Svi se, kako znaju i mogu, bore za svoj dio kolača, ali svoj geografski položaj i potencijale najbolje je iskoristila Gradiška.
Ova lokalna zajednica je prije pet godina dobila status grada, a danas je jedan od najuspješnijih gradova u Republici Srpskoj. Jedan od glavnih generatora ovakvog uspona su projekti, koje provode u saradnji sa EU, uključujući projekte prekogranične saradnje.
– Kada je ova garnitura krajem 2016. preuzela lokalnu vlast u Gradiški, jedna od prvih stvari koje smo uradili, bilo je formiranje nove razvojne agencije, jer je prethodna razvojna agencija, osnovana 2004, otišla u stečaj. Tako smo krajem 2017. osnovali razvojnu agenciju, koju smo nazvali simbolično RAGA. Mnogima je to bio povod za neslane šale, ali ja sam rekao da će nam ta naša “ragica” donijeti milione. I tako je i bilo – kaže gradonačelnik Gradiške Zoran Adžić.
Za poslednjih 7 godina ovaj grad je obezbijedio 25 međunarodnih projekata, ukupune vrijednosti oko 35 miliona evra.
Ali, to nije palo s neba.
Uz Razvojnu agenciju RAGA, i u okviru lokalne uprave formirano je odjeljenje za razvoj i međunarodne projekte.
–I u razvojnoj agenciji i u nadležnom odeljenju angažovani su mladi ljudi, koji imaju energiju, znanje i volju da mijenjaju stvari. Između ostalog, svi ti mladi ljudi, koji su angažovani na međunarodnim projektima, ne samo da govore engleski, nego i razmišljaju na engleskom – kaže Adžić.
Da bi vidjeli kako to rade drugi, iskusniji i uspješniji, predstavnici Gradiške su obilazili razvojne agencije u “komšiluku”: u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Najviše su im, kažu, pomogli ljudi iz razvojnih agencija Velenja, Ljubljane i Osječko baranjske županije.
-Bitno je prepoznati stvarne potrebe svoje lokalne zajednice i u skladu sa tim aplicirati na javne pozive EU, zemalja članica EU i razvojnih agencija poput UNDP ili GIZ. Najvažnije je da svaki projekat bude proveden kako treba i da bude samoodrživ – kaže Adžić.
Mnogo toga u Gradiški su naučili kroz MEG projekat, usmjeren na poboljšanje sistema lokalne uprave.
-U tom projektu 2016. godine, od 18 opština i gradova u BiH, Gradiška je bila na pretposljednjem mjestu. Godinu kasnije, kad smo “preuzeli priču”, izbili smo na 3. mjesto i time privukli pažnju mnogih, pa su ambasadori počeli da dolaze da vide šta se to ovde dešava – kaže Adžić.
Budžet porastao skoro dva i po puta
Usvajanjem Strategije razvoja, koja je usklađena sa strategijom razvoja EU, pa plana kapitalnih investicija i svih drugih dokumenta, koji su potrebni, kako bi se znalo kojim pravcem lokalna zajednica treba da ide i šta su joj ciljevi, otvoren je ubrzani proces razvoja Gradiške.
Kroz jednošaltersko poslovanje, omogućili su potencijalnim investitorima da sve potrebne dozvole dobiju za samo nekoliko dana. To je privuklo mnoge investitore i potstaklo rast lokalnog budžeta.
Tako je 2016. realizacija budžeta bila bila 20 miliona KM, a prošle godine 46 miliona KM.
Uveli su i SON sistem plaćanja komunalnih usluga, po principu sve na jednom računu, što takođe olakšava život i građanima i privrednicima. Da grad na Savi napreduje, svjedoči i to što Gradiška danas ima 160 miliona evra infrastrukturnih projekata sa građevinskom dozvolom.
Sve u svemu, Gradiška je sve bliže zacrtanom cilju: da bude mali, ali lijepo uređen srednjeevropski grad.
I u obrazovanju su krenuli evropskim putem. Na inicijativu privrednika, u srednje škole je uvedena 3 nova obrazovna profila: prvo u srednjim školama u Gradiški, eksperimentalno, a potom i na nivou Repubike Srpske.
– Budući CNC tehničari, tehničari mehatronike i robotike uče u kabinetima opremljenim računarima, trenažerima i radnim mašinama – kaže Adžić.
