Dok hiljade građana mesecima preplavljuju ulice protestujući, Evropska unija brzo reaguje zaustavljajući pristupni proces i zamrzavajući finansijsku podršku vladi, a šefica evropske diplomatije Kaja Kalas osuđuje nasilje protiv demonstranata. To se zbiva u Gruziji. Srbija gleda mnogo skromniju reakciju. Protestuje se u obe zemlje, ali stav EU spram Gruzije u očiglednom je neskladu sa tišinom koja odjekuje zbog protesta u Srbiji.
Komesarka EU za proširenje, Marta Kos, tek je 5. februara objavila dugo i otvoreno pismo o srpskim protestima – i to ne kao reakciju na same proteste, već kao objašnjenje zašto se EU nije mešala. Pismo je pre ličilo na opravdanje za izostanak akcije nego na osudu srpskih prilika. Teško je odoleti tome da se takav sporovozni odgovor objasni ekonomskim interesima, poput podrške EU kopanju litijuma ili dogovorom francuskog predsednika Emanuela Makrona da Srbiji proda lovačke avione rafal. Nemačka je, primera radi, otvoreno podržala predsednika Srbije Aleksandra Vučića, delom i zbog ekonomskih potreba u vezi sa rudarskim projektom Rio Tinta.
Evropa je ekspresno osudila gruzijski režim zbog toga što je zaplovio ka Rusiji, ali Vučić uspeva da uveri EU kako će se Srbija svrstati uz Zapad
Uprkos tome, oseća se dašak promene. Nemačko ministarstvo spoljnih poslova je 17. februara na društvenoj mreži Iks uputilo retku poruku podrške srpskim demonstrantima pozivajući vladu da poštuje vladavinu prava i ljudska prava. Tempiranje poruke deluje cinično – jer je poslata baš pred nemačke izbore – ali činjenica da se Marta Kos iste sedmice sastala sa liderima srpskog civilnog društva, nagoveštava da EU polako razmišlja o promeni pristupa.
Spora reakcija Evropske unije – unutrašnji i spoljni faktori
Trom pristup Evropske unije može se objasniti nekolicinom činilaca. EU je i u prošlosti sporo prihvatala protestne pokrete, naročito kada bi time rizikovala da naljuti aktuelne vlade, čak i one koje potkopavaju vladavinu prava. Evropskoj komisiji je pre deset godina bilo potrebno mnogo vremena da reaguje na makedonski skandal sa prisluškivanjem. Komesaru Johanesu Hanu bile su potrebne nedelje da se spremi da posreduje u krizi. Današnja pozicija EU još je slabija, i zato Unija još više okleva da se čvrsto postavi u političkim krizama, jer se boji da bi to moglo da joj naškodi.
Većina evropskih diplomata ne veruje da je srpski predsednik posvećen demokratiji ili evropskim integracijama, ali EU ne želi da ga sasvim odbaci, jer strahuje da bi mogao da se potpuno okrene antizapadnim savezima
Faktor je i globalni politički pejzaž. Studentski protesti u Srbiji vremenski se podudaraju sa početkom novog mandata Donalda Trampa i turbulencijama u prekoatlantskim odnosima. Ta je kriza pojela veći deo pažnje Evropske unije. EU sve više posmatra Balkan kroz geopolitičku lupu. Ekspresno je osudila gruzijski režim zbog toga što je zaplovio ka Rusiji, ali Vučić uspeva da uveri EU kako će se Srbija svrstati uz Zapad. Predsednik Srbije dovoljno dobro žonglira podrškom Rusiji i potezima u korist Zapada kako mu EU ne bi sasvim okrenula leđa.
Vučić vešto igra sa Evropskom unijom. Većina diplomata ne veruje da je posvećen demokratiji ili evropskim integracijama, ali EU ne želi da ga sasvim odbaci, jer strahuje da bi mogao da se potpuno okrene antizapadnim savezima. To smo nazvali „stabilokratijom“ – EU podržava autoritarne vlade pod izgovorom stabilnosti. Vučić zna kako da očara zapadne diplomate, a EU okleva da ga jako pritisne strahujući od reakcije.
