višem sudu u Beogradu i da li je stupila na pravnu snagu. „TOK nije primilo pomenutu optužnicu VJT, pa se stoga za sve tražene informacije obratite Višem javnom tužilaštvu i Višem sudu u Beogradu“, odgovorili su iz TOK-a.
Odeljenje za korupciju Višeg suda u Beogradu 6. decembra 2024. proglasilo se nenadležnim i smatra da bi optužnicu VJT za štetu EPS-u od 7,5 miliona dolara trebalo da preuzme Specijalni sud, ali je na to uložena žalba i sada se čeka odluka Apelacionog suda u Beogradu
Iz Višeg suda za Radar navode da je Više tužilaštvo podiglo optužnicu protiv Nebojše Mišića, Milana Lukića i drugih pred Odeljenjem za korupciju Višeg suda u Beogradu, koje se oglasilo nenadležnim 6. decembra 2024. i koje smatra da bi taj predmet trebalo da preuzme Posebno odeljenje Višeg suda (Specijalni sud. Na to su, objašnjavaju iz Višeg suda, uložene žalbe, pa se predmet nalazi u Apelacionom sudu u Beogradu, koji bi trebalo da donese odluku. Mišić je, inače, bio glavni projekt menadžer u EPS-u, a Lukić je ispred CIP-a bio zadužen za nadzor radova.
Zašto je sa spiska učesnika afere „prisluškivanje“ isključen treći, ključni igrač iz EPS-a
Izvori Radara iz policije navode da je i pre više od decenije bilo razloga da se Grčić procesuira, ali je očito u SNS-u procenjeno da su glasovi, koje on može da obezbedi u Obrenovcu i među zaposlenima u EPS-u i Pro TENT-u, na čijem je platnom spisku skoro 30.000 ljudi, važniji od borbe protiv kriminala i korupcije. Za to je koristio poseban sistem unutrašnje kontrole, koju je sam uspostavio kao paralelnu strukturu već postojećoj internoj kontroli u EPS-u.
Zbog havarije u decembru 2021, kada je energetski sistem praktično stao, Grčić je bio prinuđen da podnese ostavku i tek tada je policija mogla da pokrene istragu i unutar EPS-a u vezi sa već čuvenom aferom „prisluškivanje“. Preturajući po papirima vezanim za tri ugovora, policija je brzo ustanovila da deo naručene i plaćene opreme za potrebe unutrašnje kontrole nikada nije stigao u magacine EPS-a, zbog čega je policija insistirala da potpiše odštetni zahtev, uz obrazloženje da bez toga ne može da pokrene postupak. Tada se i ispostavilo da je sve te nabavke, pored Grčića, nadgledao i tadašnji koordinator za IKT u EPS-u Ivan Marinković. Upravo on je, uz Grčića i Papića, deo trojke kojoj je pritvor produžen na 30 dana.
Kumstvo Aleksandra Papića i Nenada Stefanovića nije ih sprečilo da se, kada je bivši ministar policije i odbrane zapao u nemilost, međusobno optužuju ko je veći mafijaš. Za sada je, čini se, pobedio Stefanović, jer je Papiću produžen pritvor na 30 dana
Tim pre je upućenim u slučaj EPS čudnije što istragom nije obuhvaćen i bivši šef Sektora unutrašnje kontrole tog preduzeća, sada direktor zajedničkih poslova Pro TENT-a Nenad Dilberović. Insajder je, naime, još u aprilu 2022. objavio službenu belešku MUP-a, koja pokazuje da je policija još početkom 2021. bila zvanično upoznata sa tvrdnjama da se Sektor unutrašnje kontrole zloupotrebljava za prisluškivanje. O brojnim zloupotrebama u EPS-u u avgustu 2023. javno je govorila i uzbunjivačica Nataša Prišić. U videu, objavljenom na društvenim mrežama, koji su preneli i neki mediji, ona je ukazivala da je „otkrila kriminal Milorada Grčića, Nenada Dilberovića i Ivana Marinkovića i da je sprovedena istraga po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal koja se tiče prisluškivanja u EPS-u“.
Činjenica da se, bar za sada, u istrazi ne spominje Dilberović, rađa sumnju da se na taj način priprema teren da se Grčić, na kraju balade, osudi samo za „nehat“ i da mu se ublaži kazna. Tim pre što su u policiji bili ubeđeni da će ta trojka iz EPS-a biti uhapšena još u julu 2022, ali je navodno neko u poslednji čas to stopirao.
Okuražen takvim razvojem događaja Marinković je presavio tabak i tužio tadašnjeg v.d. generalnog direktora EPS-a Miroslava Tomaševića, koji ga je, nakon policijske istrage, u kojoj je dokazana šteta EPS-u, razrešio sa tog i postavio na drugo radno mesto, bez ingerencija koje je do tada imao. Iz izvora bliskih pravosuđu Radar saznaje da je neposredno nakon toga i Tomašević podneo krivičnu prijavu protiv Marinkovića, koji je uhapšen u „paketu“ sa Grčićem i još 13 osumnjičenih da su oštetili EPS za milion evra.
