„Na početku razgovora shvatila sam čovek koji je vodi snimanje dokumentarca Peter Tom Džons, nije zainteresovan za objektivnu analizu problema već je došao sa idejom da je litijum nešto fantastično za Srbiju i da ljudi koji protestuju su u zabludi, neinformisani. Pričao je i o ruskoj propagandi“, kaže za N1 antropološkinja Jelena Vasiljević. Kako dodaje, i uz to što je, nakon što je videla prvu verziju, zatražila da ne bude u filmu, ona se našla u dokumentarcu „Ne u mojoj zemlji: Litijumska dilema Srbije“. Zbog toga razmišlja o pravnim koracima.
Antropoškinja Jelena Vasiljević iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju bila je, ispistaviće se kasnije bez autorizacije, jedna od učesnika u dokumentarnom filmu „Ne u mojoj zemlji: Litijumska dilema Srbije“ (Not In My Country: Serbia’s Lithium Dilemma) čija je premijera održana u Evropskom parlamentu u Briselu.
Ona je posle gledanja radne verzije filma rekla da ne želi da bude uključena, odnosno da snimci sa njom budu uklonjeni, ali to se nije desilo.
„Napisala sam im da je nedopustivo, da film ne zadovoljava standarde objektivnog dokumentarca i istraživanja. Film je pojednostavljen, netačan, da je sniman bez učešća stručnjaka iz Srbije“, prenosi Vasiljević.
„Rekla sam ne“
Kako kaže, posle toga, prepiska sa autorima se nastavila i dugo je trajala. Iz ekipe filma su govorili kako će da poboljšaju film i da uključe više iz intervjua sa njom.
„Rekla sam ne, jer je broj sagovornika mali i neće se menjati. Rekla sam da to ne želim i u dva mejla napisala da nemaju moju autorizaciju, da želim da me izbrišu. Međutim, čula sam od ljudi u Briselu koju su videli film da nisu izbrisali moj deo. Znam i za doktorku Draganu Đorđević da uopšte ne zna da su iskoristili uradak sa njom“, dodaje naša sagovornica, koja još nije imala priliku da pogleda (finalni) dokumentarac koji je prikazan u EP.
Međutim, ovo je samo deo nesporazuma i nerazumevanja. Sve je krenulo u septembru 2024. godine kada su je kontaktirali.
Kaže da su joj se predstavili iz producentske kuće koja je to radila i objasnili da je to naučni projekat Univerziteta Luven u Belgiji, a da se u sklopu projekta radi dokumetarac o svim debatama koje su vođene u Srbiji povodom projekta Jadar.
„Rekli su da ih zanima da bolje upoznaju situaciju i da žele da pričaju sa mnom. Do mene su, kako su rekli, došli preko poznanika/prijatelja koji je profesor na Luvenu, zbog čega sam i pristala. Nisu mi dali pitanja unapred, niti su rekli ko su sagovornici, jer su želeli da odgovori bude što spontaniji“, kaže Vasiljević na portal N1.
Dodaje da je iz komunikacije saznala da su dva dana proveli u Gornjim Nedeljicama, jedan u Beogradu, a da će osim nje intervjuisati meštane i da će razgovarati sa ministarskom energetike Đedović-Handanović.
„Nezainteresovani za objektivnu analizu problema“
Kako navodi, pošto su joj rekli da je u pitanju naučni projekat univerziteta u Luvenu nije bilo razloga da ne veruje u snimanje dokumentarca.
Dragana Đorđević: Ne poznajem te ljude
Naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević je pre dva dana u izjavi za N1 rekla da je niko nije pitao da učestvuje u filmu.
„Nisam dala izjavu za film, makar ne svesno, inače odgovor kada me neko nešto pita – niko mi nije prišao i pitao me da učestvujem u filmu. Nemam nikave odnose sa tim ljudima, niti ih poznajem“, rekla je Dragana Đorđević.
