Daleko od toga da je ova zima najhladnija, ali će je mnogi Banjalučani pamtit po smrzavanju.
Ni snijega nije bilo više od 20 do 30 centimetara, pa je grad bio bukvalno zavejan i blokiran, gore nego u januaru 1970. godine, nakon zemljotresa, kada je napadalo 76 centimetara snijega.
Davno je Banjaluka prošla fazu elektrifikacije, ali su mnogi ove zime ostali bez struje zbog kvarova na mreži.
Da Banjalučanima neće biti lako da preguraju zimu, pokazalo još prije kalendarsklog početka najhladnijeg godišnjeg doba. Krajem novembra je pala jaka kiša, susnježica i prvi snijeg od svega nekoliko centimetara i to je bilo dovoljno za kolaps saobraćaja u gradu.
Uz gužve na gradskim saobraćajnicama i na Tranzitu, u pojedinim ulicama u centru grada je nestalo grijanja i struje, a neka su naselja ostala bez vode.
Horor se ponovio mjesec dana kasnije, krajem decembra, kada je Banjaluka doslovno danima bila zavejana i blokirana. Palo je 25 centimetara snijega i zbog toga je život u gradu bio paralisan.
Kolaps u saobraćaju, prekidi u snabdijevanju vodom i strujom, zavejane ulice i trotoari i grane koje padaju i ugrožavaju živote prolaznika, samo su dio te decembarske razglednice.
Još je zanimljivije da je baš tog vikenda, kad se grad gušio u snijegu koji niko nije čistio, gradonačelnik Draško Stanivuković odjezdio na izlet na Jahorinu. Sa olimpijske ljepotice je sugrađanima poslao razglednicu urešenu svojim veselim osmjehom.
Kad je snijeg okopnio, po ulicama i trotoarima su isplivale gomile smeća, koje danima nije odvoženo. Ali, grad je bogato okićen u novogodišnjem stilu, kako bi privukao turiste i dijasporu, a i domicilne Banjalučane naveo na (pret)praznično trošenje.
Mnogi Banjalučani su se žalili da grad nikad nije bio istovremeno i prljav i nakinđuren, kao ove zime.
Na kraju, pečat cijeloj ovoj zimskoj idili dalo je smrzavanje na Starčevici. Baš 20. februara, koji je bio najhladniji dan ove zime, sa jutarnjih minus 9, u ovom naselju je nestalo gradskog grijanja.
Kad se sve uzme u obzir, nameće se pitanje, šta je zima u Banjaluci otkrila, i da li će ovaj grad i ubuduće posrtati pred svakim “ledenim izazovom”.
Komunikolog Mladen Bubonjić kaže da je zima (raz)otkrila kakvi se problemi u Banjaluci taložie decenijama, zbog nedomaćinskog poslovanja i neodgovornog vođenja grada, koje je sada došlo na naplatu.
– Nije za to odgovorna samo aktuelna vlast, ali su sada svi ti problemi eruptirali. Evo, vidite šta se dešava sa deponijom, nije to od juče. Decenijama smo je zatrpavali smećem, decenijama su stručnjaci upozoravali da će to dovesti do ozbiljnih problema, a sad se svi hvataju za glavu u stilu “šta nas snađe” – kaže Bubonjić.
On ističe da je to dio dubljeg problema, koji nije karakterističan samo za Banjaluku i za lokalne probleme, nego je boljka ukupnog društveno političkog života.
– O životima građana odlučuju politički podobne sluge, koje nemaju sposobnosti i znanja za poslove koji su im povjereni, a nisu ni dovoljno pametni da u svojim timovima saradnika angažuju pametnije od sebe. To se tako dešava decenijama i sada samo kusamo ono što je odavno zakuvano i žanjemo što smo posijali. Oni koji su u poziciji moći uvijek se izvuku. Sve će ovo smeće i talog ostaviti nama i našoj djeci – kategoričan je Bubonjić.
Naglašava da smo za sve što nam se dešava djelimično i sami krivi.
– Građani imaju pamćenje zlatne ribice, godinama zabijaju glave u pijesak kao nojevi i dozvoiljavaju da ih praznim pričama kuvaju kao žabe – kaže Bubonjić.
Dugogodišnji novinar Brane Božić pamti i najveći snijeg koji je ikad zadesio Banjaluku, onaj u zimu 1969/70, nakon katastrofalnog zemljotresa, a pamti i mnoge druge banjalučke zime.
– Uvijek je bilo i kiše i snijegova i hladnoće i kvarova na elektromreži i u toplani, ali se danas oko svega toga pravi mnogo veća drama, nego prije 30 ili 40 godina – kaže Božić.
Ne tvrdi da je u Banjaluci sve “pod konac”, ali smatra da mediji ponekad dižu tenzije više nego što bi bilo realno, a da su, s druge strane, ljudi, pogotovo mladi, danas manje spremni za izazove, nego u doba njihovih roditelja, kojima nije bilo teško da sami rasčišćavaju puteve i da se snalaze, ako ostanu bez grijanja ili struje.
– Ima tu još jedna bitna stvar: danas živimo u višestranačkom sistemu i vladaju oni koji su pobijedili na izborima, znači oni koji dobiju najviše glasova. Ti koji dobiju najviše glasova, nisu nužno i najbolji, jer glasovi se mogu dobiti na razne načine. Danas kad uđeš u Gradsku upravu i vidiš tu djecu, pomisliš da im je neko dao grad da se igraju i da se slikaju – kaže Brane Božić.
Dodaje da nema ništa protiv mladih ljudi na rukovodećim mjestima, naprotiv, oni imaju sjanih ideja i napravili su neke dobre stvari, poput parka kod “Delte”, ali za ozbiljne, “dosadne” i ne baš atrktivne zadatke, kakvo je komunalno održavanje grada, ipak treba malo više i znanja i iskustva.
Srpskainfo
