NIN-ova nagrada je najveća čast koju može dobiti pisac

Odluku o dobitniku 72. NIN-ove nagrade doneo je jednoglasno žiri u sastavu predsednik Aleksandar Jerkov, Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković.

Nakon proglašenja pobednika 72. NIN-ove nagrade, Tuševljaković je u obraćanju prisutnima istakao da „veću čast pisac u ovoj zemlji ne može da dobije u književnom smislu“.

Tuševljaković je dodao da je zahvalan i počastvovan što je žiri izdvojio njegov roman.

Prema njegovim rečima, pri pisanju romana je mnogo toga neizvesno – da li će ispasti kako je to pisac inicijalno zamislio i da li će čitalac čitati tekst kao je to autor zamislio.

„Uvek se nadate da će vaš tekst ostaviti što dublji trag. Kad se osvrnemo na spisak dobitnika (NIN-ove nagrade) vidi se da su to imena koja su mahom formirala našu književnost. Velika je čast naći se na tom spisku“, rekao je dobitnik.

Tuševljaković je priznao da „Karota“ „sadrži neke autobiografske elemente“.

„Olakšanje je što je priča izašla iz mene. Zadovoljan sam njom. Veliki umor sam osetio nakon završenog posla. Kao da me je stigao umor od dve godine koliko je tekst pisan“, rekao je pisac.

Tuševljaković je potom rekao novinarima da je nastojao da „temu intimnog povratka u prošlost i razračunavanje sa nekim stvarima“, koja je njega proganjala, možda pokrene razmišljanje i kod čitalaca.

„Svako iskustvo je jedinstveno, ali iskustvu koje ima glavni junak romana nose mnogi ljudi na našem produčju. Hteo sam na neki način da uspostavim dijalog sa čitaocima o tome“, rekao je dobitnik.

Tuševljaković je odgovarajući na pitanja novinara istakao da je teško upoređivati NIN-ovu sa ranija dobijenom Evropskom nagradom za književnost.

„Evropska nagrada za književnost je odjeknula kod nas, ali je jedan od njenih ciljeva bio da knjiga dobije neki novi život u inostranstvu, da se pokrene priča o prevodima na druge jezike“, naveo je pisac.

Prema njegovim rečima, NIN-ova nagrada je „okrenuta ka nama i veće priznanje u književnosti kod nas ne možete dobiti“.

„Ne bih direktno upoređivao. Evropsku nagradu sam dobio pre deset godina, tako da ni ja nisam bio isti ja koji sam danas“, naveo je pisac.

U svom obraćanju Jerkov je ocenio da je ukupan utisak da je prošlogodišnja produkcija bila neoubičajeno visoka i ujednačena, tako da se „žiri namučio i do poslednjeg trenutka nije bilo sasvim jasno na koju će stranu“.

„Žiri je odluku doneo praktično jednoglasno. Nije svim članovima ovaj roman bio prvi, ali je bio u prva tri. Kad smo sabrali glasove, videli smo da smo došli do jedne vrste usaglašenosti i da možemo smatrati da je nagrada dodeljena jednoglasno“, istakao je Jerkov.

Prema njegovim rečima, Tuševljakovićev roman govori „o neuralgičnoj stvar – mladom čeovkeu koji je pod teškom traumom napustio Zadar i ima neviđenih muka da se kroz svoju istoriju seti šta se stvarno desilo“.

Jerkov je dodao da je druga knjiga oko koje se najviše raspravljalo u žiriju  „neobičan roman, vrlo čudan i iznenađujući“ „Razgovori s vješticom” Vladimira Vujovića.

Marčetić je priznala da je žiriju bilo naporno raditi, pošto je bilo gotovo 200 naslova u konkurenciji i mnogo posla, a „veliki broj romana je bio dosta ujednačen“.

Navevši da je bilo je sličnih romana u tematskom i poetičkom smislu, Marčetić je dodala da smatra da su u najužem izboru uspeli da istaknu knjige koje su to najviše zaslužile.

U najužem izboru bili su i romani „Balada o ubici i ubici i ubici” Dalibora Pejića, „Frau Beta” Laure Barne, „Besmrtne ludosti gospođe Kubat” Milana Tripkovića i „Opatija Svetog Vartolomeja” Miloša Perišića.

Ocenivši da su to romani koji na sebi svojstven način komuniciraju sa romanesknom tradicijom, odnosno starijom književnošću, Marčetić je dodala da je Tuševljakovićev roman „vrlo dobar i zanimljiv“ i očekuje da će biti čitan sa uživanjem.

Vesković je ocenio da je „Karota“ lep i logičan redosled romana dobrog pisca, koji je koji potvrdio svoj talenat.

Prema njegovim rečima, u „Karoti“ je otelotvorena tema koja je mnogo puta tematizovana, ali je Tuševljaković priču o odrastanju i građanskom ratu stavio u nekoliko konteksta.

Vesković je ocenio da je Tuševljaković ponudio pojedinaču traumu i pojedinačnu priču koja prevazilazi dnevno, i lep je iskorak u temi koja je mnogo puta korištena, „ali ne na ovakav način“.

Napomenuvši da je u najužem izboru bilo „nekoliko kvalitativno sličnih knjiga, Vesković je dodao da je žiri „u nijansama“i pokušao da dođe do verodostojne odluke.

Mladenović je istakla da je bilo zadovoljstvo čitati i razgovarati o nagrađenom romanu, dok je lepši deo žiriranja bio što je imala priliku da u tom svojstvu prati romansku produkciju.

Prema njenim rečima, članovi žirija su se poprilično usalglasili kada su u pitanju književne vrednosti nagrađenog romana, dok i ostali naslovi u užem izboru, ali i neki koji nisu ušli širi izbor, „sadrže književne vrednosti o kojima je važno govoriti“.

Gvozden je rekao da su se u najužem izboru opredelili za imena koji uspevaju da pronađu kniževni govor o različtim temama, izdvojivši knjige Tripkovića i Pejića, napomenuvši da „na kraju ipak ostaje zadovoljstvo posle ćitanja svih ovih knjiga“.

Glavni i odgovorni urednik NIN-a Aleksandar Timofejev je izrazio zadovoljstvo što su mediji pokazali uvek veliko interesovanje za NIN-ovu nagradu i da je videti toliko novinara u Kolarcu bilo „fenomenalno“.

Na konkurs za 72. NIN-ovu nagradu za roman godine u redakciju časopisa NIN je stiglo 195 naslova, a žiri je krajem decembra, u širem izboru izabrao 39 romana, a potom je izbor početkom januara sveden na 13 romana.

(Tanjug) Foto: Tanjug