I u tome im je pomoć međunarodnih organizacija, kroz projekte, bila jako bitna. Ali, bitna im je bila i podrška društveno odgovornih preduzeća.
Jedno od takvih preduzeća je i “TIKT Manufaktura”, mala firma koja sve svoje proizvode izvozi u EU. Osnivač i direktor ove firme, Krešimir Bodrožić, potpredsednik je Privrednog saveta Gradiške i jedan od inicijatora osnivanja Razvojne agencije RAGA.
Krešimir nije iz Gradiške: rođen je Crikvenici, a odrastao u rodnom gradu i u Njemačkoj. Gradišku je izabrao zbog dobre prilike za biznis.
Iz Njemačke biznis preselio u Gradišku
Svoj biznis Krešimir je započeo u Njemačkoj, sada već davne 2000. Bavio se trgovinom, a jedan od glavnih dobavljača bio je banjalučki PMP “Čajavec”.
Uslijedila je svjetska ekonomska kriza, pa propast “Čajaveca” i na kraju odluka da 2004. osnuje firmu u Gradiški i da tu uspostavi proizvodnju artikala, koje će prodavati u EU.
Počeli su sa 5 radnika i 4 mašine. Danas “TIKT” ima 73 radnika i desetak studenata i đaka na ferijalnoj praksi.
-Ono što se nekad proizvodilo u “Čajavecu”, mi danas pravimo u Kozincima u Gradiški, u svojoj manufakturi. Ovo je istinska manufakutura. Poput zlatara ili juvelira, radimo male serije, po ekstra preciznim procedurama – objašnjava Bodrožić.
“TIKT” proizvodi dijelove za medicinsku, mašinsku i industriju mikročipova, ali najviše za gigante auto industrije, kao što su Mercedes, BMW i Porše, i to isključivo za njihov trkaći i razvojni program.
-Za Gradišku smo se odlučili jer je blizu našem tržištu. Jednom do dva puta sedmično naš kombi obiđe turu od Graca do Pasaua i Frankfurta. Dakle, naši proizvodi su vrhunski, a isporučujemo rekordnom brzinom – kaže Krešimir Bodrožić.
Ali, to nije sve. “TIKT” se, kaže, uvijek može osloniti na Gradsku upravu, pa zajedno apliciraju i za projekte EU. Zajedno su uticali i na sistem obrazovanja srednjoškolaca, na obostranu korist.
– Svake godine učestvujemo, što samostalno, što sa Gradom, u najmanje 3 projekta. Imamo čak i zaposlenu projekt menadžerku u svojoj firmi – kaže Krešimir.
Kako se bore male opštine
Stotinak kilometara istočno, a nizvodno niz Savu, u Brodu i Šamcu, situacija nije tako optimistična kao u Gradiški. Ali i u ovim opštinama gledaju da, kako mogu i koliko mogu, iskoriste blizini Šengenske granice.
– Ne možemo se mi mjeriti sa Gradiškom, ni po budžetu, ni po ljudskim potencijalima. Iz Broda ljudi, nažalost, odlaze. Najmanje 40 Brođana je osnovalo svoje firme u inostranstvu – kaže načelnik ove opštine Zoran Vidić.
Za projekte prekogranične saradnje, za koje se traži da opština unaprijed uloži znatna sredstva, kaže, nisu spremni. Ali, učestvuju u projektima za koje jesu spremni.
U saradnji sa opštinom Borovo, u Hrvatskoj, provode projekat kružne ekonomije, vrijedan 600.000 KM.
–To su za naše prilike znatna sredstva. Kroz taj projekat nabavili smo mašinu, specijalnu drobilicu, koja otpad od rušenja devastiranih objekata pretvara u materijal za nasipanje seoskih puteva – kaže Vidić.
Brođani su, preko konsultantske kuće, aplicirali i za izgradnju teretane na otvorenom. Taj projekat, vrijedan 65.000 KM, od čega 15.000 KM obezbjeđuje opština, je u toku.
– Ranije smo sa opštinama Brčko, Slavonski Brod i Šid, kroz projekat prekogranične saradnje, obezbijedili opremu za zaštitu vodoodbrambenih objekata – kaže Vidić.
