Ko je bio Openhajmer, čovek o kojem ovih dana priča cijeli svijet?

Pre nekoliko dana u bioskopima je počeo da se prikazuje film „Openhajmer” Kristofera Nolana, koji priča priču o Džulijusu Robertu Openhajmeru.

Ova trosatna drama je tokom prvog vikenda zaradila 174 miliona dolara širom sveta. Film je dobio odlične kritike i očekuje se da će biti nominovan za više Oskara.

Openhajmera u filmu igra Silijan Marfi, koji se za ulogu pripremao više od pet meseci. Smršao je dosta, a da bi izgledao kao ovaj poznati fizičar, Marfi je ponekad bukvalno jeo samo jedan badem dnevno. Čovek o kome sada priča ceo svet Ali ko je bio čovek o kome ceo svet sada priča?

Činjenica da je ovaj fizičar poznat i kao „otac atomske bombe“ dovoljno govori o ogromnom interesovanju koje je ovaj film izazvao. Ovaj nadimak je dobio zbog svoje važne uloge u projektu „Menhetn” tokom kojeg su SAD razvile prvo nuklearno oružje.

Ovaj legendarni fizičar rođen je 22. aprila 1904. godine u jevrejskoj porodici u Njujorku. Od detinjstva su ga nazivali čudom od deteta jer je rano naučio da čita i piše, a još pre polaska u školu zanimale su ga mnoge nauke: umetnost, književnost, matematika…

Diplomirao je hemiju na Harvardu, studirao i na Kembridžu i stekao doktorirao filozofiju u Getingenu . Sarađivao je sa gigantima atomske fizike – Raderfordom, Fermijem i Ajnštajnom.

Godine 1940. postavljen je za vođu tajne operacije stvaranja atomske bombe „Projekat Menhetn”. Za samo pet godina u testove je uloženo dve milijarde dolara. Kada je eksplodirala prva atomska bomba, on je zadrhtao U julu 1945. prva atomska bomba eksplodirala je u pustinji Novog Meksika. Dok je vatrena lopta topila površinu pustinje, Openhajmer je zadrhtao.

Nekoliko nedelja kasnije bombardovani su japanski gradovi Hirošima i Nagasaki. „Osećam krv na rukama“, obratio se „otac atomske bombe“ američkom predsedniku Hariju Trumanu ubrzo nakon bombardovanja Hirošime i Nagasakija. Nakon rata, Openhajmer se oštro protivio stvaranju još snažnije hidrogenske bombe. Godine 1954. američke vlasti su ga bez dokaza optužile da podržava komunizam, a deset godina kasnije, u vreme Džona Kenedija, potpuno je rehabilitovan. Godine 1966. njegovo zdravlje se naglo pogoršalo, a godinu dana kasnije umro je od raka grla u sopstvenom domu u Prinstonu, piše HRT.

Hrt