Direktor Rio Tinta progovorio o uticaju na životnu sredinu u projektu „Jadar“

On je u intervju za Politiku, odgovarajući na pitanje da li se time najavljuje početak eksploatacije litijuma ili samo da kompanija ostaje i dalje u Srbiji, rekao da pred kompanijom niz koraka koje moraju da ispune.

„Oni uključuju nastavak razvoja projekata u pravnom smislu, dalji rad na izradi studije o procjeni uticaja na životnu sredinu, javni uvid, završetak ekonomske procjene projekata i dobijanje neophodnih dozvola i odobrenja prije same realizacije projekata. Svi ovi koraci moraju da budu sprovedeni kako bi se dostigli strogi standardi životne sredine u skladu sa propisima Srbije i EU“, naveo je on.

On je rekao da će projekat „Jadar“ doprinijeti ekonomskom razvoju zemlje, kao i da je preuranjeno govoriti o brzom početku eksploatacije.

„Prije svega moramo da građanima Srbije nedvosmisleno dokažemo da ‘Jadar’ može da se razvije i da radi u skladu sa najstrožim standardima zaštite životne sredine“, istakao je Štausholm.

Dodao je da se cjelokupan otkup zemljišta odvijao na dobrovoljnoj osnovi i u skladu sa najvišim međunarodnim standardima Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i Evropske banke za obnovu i razvoj.

„Ovih standarda pridržavaćemo se i ubuduće, a dio tog procesa podrazumijeva i stalni kontakt sa vlasnicima zemljišta. I dalje nas kontaktiraju mještani koji se interesuju za nastavak otkupa zemljišta“, dodao je Štausholm.

Prema njegovim riječima, izvjesno je da kompanija Rio Tinto treba bolje da komunicira, ali on smatra da je negodovanju zbog ovog projekta prevashodno doprinio veliki broj dezinformacija o projektu „Jadar“, koje su tokom proteklih nekoliko godina plasirane u javnost.

„Uvažavajući pravo svakog pojedinca da iznese kritičan stav, vjerujemo da donedavno nismo bili u prilici da vodimo diskusiju o projektu ‘Jadar’ koja je zasnovana na činjenicama. Odluka vlade otvara mogućnost da taj dijalog nastavimo. Kada je riječ o Strateškoj procjeni uticaja na životnu sredinu, ona je izrađena i dostavljena 2019. godine u postupku usvajanja prostornog plana za projekat ‘Jadar’. Osim toga, kompanija je nadavno objavila i radne nacrte studija o procjeni uticaja na životnu sredinu. Odlukom Vlade ponovo stičemo mogućnost da te dokumente upotpunimo i predstavimo u redovnom zakonskom postupku koji podrazumijeva javni uvid“, naveo je izvršni direktor kompanije.

Štausholm je rekao da je kompanija u sklopu interne studije izvodljivosti razvila preliminarna idejna rješenja za sve komponente projekta.

„Tokom prethodne dvije godine nastavili smo da radimo na unapređivanju tih rješenja. Sada kada imamo pravo da nastavimo sa terenskim radom, u narednom periodu očekujemo da konačna rješenja budu predstavljena javnosti i nadležnim državnim institucijama“, rekao je on.

Na pitanje da li je tačno će se kopanjem litijuma trajno uništiti kvalitetno poljoprivredno zemljište, zagaditi vazduh toksičnom prašinom i koncentrovanim sumpornim i hlorovodoničnim kiselinama odgovorio je odrično i dodao da rizicima od prerade litijuma može da se upravlja na odgovoran način.

„Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, ti procesi mogu da se odvijaju sa minimalnim uticajem na životnu sredinu. Da bi to bio slučaj potrebno je da se radi po najvišim standardima, uz kvalitetan nadzor, i da kompanija koja upravlja procesima ima dovoljno resusrsa za ulaganje u efikasne mjere zaštite“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, kompanija „Rio Tinto“ može da ispuni svaki od tih uslova.

„Primjera radi, ‘Jadar’ bi bio podzemni rudnik, što znači da će sve poljoprivredne površine iznad rudnog tijela biti i dalje dostupne za obradu. Projekat takođe ne bi imao uticaj na postojeće i planirane izvore pijaće vode“, kaže Štausholm.

Ističe da je proces prerade jadarita osmišljen tako da od samog početka smanji ukupnu količinu otpada i da može sa potpunom sigurnošću da tvrdi da se sa otpadom može upravljati na bezbjedan način. Naveo je da otpad ne bi bio odbačen u prirodu, već bi se sa njime upravljalo u skladu sa najboljim svjetskim praksama.

„Projekat ‘Jadar’ neće proizvoditi tečni, već čvrsti otpad. Otpad koji je nalik čvrstoj glini bio bi odlagan na deponiju koja bi potom bila regulisana. Praćenje uticaja na životnu sredinu nastavilo bi se i decenijama nakon zatvaranja rudnika o trošku naše kompanije“, dodao je on.

Štausholm je rekao da je ovo najbolje istraženi litijumski projekat u Evropi.

„Shvatamo da određeni rizici postoje, ali uvjereni smo da se tim rizicima može odgovorno upravljati, tako da ljudi i priroda ostanu zaštićeni“, naveo je izvršni direktor Rio Tinta.

On je rekao da nezavisna ekonomska studija pokazuje da bi projekat doprinio ekonomiji sa 1,9 milijardi evra, što je više od tri odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije iz 2021. Godine, prenosi Tanjug.

Agencije