Za razvoj privrede u Srpskoj treba dobar imidž zemlje

Predsjednik Vlade Republike Srpske rekao je da je Republika Srpska uložila oko milijardu maraka u realni sektor u prethodne četiri godine. Ipak, privreda se skocentrisala u svega nekoliko gradova u Srpskoj, dok neke opštine imaju tek jedan privredni subjekt.

Republika Srpska ima 10 hiljada 536 privrednih društava. Od 64 lokalne zajednice u Srpskoj, većina privrede skocentrisana je u svega tri grada.

Prednjači Banjaluka sa 3.142 firme, Bijeljina je kao drugi najveći grad registrovala 1. 101 preduzeće, a najveće iznenađenje su Laktaši koji zauzimaju visoko treće mjesto po broju privrednih društava gdje posluje 535 subjekata.

A kako izgleda borba za opstanak preduzeća u Republici Srpskoj gdje politika diktira sve, znaju u firmi Mikroelektronika iz Banjaluke. Oni su proizvodnju, prevashodno električnih brojila, plasirali i na inostrano tržište. Ipak, kažu da se loša slika o privrednom sistemu u Srpskoj šalje u svijet, što dodatno otežava ionako loše uslove rada u realnom sektoru.

„Imidž, imidž nam mnogo znači, ne naš lični, nego države. I to je ono što očekujemo od politike, da se radi na pozitivnom imidžu, jer nama treba veće tržište nego što je naše. I smatramo da u ovim procesima koji se dešavaju, neko povezivanje regiona. Mi se stvarno trudimo da učestvujemo u svemu tome kako bi raširili tržište i imali bolji izbor radne snage“, kaže Sanja Praštalo, direktor marketinga iz preduzeća „Mikroelektronika“ Banjaluka.

Da je potrebno bolje povezivanje sa tržištem u regionu i Evropi, saglasni su i ekonomisti.

„Sigurno je da je regionalna politika važan segment, ako ne i najvažniji od svih politika koje zastupaju Vlade. Ne postoje drugi mehanizmu kako postići ravnomjeran ekonomski razvoj u cijeloj zemlji ako Vlada ne napravi ozbiljan ekonomski program za stimulaciju regionalnog razvoja. Da se pomognu zajednice koje imaju odliv stanovništva, gdje nemamo privrednih subjekata“, poručuje ekonomista Milenko Stanić.

Zora Pavičić radi u realnom sektoru skoro 40 godina. Kaže da je administracija nikad nije privlačila, a planira da pravi električna brojila i druge visoko – tehnološke proizvode do penzije.

„Ja u privredi radim preko 39 godina, u Mikroelektronici, gdje nas ima oko stotinjak radnika. Šezdeset je u proizvodnji. Većina su ženska radna snaga. Zadovoljni smo radnim zadacima i uslovima u kojima radimo“, poručuje Zora Pavičić.

Ipak, Zora Pavičić je jedna od rijetkih. Uglavnom radnici, pogotovo iz ovog dijela privrede, svoje znanje unovče u inostranstvu, a ako i ostanu u zemlji, rade i stranim kompanijama koje nude bolje uslove.

„Ono što bi nama kao privrednicima najviše značilo jeste revizija obrazovnog sistema. Za naše uslove i privredu koji mi razvijamo, kompletan visoko – tehnološki proizvod, treba nam što spremnijih kadrova, da kad dođu kod nas ne moramo da prolazimo neku obuku, nego da budu spremni za nove informacione tehnologije“, kaže Sanja Praštalo, direktor marketinga iz preduzeća „Mikroelektronika“ Banjaluka

Zanimljivo je da više od 43 lokalne zajednice u Srpskoj imaju manje od 100 preduzeća, među kojima su i ne tako male opštine kao što su Višegrad, Nevesinje, Kotor Varoš, Foča. Najgora situacija je u Istočnom Mostaru gdje je registrovan samo jedan privredni subjekat. Malo bolje je u Kupresu gdje posluju tri subjekta, dok u Jezeru privrednu djelatnost obavljaju tek četiri preduzetnika.

(BN) Foto: Ilustracija