Poručio je ovo za Srpskainfo profesor ustavnog prava Milan Blagojević, naglašavajući da je najvažnije zapažanje da se, poslije svega, potvrđuje koliku ulogu je u svemu ovome trebalo da odigra zvanična Srbija, “i to ne da bi samo branila i odbranila Milorada Dodika od navedenog nasilja Kristijana Šmita i OHR, već i da bi odbranila Ustav BiH od tog nasilja”.
-To je obaveza Srbije po međunarodnom pravu, koju je ona kao pravna nasljednica SR Jugoslavije preuzela članom 5. Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, u kojem je ugovorena i propisana obaveza Srbije da promoviše Ustav BiH. Dakle, time se Srbija pravno obavezala da će promovisati svaku odredbu Ustava BiH, pa tako i član 3.3b) tog ustava kojim je propisano da su sva opšta načela međunarodnog prava sastavni dio pravnog poretka BiH. Time Ustav BiH propisuje da su suverenitet BiH kao države članice UN i zabrana da se nad njom uspostavi protektorat od strane bilo koga sastavni dio pravnog poretka BiH, jer su to najvažnija opšta načela međunarodnog prava propisana Poveljom UN (članovi 2. i 78. Povelje). I upravo tim članom 3.3b) Ustav BiH zabranjuje da iko drugi vlada Bosnom i Hercegovinom, osim njenih institucija – kaže Blagojević.
Blagojević naglašava da međunarodna ugovorna obaveza Srbije da promoviše Ustav BiH, znači i obavezu Srbije da promoviše i navedenu ustavnu zabranu.
-Iz tih razloga zvanična Srbija je imala obavezu da odmah u julu 2023. godine, čim je Kristijan Šmit suprotno Ustavu BiH nametnuo svoje krivično djelo neizvršenja odluka visokog predstavnika, reaguje i obrati se Generalnoj skupštini UN i Međunarodnom sudu pravde traženjem da se ovakvom protivpravnom vladanju stane ukraj, time što će i Generalna skupština i Međunarodni sud pravde reći da je protivpravno da državi članici UN suprotno ustavu te države i suprotno Povelji UN pojedinac svoju volju nameće kao zakon i da naređuje da se ljudi osuđuju i šalju u zatvor ako ne izvršavaju volju tog pojedinca. Nažalost, zvanična Srbija to nije htjela da učini, a da jeste, time bi, ne samo bilo onemogućeno da Sud BiH osudi Milorada Dodika za neustavno Šmitovo krivično djelo, već bi time bio promovisan i odbranjen Ustav BiH. Time bi od daljeg nasilja ohaerizma istovremeno bili odbranjeni BiH i Republika Srpska. Samo to je pravni put da se, ne samo Dodik, nego i BiH i Republika Srpska, odbrane od navedenog nasilja. Nažalost, zvanična Srbija je i ovaj put odbila da to učini, čime je omogućila ne samo da Dodik bude presuđen po nečemu što je nasilje, a ne pravo, već je time Srbija učvrstila temelje za nastavak dvostrukog nasilja, od kojih je jedno nasilje ohaerizma nad Ustavom BiH, a drugo nasilje, koje je posebno opasno, jeste nasilje ohaerizma nad Republikom Srpskom i njenom sudbinom – kategoričan je Blagojević.
Posljednja šansa
Koliko ovi propusti zvanične Srbije, nastavlja Blagojević, mogu biti kobni, svjedoči na svoj način i praksa Evropskog suda za ljudska prava.
-Naime, taj sud je u oktobru 2007. godine, u predmetu Berić protiv BiH, donio presudu u kojoj je zauzeo stav da je Savjet bezbjednosti UN navodno imao pravo da u BiH uvede međunarodnu civilnu upravu, a da implementaciju te mjere, uključujući i imenovanje visokog predstavnika kao civilnog upravnika, povjeri državama članicama tzv. Savjeta za primjenu mira u BiH. Sasvim je izvjesno da će, pozivajući se na tu svoju presudu, Evropski sud za ljudska prava reći i u svakom narednom slučaju da je tzv. Savjet za primjenu mira u BiH nadležan da imenuje Kristijana Šmita za visokog predstavnika, jer ga je Savjet bezbjednosti UN ovlastio na to, budući da je Savjet bezbjednosti uveo međunarodnu civilnu upravu u BiH, a implementacija te mjere, sa svim njenim detaljima od kojih je jedan i imenovanje visokog predstavnika, je prepušteno tzv. Savjetu za primjenu mira u BiH. Takva presuda Evropskog suda za ljudska prava krši kako Ustav BiH, tako i Povelju UN, jer i Ustav i Povelja zabranjuju da se nad državom članicom UN uvede protektorat u bilo kojem obliku, pa ni u obliku međunarodne civilne uprave koja bi vladala državom umjesto njenih institucija. Usljed toga, ni Savjet bezbjednosti UN u bilo kojoj situaciji, nema pravo da uvede takvu upravu nad državom članicom UN – kaže Blagojević.
Blagojević kaže da, nažalost, uprkos ovim jasnim temeljima međunarodnog prava, Evropski sud za ljudska prava, sigurno neće odstupiti od svoje presude iz 2007. godine u predmetu Berić protiv BiH.
-Sve to je takođe razlog koji govori, pored onoga što je već istaknuto, koliko je bilo važno da zvanična Srbija ispuni svoju međunarodnu ugovornu obavezu promovisanja i odbrane Ustava BiH. Predmet Dodik je vjerovatno bio posljednja šansa za to, koju Srbija ni ovaj put nije htjela da iskoristi – zaključio je Blagojević.
Srpskainfo
