Nepravedno zaboravljen velikan srpske književnosti preminuo je pre tačno jednog veka: Ko je bio Ivo Ćipiko

Pre tačno jednog veka srpsku književnu scenu napustio je pisac neobične sudbine i porekla Ivo Ćipiko. Rođen u srcu primorja, u Dalmaciji, u uglednoj latinskoj porodici koja vuče korene iz Rima, izabrao je da svoj literarni put gradi u srpskoj književnosti. Iako su mu preci pripadali elitama i bili učeni ljudi, kao što je humanista Koriolan Ćipiko iz 15. veka, padom Mletačke republike porodica je osiromašila, zbliživši se sa običnim ljudima.

Zaljubljenik u prirodu i slobodan duh primorja, mladi Ćipiko nije se mirio sa strogim redom fratarske gimnazije, birajući umesto toga život u prirodi i rad kao šumar. Život među narodom oblikovao je njegovo viđenje sveta i uticao na njegov literarni izraz. 

Profimedia

I u Hrvatskoj isticao srpski identitet

Posle perioda tišine dugog deset godina, Ćipiko je pronašao svoj autorski glas, pridobivši čitaoce pričom „Pogibe ko od šale“. Kroz svoj literarni opus, koji obuhvata romane „Za kruhom“ i „Pauci“, pripovedačke zbirke i ratnu prozu, Ćipiko se istakao kao pisac koji duboko sondira socijalna pitanja svog vremena. Sa posebnim fokusom na težačke živote i seljačke muke, on je neumoljivo istraživao dinamiku između bogatih i siromašnih, ukazivajući na nemoral i ravnodušnost poslodavaca prema radnicima.

Odabir srpske književnosti kao prostor svog stvaralaštva nije bio lak. Sa naglašenim razočaranjem u zapadnjačku kulturu, Ćipiko je pronašao utočište u srpskoj tradiciji, gde je tražio jednostavnost, iskrenost i lepotu prirodnog života. Prijateljstvo sa srpskim vršnjakom tokom školovanja dodatno ga je usmerilo ka srpskoj kulturi i književnosti, a njegov izbor je bio toliko snažan da je čak i u Hrvatskoj javno isticao svoj srpski identitet, objavljujući dela na ćirilici.

Profimedia

Ćipikova dela, koja su u svom vremenu bila napredna u izboru tema, i dan-danas zrače aktuelnošću. On je predstavljao glas onih koji su u tišini trpeli, ukazivajući na nepravde sistema i naglašavajući vrednost jednostavnog, seoskog života u kontrastu sa koruptivnom prirodom urbanog okruženja. 

Pratio srpsku vojsku u izgnanstvo

Kao ratni dopisnik Ivo Ćipiko učestvovao je u Balkanskim ratovima, a za vreme Prvog svetskog rata je pratio srpsku vojsku u izgnanstvo, što je bilo prouzrokovano, osim nacionalnim oduševljenjem i naklonošću jednog zapadnjaka, razočaranog u evropsku civilizaciju, i time što je ona u njegovim očima nosila nešto od onog iskonskog, pravog, prirodnog života kome je težio. Upravo tada nastaju dela “Iz solunskih borbi” i “ Iz ratnih dana”. Slobodoljublje, odvažnost, ljubav i svetlost, krasile su Iva Ćipika, istovetne osobine koje je podario i svojim junacima u ovim delima.

Profimedia

Iako možda nije dobio mesto koje zaslužuje u panteonu srpske književnosti, Ćipiko ostaje važna figura, svedok burnih istorijskih perioda i zastupnik večitih humanih vrednosti. Njegova dela nas podsećaju na snagu jednostavnosti i lepotu povezanosti sa prirodom, nudeći nam uvid u život „primorskih duša“ koje su hrabro nosile breme svakodnevnih izazova.

(24 sedam)