Jovanović: Open Balkan most ka Evropskoj uniji

Jovanović: Open Balkan most ka Evropskoj uniji

Cilj Otvorenog Balkana je da se saradnja u regionu uspostavi na pravilima EU o slobodnom protoku ljudi, robe, kapitala i usluga, uz unapređenje ekonomske saradnje i produbljivanja i jačanja međusobnih bilateralnih odnosa. Srž ovog projekta je pomirenje putem zajedničkog stvaranja boljeg privrednog i ekonomskog ambijenta za sve.

Predsednik Srbije, sada već bivši premijer Severne Makedonije i premijer Albanije potpisali su na sastanku u Tirani sporazume koji omogućavaju jednostavnije carinske procedure, ubrzani proces prolaska kamiona preko granica i brži prekogranični protok robe. Ti sporazumi trebalo bi da stupe na snagu početkom 2022. godine.

Cilj Otvorenog Balkana je da se saradnja u regionu uspostavi na pravilima EU o slobodnom protoku ljudi, robe, kapitala i usluga, uz unapređenje ekonomske saradnje i produbljivanja i jačanja međusobnih bilateralnih odnosa. Srž ovog projekta je pomirenje putem zajedničkog stvaranja boljeg privrednog i ekonomskog ambijenta za sve.

To je, uostalom, bio i temelj nastanka najvećeg i najuspešnijeg mirovnog projekta posleratne Evrope.

Regionalna inicijativa pod prvobitnim nazivom Mali Šengen pokrenuta je u oktobru 2019. u Novom Sadu, a u julu ove godine u Skoplju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Zoran Zaev promenili su joj ime u Otvoreni Balkan.

Tokom trajanja samita tri lidera održani su protesti na koje je pozvao bivši albanski premijer i predsednik Sali Beriša. On je nedavno stavljen na crnu listu SAD zbog korupcije, zbog čega je izbačen iz Demokratske stranke Albanije, stranke koju je osnovao i koju je dugo godina predvodio.

Napravljena je inicijativa koja će promeniti lice Balkana. Najvažniji je cilj spajanje ljudi koji su dosad razmišljali više o prošlosti nego o budućnosti. Važno je spajati ljude i njihova poslovanja, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Premijer Albanije Edi Rama izjavio je da Otvoreni Balkan nije teorija zavere, već proces koji oslobađa i pruža olakšice, i najavio da će na buduće sastanke Otvorenog Balkana biti pozvani i predstavnici Italije, Grčke i Mađarske kako bi se razgovaralo o ubrzanju protoka robe s tim članicama EU.

Bivši makedonski premijer Zaev rekao je da Otvoreni Balkan predstavlja reakciju tri zemlje na nesposobnost i neuspeh EU da odgovori na izazove.

Potpuno je evidentno da EU nema jasnu strategiju prema zapadnom Balkanu. Proces proširenja samo je teoretski živ, ali u praksi pomaka prema članstvu država regiona nema. U brojnim članicama EU postoji ozbiljan zamor od proširenja, građani tih država nisu voljni da u Uniju ulaze nove države, pogotovo iz našeg regiona, za koji misle da je problematičan.

Zbog novih geopolitičkih odnosa, Brisel i vlade zemalja čiji se građani protive proširivanju EU ne odriču se ulaska država zapadnog Balkana u EU, međutim, čitav proces odlažu za neka bolja vremena. Otvoreni Balkan je most, prečica ka ulasku u EU. Zato je važno da ova inicijativa što pre zaživi u punom kapacitetu.

Iako SAD i EU podržavaju i pozdravljaju ovu ideju koja vodi ka većoj regionalnoj saradnji, Otvoreni Balkan i dalje ostaje nepotpun, jer Sarajevo, Podgorica i Priština još uvek ne žele da budu deo ovog projekta. Bez obzira na to što se njihove političke strukture tome protive, pre ili kasnije će njihovi građani sami uvideti da je u njihovom interesu da se pridruže navedenom procesu.

(Kurir

CATEGORIES
Share This