Kako je vo nadmudrio kosovske specijalce

Kako je vo nadmudrio kosovske specijalce

Hiljade građana Kosova sabira se u tržnim centrima, ali gračanički Srbi ne mogu da se okupe na improvizovanom geto trgu između opštine i policije

„To je, dakle: ponose se slobodom i građanskim pravima. O tome moram ozbiljno razmisliti. Misli, misli, ali ne ide nikako. U čemu su ta njihova prava?” Ovo su reči ili, tačnije, razmišljanja jednog običnog srpskog vola iz istoimene Domanovićeve satire. U njoj, kao što je opštepoznato, vo Sivonja pretresa srpsku stvarnost, ustanke, Turke, Kosovo.

O čemu danas razmišlja jedan prosečan vo ispred ražnja uoči Nove godine po julijanskom kalendaru? Sto dvadeset godina kasnije on se, za razliku od onog Domanovićevog mislioca Sivonje, suočava sa specijalnim jedinicama kosovske policije. Krenuli su u potragu za njim s dugim cevima, maskama i ratnom opremom. Krenuli su da ga spreče da se nesrećnik ne bi našao na ražnju. Ali pošto je ovo vreme u kome se iza lažnih vesti može sakriti i jedan vo, ovaj kosovski je uspeo da svoje okretanje na ražnju sakrije za čitav jedan dan. Specijalci su ga tražili, uzalud, dan ranije. Neinformisani i spremni da ga konfiskuju i zabrane Novu godinu, vratili su se praznih šaka iz Gračanice.

Šalu na stranu, ovaj apsurd ima svoje ozbiljno lice i u osnovi pokazuje ceo jedan sistem zasnovan na represiji i ponižavanju drugih i drugačijih. Nadoknađujući mnoga oduzeta prava, Srbi na Kosovu i Metohiji su se posebno vezali za praznike koje smatraju samo svojim. Možda ti praznici, odbačeni i pomalo prezreni i zaboravljeni, liče na njih i njihove živote. Tako je Srpska nova godina, uz Božić i Vaskrs, postala sastavni deo geto proslava i ličnog oduška. Moguće je da se njenim naglašavanjem čuva ta mala razlika i pravo na posebnost koju svako ima.

,,Pripadnici specijalne jedinice policije Kosova su s puškama u rukama i poprilično bahato, nešto posle šest sati, nakon radnog vremena došli s pet-šest vozila”, javljali su u čudu Medija centru iz Čaglavice i opisivali upad u zgradu opštine Gračanice, a vest je munjevito došla i do predsednika Srbije, koji ju je i objavio uživo na javnom servisu.

Vreme je pandemije i valja se čuvati. Stanica kosovske policije je udaljena od pomenute opštine, koja radi po kosovskom sistemu, manje od deset metara. Dva policajca, jedan inspektor, jedan telefonski poziv ili dozivanje kroz otvorene prozore dve zgrade moglo je rešiti ovaj problem.

Ovde je ipak reč o nečem drugom: treba poniziti sve što se ne uklapa u dva modela politike Albina Kurtija i Vjose Osmani. U prvoj velikoalbanskoj projekciji svi smo mi građani maglovitog entiteta koji deklarativno pruža garancije svima na toj teritoriji. I ove godine je premijer Kurti čestitao Božić bezimenoj pravoslavnoj masi na albanskim teritorijama, nastavljajući ideje etničke Albanije u kojima nema mesta za Srbe.

Drugi politički koncept dvojca Kurti–Osmanijeva je kosovarski integrali pristup. On je zasnovan na principu kosovarske nacije koja potire sve razlike i identitete na prostoru Kosova i Metohije, isključujući albansku većinu.

Njihovi politički prethodnici na vlasti, komandanti OVK s trenutnim sedištem u Hagu, nisu imali ovakav pristup, a najčešće ih nisu ni interesovale srpske stvari u getima.

Oni su svoj posao i obračun završili, sada su došli ljudi druge generacije koji će ,,legalnim sredstvima” dovesti do konačnog obračuna. Kome smeta praznik, kome smeta okupljanje nekoliko stotina ljudi u Gračanici i to sve u organizaciji kosovskih institucija?

Hiljade i hiljade građana Kosova sabira se u tržnim centrima, u zagušljivoj atmosferi, ali gračanički Srbi ne mogu da se okupe na improvizovanom geto trgu između opštine i policije. Na njemu se decenijama okreće i vo na ražnju. On je ove godine postao legitimna meta jednog sistema koji se ponosi „slobodom i građanskim pravima”, kako reče onaj Domanovićev vo s početka priče. Taj sistem neće biti dobar ni Srbima, ni Albancima dok god volovi budu simboli kroz koje govore slobode i prava.

Politika

CATEGORIES
Share This