Da li je Betoven bio Betoven?
Najnovija naučna analiza uzoraka kose Ludviga van Betovena pokazuje da je jedan od najvećih kompozitora svih vremena, moguće, imao drugog oca, odnosno da on – i nije Van Betoven.
Ko je bio otac Ludviga van Betovena i da li je i on sam bio Betoven – to pitanje je izazivalo intrige još za života kompozitora, a neki su čak tvrdili kako je Betoven bio – vanbračni sin pruskoga kralja.
Sada je tim uglednih međunarodnih naučnika, među kojima su i oni sa Univerziteta Kembridž, sekvencionirao njegov gen i otkrili da je zaista došlo do prekida u kompozotorovoj “očevoj liniji”, prenosi list “Telegraf”.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu “Kurent bajolodži” sugeriše “vanbračni događaj”, odnosno da Ludvig van Betoven nije bio “legitimni Betoven”, iako stručnjaci kažu kako je nemoguće sasvim reći u kojoj je generaciji došlo do prekida u muškoj liniji.
Sumnju o pravom porijeklu Betovenovog oca pobudio je još davnih dana nedostatak njegove knjige krštenja. To bi moglo značiti da je njemački muzički genije došao iz izvora koji je “izgubljen u istoriji”.
– Kombinacijom arhivskih dokumenata i DNK podataka, uspjeli smo uočiti nepodudarnost između pravne i biološke genologije Ludviga van Betovena – objašnjava Marten Larmsi, profesor genetičke biologije na Katoličkom univerzitetu u u Belgiji.
Poznato je da su još tokom Betovenova života postojale sumnje u njegovo pravo porijeklo, a sam kompozitor nije odgovarao na takve priče.
– Moja priroda pokazuje da ne pripadam ovoj plebejskoj masi – napisao je svojevremeno tada već gluvi kompozitor u knjizi preko koje je komunicirao sa svojom okolinom.
Njemačka enciklopedija “Konverzejšns-Leksikon” kao Ludvigova oca navodi Fridrika Velikog, dok se u muzičkom rječniku objavljenom u Francuskoj tvrdi da je muzički genije bio sin Fridriha Vilhelma Drugog. Oba pomenutih muškaraca bili su pruski kraljevi.
Naučnici su proučili DNK iz pet pronađenih pramenova Ludvigove kose koji datiraju iz perioda od sedam godina prije njegove smrti od ciroze jetre 1827.
Betoven je umro u dobi od 56 godina, a otkriveno je da je imao genetsku predispoziciju za bolesti jetre i da je bio zaražen hepatitisom B, što je u kombinaciji sa njegovom pretjeranom konzumacijom alkohola moglo dovesti do smrti.
Ali, genetsko objašnjenje za gubitak sluha, od čega je Betoven patio od svojih srednjih dvadsetih godina, da bi 1818. postao gluv, nije pronađeno.
Naučnici nisu uspjeli pronaći genetsko objašnjenje ni za gastrointestinalne tegobe Ludviga van Betovena, koje su ga mučile pred kraj života, ali istraživači kažu kako su celijakija /osjetljivost na gluten/ ili intolerancija na laktozu vrlo malo vjerovatni.
SRNA
