Džastin Marler: Poraz hedonizma

Džastin Marler: Poraz hedonizma

Bilo podsvjesno ili potpuno otvoreno, rečeno nam je da treba da radimo šta želimo kada želimo. “Samo uradi!” ili “Zaslužuješ!” ili „Uživaj!“ „Radi šta hoćeš sve dok to nikome ne škodi“ je preovlađujući moto u našoj kulturi i dobu. Toliko smo ukorijenjeni u ovo da je to ugrađena filozofija i način života za većinu nas. Ovu poruku dobijamo iz svih reklama, muzike i filmova i praktično svih medija. Od detinjstva smo obučeni ovoj filozofiji. Sebičnost postaje norma kako starimo. Kao odrasli, mi uvek konzumiramo, kupujemo, uzimamo i hranimo svoje želje. A kada ne ide po našem, postajemo iritirani, ogorčeni i čak se osjećamo opravdano bijesni. Ovo je američki način.

Ovo nije nova filozofija. Stari Grci su formalizovali ovaj način života u filozofskoj školi zvanoj hedonizam, koja smatra da su zadovoljstvo i sreća primarna ili najvažnija intrinzična dobra i cilj ljudskog života. U ovoj filozofiji hedonista teži da maksimizira zadovoljstvo i izbjegne bol. U ovakvom načinu života čovjek radi šta god hoće, ne ograničavajući bilo koji oblik samopopuštanja. U novije vrijeme ovu ideju je izneo engleski mag Alister Krouli u svojoj kultnoj religiji koja je zastupala: „Čini ono što hoćeš i neka to bude cijeli Zakon….“

Pomislili biste da bi nas to usrećilo ako radimo šta želimo kada želimo. Ali iz nekog razloga ovo ne može biti dalje od istine. Ovo je jasno pokazala ova generacija. Radimo šta želimo, ali iz nekog razloga depresija, očaj, nezadovoljstvo, nesreća i samoubistva rastu iznenađujućom brzinom. Imamo više udobnosti od svih prethodnih vremena i naroda u čitavoj istoriji. Imamo domove sa unutrašnjim vodovodom, klima-uređajem, pristup medicinskoj i stomatološkoj njezi, pristup lijekovima da nestanu naše bolesti i tegobe, pristup svoj hrani, mesu, slatkišima i nezdravoj hrani. Imamo ogromna skladišta u kojima možemo pronaći svaki oblik pića, vina, piva i sira. Možemo da se prepustimo satima, pa čak i danima, gledajući TV emisije, filmove, nastavke, a sav ovaj sadržaj se u naše domove ubacuje iz „oblaka“ pritiskom na dugme. Možemo se napuhati, napiti, izgubiti u društvenim mrežama po želji. Možemo imati seks sa bilo kim u bilo koje vreme jer je to norma i zato što imamo tablete koje nas čine sterilnima. A ako ne možemo da pronađemo partnera, možemo virtuelno da se angažujemo upumpavanjem pornografije u naše domove iz „oblaka“. Tada postajemo robovi sopstvenih zadovoljstava. Postajemo zavisnici i marionete svojih želja.

Radimo šta želimo, ali naša srca su nemirna. Mi smo depresivni! Kako bi ovo moglo biti? Hedonizam kao nova religija ne funkcioniše. Još od vremena grčkih filozofa znamo da zadovoljstvo ne proizvodi sreću i zadovoljstvo. Hedonizam kao filozofija bio je pobjeđen vrlinama, od kojih se jedna zvala: samokontrola. Čak i sa modernom neurološkom naukom to znamo. Dopamin se oslobađa i želimo još, ali više nikada nije dovoljno. Međutim, mi i dalje idemo napred sa ovom novom religijom.

Pa šta da radimo? Ključ našeg nemira, nezadovoljstva, nepodnošljive potištenosti i besmislenih života ispunjenih zadovoljstvom očigledno nije u tome da radimo ono što želimo. Nalazi se upravo u suprotnom. Nalazi se u životu koji se živi u vrlini i samokontroli. Kada ubijamo svoje želje, ubijamo svoju tugu. Kada se obučavamo da praktikujemo vrlinu, razvijamo unutrašnji mir i trajno zadovoljstvo. Ljubav, čednost, poniznost, pravda, dobrota, vernost, blagost, samopožrtvovanje i samokontrola su lijek za ljudsko stanje.

Preokret

CATEGORIES
Share This