Hoće li Unija podržati proteste
Eventualna podrška Evropske unije zahtevima demonstranata umnogome će zavisiti od unutrašnjih faktora u Srbiji. Prvo mora biti jasnih znakova da je Vučićeva vlada politički ranjiva i da je moguća smislena promena. Tu se trenutni protesti razlikuju od onih u Makedoniji pre deset godina. Severna Makedonija je imala snažnu političku alternativu u vidu Zorana Zaeva i njegovog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM). Oni jesu trpeli pod vladavinom Nikole Gruevskog, ali ostali su jedinstveni. Današnja srpska opozicija je razdrobljena, bez jasne alternative Vučiću, delom i usled represivne klime i režimske kontrole medija.
Ako Vučić i dalje bude flertovao sa retorikom koja glorifikuje Trampa i dobrim vezama sa Rusijom i Kinom, EU bi mogla da odluči da je bilo dosta
Trajnost protesta i nesposobnost vlasti da ih umiri mogli bi da primoraju EU da razmisli o svom stavu. Signali podrške, poput nedavnog sastanka Marte Kos sa liderima civilnog društva, nagoveštavaju da je EU počela da obraća pažnju. Ali srpska opozicija mora da bude jedinstvena i da predstavi jasnu viziju promena kako bi EU odlučno reagovala. Ako opozicija shvati da su protesti ujedno i kritika njene nesposobnosti da bude snažna alternativa režimu, ako se ujedini, biće to signal promene. Vođe opozicije moraju da premoste razlike, pokažu snažnu posvećenost članstvu u EU i skiciraju stazu kojom se može krenuti suprotno od Vučićevog korumpiranog i autokratskog sistema. Tada će Uniji biti mnogo teže da ih ignoriše.
Primer Makedonije
Makedonsko iskustvo iz 2015. i 2016. ilustruje kako se može poći napred. Komesar Han je insistirao da se u Makedoniju pošalje misija koja bi kontrolisala vladavinu prava, a koju je vodio Rajnard Pribe, bivši zvaničnik EU. Misija je objavila razornu kritiku uz preporuke reformi. To je vodilo u formiranje privremene vlade, i na ključnim problemima se radilo pre nego što se 2016. izašlo na izbore. Takve su misije postale standardni deo metodologije proširenja EU, a zemlje poput Srbije ih prihvataju. Ako bi EU poslala takvu misiju u Srbiju, režim bi je teško odbio.
Nemačka je otvoreno podržala predsednika Srbije, delom i zbog ekonomskih potreba u vezi sa rudarskim projektom Rio Tinta
Ako bi Srbija takvu misiju prihvatila, njen izveštaj bi mogao da posluži kao nacrt reformi koje bi Vučić teško mogao da ignoriše. Izgledno je, međutim, da bi pružao otpor, jer bi znao da bi to bila pretnja njegovom opstanku na vlasti. Spremnost EU da ide tim putem zavisiće od toga da li u Srbiji vidi održivu političku alternativu. Važan je i širi geopolitički kontekst. Suočena sa odronom prekoatlantskog saveza, EU bi mogla da usvoji pristup kome će u prvom planu biti bezbednost, i da postane manje tolerantna spram Vučićeve geopolitičke podvojenosti. Ako Vučić i dalje bude flertovao sa retorikom koja glorifikuje Donalda Trampa i dobrim vezama sa Rusijom i Kinom, EU bi mogla da odluči da je bilo dosta.
Naposletku, odgovor Evropske unije će zavisiti od sposobnosti srpske opozicije da se ujedini, ponudi verodostojnu alternativu i razvije odnose sa EU na takav način da zahteve za promenama neće biti moguće ignorisati.
Radar