Prava šteta ne meri se milionima, već milijardama evra
Za sada nikom ne pada na pamet da bilo kome sudi za to što je Grčić, lošim rukovođenjem, EPS oštetio za milijardu i po evra. To preduzeće je, naime, 2022. godinu, dok je on njime rukovodio, završilo u minusu od 630 miliona evra, a već sledeće, bez njega, napravilo je dobit od 970 miliona evra, s tim što je nešto više od 300 miliona uplatila država kao vid pomoći da se kompanija stabilizuje. Ta razlika možda i najslikovitije ukazuje na razmere katastrofe, koju je najvećoj državnoj kompaniji naneo vlasnik obrenovačkog restorana, pečenjare „Fantazija“.
Na stranu što je i Fiskalni savet štete od havarije u EPS-u s kraja 2021. procenio na između jedne i dve milijarde evra, a i pre kolapsa godinama je upozoravao da se ne sme tolerisati način na koji se vodi to preduzeće. „Sada je na naplatu došlo ono što smo godinama upozoravali, a Vlada i EPS ignorisali“, izjavio je pre tri godine tadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Pritvor je na mesec dana produžen Grčiću i bivšem koordinatoru za IKT u EPS-u Ivanu Marinkoviću. Uz njih dvojicu, za sistem unutrašnje kontrole bio je zadužen i bivši šef tog sektora Nenad Dilberović, sada jedan od direktora Pro TENT-a, ali njega niko ne pominje
Najgore od svega je što se, po svemu sudeći, Grčićev „duh“ posle kraće pauze vratio u EPS. Inženjer Čedomir Simić nedavno je za Radar upozorio da EPS ponovo nabavlja loš ugalj, pomešan sa kamenjem i blatom, da bi neposredno nakon toga EPS usvojio pravilnik kojim se zaposlenima zabranjuje da daju izjave za medije. Zbog toga jedan od radnika Termoelektrane „Nikola Tesla“, koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman, kaže da je za EPS milion evra sitnica. „Dva slična projekta svojevremeno su plaćena po milion, a onda je treći, skoro isti, s tim što ima jedan objekat manje od prva dva, plaćen dva miliona evra, ali je taj tender lično ugovarao Grčić i to sa Pro TENT-om, koji često samo sklapa ugovore, a onda se kao podizvođači angažuju druge firme, koje kontroliše Grčić. Ko zna koliko miliona je ovako ispumpano iz EPS-a. Sve je lako dokazivo, samo treba pratiti tokove novca, koji kroz Pro TENT prolazi kao kroz protočni bojler“, tvrdi sagovornik Radara.
I Simić kaže da je čuo za slične priče o malverzacijama preko Pro TENT-a. Za Grčića sa dozom ironije navodi da je „u neku ruku lokalpatriota, jer su pare koje je ispumpavao iz EPS-a većinom završavale u firmama iz Obrenovca“ i procenjuje da je njegovo hapšenje „pravi igrokaz dostojan rijalitija na Pinku“.
Prošle nedelje otpušteni Dragoslav Ljubičić, glavni poverenik sindikata Nezavisnost u Termoelektrani „Nikola Tesla“, za Radar kaže da je prva krupna afera vezana za ispumpavanje vode u kopu Tamnava Zapad zbog poplava 2014, kada je Grčić bio direktor Rudarskog basena Kolubara.
Za vreme vladavine naprednjaka izgubljena je godišnja proizvodnja EPS-a, a šteta nastala zbog ispada svih šest blokova TENT-a u decembru 2021, po informacijama koje sam dobio od tadašnjeg pomoćnika resorne ministarke je 1,6 milijardi evra
Dragoslav Ljubičić
„Na tom spisku je i nabavka prislušne opreme novcem EPS-a, a ne zna se gde je ta oprema, da li radi i ako radi ko je sada i za šta koristi. Grčić je odgovoran i za stalni pad proizvodnje uglja i električne energije. Za vreme vladavine naprednjaka izgubljena je godišnja proizvodnja EPS-a, a šteta nastala zbog ispada svih šest blokova TENT-a u decembru 2021, po informacijama koje sam dobio od tadašnjeg pomoćnika resorne ministarke je 1,6 milijardi evra“, kaže Ljubičić i naglašava da će, ako ne reaguju na nezakonito mu uručen otkaz, i Norvežane iz Upravnog odbora EPS-a smatrati „saučesnicima u korupciji“.
Sreća u nesreći je da neka nepočinstva, u koja spada i šteta od 7,5 miliona dolara naneta EPS-u, neće zastareti još deceniju i po. U međuvremenu će nadležni državni organi valjda dobiti zaista odrešene ruke da se obračunaju sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Ili države neće ni biti.
Pišu: Vuk Z. Cvijić, Milan Ćulibrk/RADAR