Ona jedna od autora studije „Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“ koja se odnosi na posledice ukoliko bi došlo do realizacije projekta Jadar.
„Međutim, već na samom početku kada smo počeli da vodimo razgovor, shvatila sam da čovek koji vodi dokumentarac Peter Tom Džons, čovek sa kojim inače do tada nisam komunicirala, nije zainteresovan za objektivnu analizu problema već je došao sa idejom da je litijum nešto fantastično za Srbiju i da ljudi koji protestuju su u zabludi, neinformisani. Pričao je i o ruskoj propagandi“, dodaje naša sagovornica.
Vasiljević kaže da se u svom segmentu odgovora fokusirala isključivo na političku i društvenu pozadinu, pošto se bavi društvenim naukama.
„Želela sam da objasnim koliko je proces bio netransparentan, koje nezakonite radnje su se desile u pozadini, zašto je veliko nepoverenje u društvu i zašto je nemoguće voditi konstruktivnan dijalog“, kaže.
„Struka i partije pod ruskim uticajem“
Na pitanje zašto nije ni sa kim komunicirao iz akademske zajednice ili političkih partija, rekao je da su svi oni instruisani od strane Rusije, prenosi naša sagovornica.
„Rekla sam da to nije tačno, da je generalno priča o ruskom uticaju kompleksna stvar, da ne može da tvrdi i da su brojne proevropske nevladine organizacije (NVO) protiv iskopavanja litijuma u Jadru i zašto sa njima ne razgovara, jer osim sa „Ne damo Jadar“ ni jedna od NVO nije kontaktirana… Umesto toga, ignorisao je sugestije i simplifikovao“, ističe Vasiljević.
Kada su joj početkom januara poslali radnu veziju, bilo je to kako kaže „potpuno skandalozno“.
“Ne samo što je otvoreno propagandistički film i broj učesnika nije reprezentativan kada su pitanju ljudi koji se protive iskopavanju. Apsolutno je neverovatno do koje mere je simplifikovan taj narativ. Napisala sam im da je nedopustivo, da ne zadovoljava standarde objektivnog dokumentarca i istraživanja i da ne želim da budem uključena“, navodi.
Govoreći o složenosti projekta Jadar, Vasiljević kaže da dokumentarac i ne pokušava da objasni kompleksnost pitanja.
Vasiljević je najavila i pravnu akciju protiv filmske ekipe.
„Konsultovaću se sa advokatom. Mislim da bi trebalo da uradim. Imam napismeno da ne dajem autorizaciju. Pristala sam na intervju ali nisam mogla da znam kako će to izgledati na kraju“, dodaje.
Divljaci, agenti i jednakiji lokalci
Nebojša Petković iz Gornjih Nedeljica i član organizacije „Ne damo Jadar“, izjavio je posle projekcije „da nas film prikazuje kao divljake i ruske agente“.
„To je propagandi projekat na nivou naših režimskih medija“, rekao je Petković, koji je u Briselu.
Autor filma Piter Tom Džons je posle premijere filma govorio je o ljudima koji se protive litijumu i rekao „da u njihovo ime govore vrlo glasni ljudi, koji nisu iskreni“, pozvavši se čak i na Džordža Orvela i parafrazirajući „svi lokalci su jednaki, ali neki lokalci su jednakiji od drugih“, („Sve životinje su jednake, samo su neke jednakije od drugih“, proglas svinja u „Životinjskoj farmi“).
„Neki ljudi tvrde da govore u ime cele lokalne zajednice, što u mnogim slučajevima nije slučaj. Kada razgovarate sa ljudima, shvatite da je dosta njih zapravo za projekat, ali oni ćute, oprezni su, dok su ljudi koji su protiv toga veoma glasni i čine glasnu manjinu koja je vrlo jasna u svom protivljenju. Oni razvijaju lažnu percepciju situacije. Dakle, vi mislite da su svi protiv toga“, naveo je još on.
