Da li je rudnik litijuma u Finskoj aktivan, kao što tvrdi Vučić?

Nekoliko dana posle izjave predsednice Skupštine Ane Brnabić koja je pozvala poslanike da odu u Finsku i Nemačku i vide rudnike litijuma, predsednik Srbije je tokom razgovora sa građanima u Malom Zvorniku izjavio da postoji rudnik pored grada. U Finskoj.

“Nije sasvim istina da nema rudnika litijuma pored gradova. U Finskoj je na tri kilometara od centra grada. U Finskoj u kojoj je zaštita životne sredine podignuta na najviši nivo. I to je reč, ne o podzemnom rudniku već o površinskom kopu“, izjavio je Aleksandar Vučić nedavno u Malom Zvorniku.

Predsednik je pominjao projekat „Keliber“, za koji se ne zna kada će i da li će proraditi. Prema poslednjim informacijama koje je objavio sajt kompanije Sibanie-Stilvoter (Sibanye Stilwater) koja stoji iza njega, pominje se druga polovina 2025. godine. To nije prva najava otvaranja rudnika. Otvaranje je najavljivano i za početak 2025. godine.

Ono što je istina u izjavi predsednika jeste da se u blizini potencijalnih nalazišta litijuma, a radi se o četiri ležišta, nalazi jedno naseljeno mesto. U pitanju je opština Kaustinen, koja je deo regiona Centralna Ostrobotnija. Opština ima oko 4.300 stanovnika i prostire se na površini od 361,12 kvadratnih kilometara od čega je 7,09 km² vode. Gustina naseljenosti je 11,68 stanovnika po kvadratnom kilometru. Susedne opštine su Halsua, Kokola, Kronobi i Vetel.

Trenutno, u Evropi pa tako i u Finskoj, ne postoji aktivan rudnik litijuma, bilo da se dobija iz stena ili vode, a Konstantin Ilijević docent Hemijskog fakulteta u Beogradu nedavno je za N1 i naveo još neke detalje u čemu se ovaj potencijalni rudnik u Finskoj razlikuje od Jadra u Srbiji.

„Rudnik litijuma u Finskoj, za početak, uopšte nije otvoren. Finska ima pet puta manju gustinu naseljenosti nego Srbija i svakako ne važi za žitnicu Evrope. Taj rudnik neće biti ni u voćarskom, ni u stočarskom kraju, već će biti okružen gustom šumom i divljinom”, rekao je nedavno Konstantin Ilijević, docent Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Još neke razlike su te da je u finskom rudniku planirana četiri puta manja prozivodnja litijuma od željene u Jadru, a da u planu nije ogromna ekstrakcija izuzetno otrovnog bora.

Plan kompanije specijalizovane za rudarstvo i hemikalije za baterije je dostizanj proizvodnje od 15.000 metričkih tona litijum hidroksida godišnje. Poređenja radi Rio Tinto je najavio 58.000 tona litijum karbonata, 160.000 tona izuzetno toksične borne kiseline i 255.000 tona natrijum sulfata.

U Nacrtu srpskog Nacionalnog energetskog i klimatskog plana nalaze se podaci i o većoj proizvodnji.

„Iz jedne neupadljive tabele u tom dokumentu saznajemo da Srbija 2030. godine planira da proizvodi 600.000 tona litijuma/bora i drugih povezanih proizvoda, a očekuje se da ista fizička proizvodnja ostane i do 2050″, ukazala je pre nekoliko meseci Hristina Vojvodić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Ekološka studija za projekat Keliber je, kako navode iz kompanije, predata krajem 2022. godine. U firmi čije je sedište u Južnoj Africi, tvrde da je prihvaćena, ali pod određenim uslovima, zbog kojih ne dolazi do početka ekstrakcije. O kakvim se uslovima radi i kada bi mogli da budu ispunjeni, nema javno dostupnih informacija. Javnosti je dostupan tehnički izveštaj.

Litijum koji planiraju da izvade u Finskoj imaće, kažu, manji ugljenični otisak od konkurencije. To je zato što se rafinerija nalazi 70 km od rudnika, a više od polovine električne energije u finskoj nacionalnoj mreži proizvodi se iz obnovljivih izvora energije. Planirano je da na izgradnji bude uposleno 500 ljudi, dok bi u procesu kopanja bilo posla za ukupno 350 radnika.

Petinu vlasništva nad rudnikom ima Finska, odnosno državna kompanija Finiš mineral grups.

Danas