Brod je, dodaje načelnik, mala lokalna zajednica, i teško joj je naći partnere u EU, koji bi imali slične potrebe i probleme i zajedničke interese.
U opštini Šamac su, ipak, uspjeli da nađu svoje mjesto u toj ukrštenici. Zadovoljni su dosad postignutim i imaju planove za budućnost.
Na nekim projektima nisu prošli, ali ih to nije pokolebalo.
– Kad je riječ o IPA projektima i projektima prekogranične saradnje, mi smo se javljali na javne pozive, na primjer, aplicirali smo zajedno sa opštinom Borovo u Hrvatskoj za kompletnu sanaciju kanalske mreže, ali na tim projektima nismo prošli. Ipak, nećemo odustajati – kaže načelnik opštine Šamac, Đorđe Milićević.
Problem je, kaže Milićević, nedovoljna institucionalna podrška malim opštinama, i sa nivoa Republike Srpske i sa nivoa BiH.
Ali, dok čekaju takvu podršku, Šamčani nastoje da život u svojoj lokalnoj zajednici poboljšaju kroz druge, manje zahtjevne projekte.
Postoji, kažu, niz međunarodnih projekata, koje finansiraju zemlje članice EU, i u tim projektima je opština Šamac u proteklih 5 godina ostvarila značajne uspjehe.
–U proteklih 5 godina realizovali smo projekte ukupne vrijednosti od oko 4,5 miliona maraka, u saradnji sa vladama Norveške, Švedske i Njemačke. Tako smo pribavili novac za sanaciju vodovodne mreže, za napređenje turističkih potencijala i za mnoge infrastrukturne projekte. Za opštinu koja je do do pretprošle godine imala godišnji budžet od 10 miliona KM, to nije mali uspjeh – kaže Milićević.
Dodaje da je bitno da svaka lokalna zajednica ima jak tim za lokalni ekonomski razvoj, koji se bavi isključivo ovim poslovima.
–Znamo koliko je to značajno i zato izdvajamo sredstva za obuku kadrova za izradu i realizaciju projekata – kaže Milićević.
Gradiška spremna za proces pridruživanja sa EU
Da je u ovoj oblasti “ljudski faktor” presudan, dobro znaju u Gradiški, gradu s početka naše priče, koji je primjer dobre prakse za cijelu BiH. Oni već imaju svoj “drim tim” za EU projekte.
Darko Vrhovac, načelnik gradskog Odeljenja za razvoj i međunarodne projekte, kaže da je, suprotno uvriježenom mišljenju, možda i teže jedan projekat provesti, nego napraviti dobru aplikaciju koju će donator prihvatiti.
Potrebno je uspješno upravljati izvođačima radova, složenim procesima javnih nabavki, eventualno nepovoljnim vremenskim prilikama koje usporavaju građevinske radove, a projektni rokovi i dinamika se moraju poštovati.
-Za prekogranične (Interreg) projekte je specifično i to, što ih mi radimo svojim sredstvima, a tek kada završimo projekt i o tome izvjestimo donatore, oni nam taj novac refundiraju: naravno, samo ako ocijene da je sve urađeno kako treba – objašnjava Vrhovac.
Iako postoji rizik da lokalna zajednica od EU neće dobiti novac koji je već uložila u projekt, u Gradiški se to nikad nije desilo, iako sve rade sopstvenim snagama.
– Za evropske procedure, za koje smo ranije angažovli konsultante iz Hrvatske, danas imamo svoj tim, spreman za realizaciju bilo kog međunarodnog projekta. Ne postoji metodologija koju mi nismo savladali – kaže Vrhovac.
Vrhovac navodi da su visoki funkcioneri EU ocijenili kako je Gradiška jedna od rijetkih lokalnih zajednica u BiH, koje su potpuno spremne za za proces pridruživanja sa EU.
Ističe i da je Gradska uprava Gradiške najbolje ocijenjena lokalna uprava u BiH po BFC standardu, odnosno standardu povoljnog poslovnog okruženja u Jugoistočnoj Evropi.
-Da sve ovo nije prazna priča potvrđuju to i investitori, koji su “zauzeli” skoro sve kapacitete u Poslovnoj zoni Nova Topola, a svakodnevno nam se javljaju i drugi privrednici zainteresovani za ulaganje – zaključuje Vrhovac.
Srpskainfo
