Narodni front objašnjava zašto nije podržao veto
Jelena Trivić, lider Narodnog fronta je pokušala da objasni zašto poslanici ove stranke nisu glasali za veto u Narodnoj Skupštini RS. Plaća li opozicija cijenu prekompozicije vlasti u Sarajevu?
Ona kaže da je Dodikova politika „de fakto, secesija. To je već tada bio napad na ustavni poredak BiH od strane Dodika. Dalje se situacija komplikovala. Njega Sud BiH poziva i stavlja na potjernicu zbog zakona koji su doneseni 27. 2. ove godine, a ne zbog prvostepene presude i suđenja u kojem nije kriv, jer ona nije pravosnažna.“
„Za te zakone od 27. 2. smo mu rekli “ne radi to, čovječe, napravićeš štetu i sebi i nama i Republici”. I sada smo u toj situaciji. Štete su, sa svakim danom Milorada Dodika na vlasti, ogromne. Prije svega, po Srpsku. Govorimo mu već duže vrijeme da se povuče. Ali ne, on srlja dalje. I onda dovodi cijelu Srpsku pred teret raspakivanja Dejtona“, navela je ona.
Komentarišući zašto Narodni front nije glasao za veto srpskog člana Predsjedništva BiH Željke Cvijanović, Trivićeva kaže da oni nisu krivi što se došlo u ovu poziciju.
„Oni, koji su krivi, neka snose odgovornost. Nismo glasali, jer ovo nije naša utakmica – nisu nas pitali kad su krenuli u sve ovo, zašto bismo učestvovali sad. Znam da Bećirović i Komšić nama svima misle isto, ali zašto su im nabačene loptice? Sve ovo vrijeme, od juna 2023. godine, kada je donesen prvi sporni zakon koji sam pomenula, govorim da se stane. Ne, Dodik ide dalje. Ako zna kako dalje, izvolite. Vidim, ima dovoljno ruku u opoziciji da baci pojas. Mi nismo ti. Da je pojas trebalo baciti Poplašenu, mi bismo ga bacili, ali Dodiku ne. On nas je u ovaj glib i doveo. I sebe, i narod, i Srpsku“, objašnjava Trivićeva.
Narodni front, naglašava Trivićeva, nije u vlasti, niti je u kombinacijama za prekompoziciju na nivou BiH.
„Naše glasanje održava stav organa stranke, a nikako težnju za bilo kakvom vlašću“, zaključila je ona.
Vlast po cijenu patriotizma
Objašnjenje koje je dala Jelena Trivić govori mnogo više nego što je stav njene hibridne stranke. Jer su slični komentari stigli i iz jednog dijela SDS koji je bio na ovom fonu, da je u pitanju dogovorena igra Željke Cvijanović sa Komšićem i Bećirovićem.
Ova teza je u najmanju ruku prenategnuta i teško je u nju povjerovati i više je u funkciji opravdanja zašto je opozicija po svaku cijenu protiv svega što radi SNSD. Drugim riječima, kako to i naznačava Jelena Trivić, radi se o nastojanju da se realizuje dio vlasti u Sarajevu po svaku cijenu onih stranaka koje za razliku od Narodnog fronta imaju dovoljan broj ruka za to.
Politika ostrašćenosti i netrpeljivosti prema Miloradu Dodiku nikako ne bi smjela da bude ispod granice patriotskih stavova kada se opozicija brani da nije izdajnička i tvrdi da je državotvorna. Posebno je problematično opravdanje kroz njegovo ranije ponašanje, kada je koristio pritiske međunarodne zajednice i OHR-a na tadašnju vlast da bi je se dokopao, jer onda nema nikakve razlike između sadašnje opozicije i Dodika iz tog vremena.
U svakom slučaju, glasanje vezano za veto u NSRS je prilika za opoziciju da temeljno preispita svoju politiku i ovakav pristup, a alternativa Dodiku je uvijek moguća na zdravoj patriotskoj osnovi. I ne uvijek po svaku cijenu!
ISTOK
