Laušević je bio jedinstven, kao i njegov talenat

Komemoracija povodom smrti Žarka Lauševića (1960-2023) održana je danas u ispunjenom Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP), odakle je glumac ispraćen dugotrajnim, višeminutnim aplauzom prisutnih, poustajalih u dostojanstvenoj tišini.

Pored članova porodice, komemoraciji su prisustvovali brojni glumci, saradnici, prijatelji, poštovaoci i ličnosti iz javnog i kulturnog života, među kojima su bili i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, pisac Vuk Drašković i drugi.

U uvodnom obraćanju, direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović je podsetila da je Laušević prvi put zaigrao u pozorištu 1981. godine, da je potom ostvario brojne zapažene uloge, i talentom i umećem je obeležio istoriju JDP-a.

„Žarkov život je bio jedinstven baš kao i talenat“, rekla je Vučković Manojlović.

Upitavši se čime bi opisali Lauševićev dar i šta ga je činilo „tako velikim“, glumac Voja Brajović je rekao da je „imao – ono“.

„Ko to može da opiše rečima? Teško. Zato su ga tako voleli“, rekao je Brajović, koji je dodao da „zbog antičke tragedije mi sad govorimo o njemu umesto da on odavde decenijama isijava svoj dar igrajući u Šekspiru, Čehovu i SImoviću“.

Glumac Irfan Mensur je rekao da će mu nedostajati razgovori koje je vodio sa Lauševićem u Njujorku, tekstovi koje mu je slao nedopisanih knjiga, sa pitanjem šta misli, kao i preporuke šta da čita, žute čarape koje je dobio od njega na poklon i zajedničke šetnje.

„Dragi moji, ode Žarko. Ja ne pristajem na to, jer nije fer“, rekao je Mensur.

U video poruci, glumica Svetlana Bojković je podsetila da je od prve predstave bio jasno da je „rođen veliki glumac“, i da se 1993. godine desio „koban i tragičan događaj koji mu je bespoštedno promenio ceo život“.

„Sledila su suđenja, zatvor i kazna. Ali je još veća kazna bila njegovo samoispitivanje i večito postavljano pitanje ‘zašto, kako, da li je moralo da se desi?'“, navela je Bojković.

Prema njenim rečima, tu dramu i tragediju Laušević je ispisao u četiri iskrene knjige, koje su dnevnik jedne robije, ali i „put i težnja ka sopstvenom iskupljenju“.

„Posle mukotrpnog lutanja vratio se ponovo da zablista u punom sjaju svojim glumačkom i životnom zrelošču. Svi smo mu se divili, voleli ga i cenili, a onda je došla opaka bolest koja ga je odnela“, rekla je Bojković.

Glumac Milutin Karadžić se prisetio mladalačkih dana u Podgorici i početka igranja u amaterskom glumištu, poručivši: „Dobri moj kume, putuj sa anđelima“.

Glumac Dragan Bjelogrlić je poručio da „kada ode najveći, svet zastane“, i prisetio se da se sa Lauševićem poslednji put sastao pre manje od mesec na terasi bolnićke sobe u bolnici Bežanijska kosa, gde su pričali dugo i polako, a taj dan će pamtiti kao jedan od najlepših u životu.

Istakavši da je Laušević „imao jedinstvenu umetničku snagu koja ga je nosila kroz život“, Bjelogrlić je primetio da  kao da je „neko viši u njemu izabrao junaka antičke drame, koja če odslikati vreme u kome živimo“, i dodao da je dostojanstveno i „suvereno nosio ulogu tragičnog junaka zlog vremena“.

Rediteljka i dramaturg Vida Ognjenović je rekla da je Laušević nedavnim pojavljivanjem i poklonom sa ostalima iz glumačke ekipe filma „Heroji Halijarda“, na premijeri u beogradskoj MTS dvorani, „naslutio blizinu svog odlaska“.

„Uz povike i skandiranje iz sale opraštao se poslednjim snagama od svetala pozornice. Stajao je nasmešen, osvetljen blagošću i lepotom, dok su ga zapljuskivale salve aplauza“, navela je Ognjenović.

Prema njenim rečima, Laušević je „došao među nas iz svoga mitonosnog sveta i postao mitska pozorišna pojava“.

Glumac Svetozar Cvetković se prisetio nekoliko epizoda iz druženja i rada sa Lauševićem, među kojima je bilo snimanje filma „Nož“ u Hercegovini, gde je glumac primetio spomenik u ratu poginulim mladićima.

Laušević je primetio da je spomenik podigao otac jednog odpoginulih, sa istim imenom kao otac jednog od dvojice mladića koje je ubio posle tuče u Podgorici 1993. godine.

Osvrćući se na životnu sudbinu svog kolege, Cvetković se na kraju zapitao: „Da li je zavisilo samo od Žarka?“

Marić je rekao da je za njega Laušević pre svega bio veliki glumac, o čemu svedoče sve uloge, poštovanje i divljenje ljudi iz struke i publike.

„Bio si neko ko je umeo da dostojanstveno i hrabro nosi život na leđima, koliko god bio težak“, poručio je Marić.

Glumac Petar Božović se prisetio kako je bio zamolio mladog Lauševića da mu donese čašu vode, ali je ovaj uzbuđen zbog prijema na akademiji to zaboravio, i setio se godinama kasnije sa pitanjem: „Pa, da ti donesem onu vodu?“, izazvavši smeh prisutnih u JDP-u.

Svoja sećanja na Lauševića, Božović je okončao stihovima njemu u čast i uzdahom: „Odlete nam Žare“.

Ispraćaj i kremacija posmrtnih ostataka Žarka Lauševića je u 14:00 na Novom groblju u Beogradu.

(Tanjug) Foto: Kurir/Zorana Jvtić/YouTube/ CMC na dlanu