Trampov dokument koji mijenja mapu: Evropa u opadanju, Rusija u ravnoteži, Balkan na iskušenju

Strategija SAD 2025 proglašava kraj rata u Ukrajini, lišavanje Evrope njene istorijske energije i nametanje prisilne stabilnosti na Balkanu. Kosovo mora tražiti direktne garancije od SAD, ne od Evrope opisane u dokumentu prema kom stari kontinent gubi svoj identitet i unutrašnju stabilnost.

Pročitao sam strateški dokument koji je potpisao predsednik Tramp i odmah shvatio da ovo nije običan tekst Bele kuće. To nije diplomatski priručnik. To nije lista želja. To je istorijski pomak.

Od samog početka, Tramp opisuje promenu rečima da je njegova administracija donela „preokret za tako kratko vreme“ vraćajući Ameriku sa „ivice katastrofe“ na njenu staru snagu.

Ovaj uvod nije prazna retorika. To je novi ton. Dokument dalje jasno stavlja do znanja da današnja Amerika više ne može da nosi stalni teret očuvanja sveta. Da je zemlja ušla u novu eru konkurencije. I da je sada potreban brutalan izbor prioriteta.

U ovom novom poretku, Evropi se zadaje prvi udarac. U tekstu se navodi da je taj kontinent u dubokom padu i da su njegovi problemi „još dublji“ od ekonomske stagnacije. Dokument govori o „civilizacijskom brisanju“ i o Evropi koja je izgubila svoje istorijsko samopouzdanje.

Ovo više nije blaga kritika. To je optužnica. I potkrepljena je još jednom snažnom izjavom. Da je Evropa zaboravila svoju pravu težinu pred Rusijom. U dokumentu se navodi da evropske zemlje „uživaju značajnu prednost tvrde sile nad Rusijom po skoro svim merilima“, ali i dalje tretiraju Rusiju kao egzistencijalnu pretnju.

Ovo stvara, prema SAD, pogrešnu politiku straha koja parališe kontinent. Stoga, nova strategija zahteva hitan preokret. U njemu se navodi da je „osnovni interes Sjedinjenih Država da pregovaraju o brzom prekidu neprijateljstava u Ukrajini“.

Ova jedna rečenica je dovoljna da se shvati koliko se duboko menja bezbednosna arhitektura Evrope. Amerika želi brz kraj rata. Ne pobedu. Ne kontinuiranu podršku bez ograničenja. Dokument jasno objašnjava zašto. Rat je uništio stabilnost evropskih ekonomija. Stvorio je rizik od eskalacije. I udavio je Sjedinjene Države u detaljima sukoba koji nije deo njihovog osnovnog interesa.

Ovo je hladni realizam. Dokument priznaje da su evropske vlade zarobljene „nerealnim očekivanjima za rat“ i da je njihov politički put postao prepreka smirivanju kontinenta. U ovoj logici, okončanje rata u Ukrajini postaje veliki čvor ravnoteže sa Rusijom. Strategija kaže da SAD moraju „ponovo uspostaviti stratešku stabilnost sa Rusijom“.

Ovo nije mali zaokret. To je povratak klasičnoj realpolitici. Amerika prepoznaje da ne može da se suoči sa Kinom, svetom energetike, oporavkom industrije, a da prethodno ne obezbedi prisilni mir sa Rusijom. I to ne može učiniti bez zatvaranja Ukrajine.

U okviru ove nove mape, Balkan se pojavljuje kao mali, ali ipak važan čvor koji treba ukloniti sa dnevnog reda. Dokument pominje Kosovo i Srbiju kao sukob koji je predsednik Tramp ugasio brzom diplomatijom, uvrstivši ga na listu osam sporazuma postignutih za nekoliko meseci. U tekstu se kaže da je administracija postigla „mir između Kosova i Srbije“.

Ova izjava nije samo samohvalisanje. To je objašnjenje načina na koji Vašington vidi region. Balkan nije poprište strateške pažnje. Nije tačka gde se odlučuje o sudbini sveta. To je dosije koji mora biti zatvoren. Ne raspravljan. Ne čuvan u neizvesnosti. Ne sme ponovo eksplodirati.

U ovom kontekstu, Srbija jača svoju ulogu. Zato što je kapija ruskog uticaja na kontinentu. I zato što zatvaranje igre sa Rusijom zahteva da mali frontovi više ne stvaraju nepotrebne tenzije. Kosovo, u ovoj logici, mora tražiti direktne garancije od SAD. Ne od Evrope opisane u dokumentu. Gde je jasno navedeno da Evropa gubi svoj identitet i unutrašnju stabilnost.

Na implicitan način, dokument takođe kritikuje ideju beskonačnog širenja Natoa upozoravajući da je „otvoreno pitanje da li će određene članice Natoa ostati evropske za nekoliko decenija“ (još nije poznato da li će neke zemlje Natoa zadržati svoj evropski identitet za nekoliko decenija).

Ova rečenica je ozbiljna. I to je direktno upozorenje da se alijansa ne može nastaviti mehanički širiti. I da zemlje koje traže zaštitu moraju biti jasne u vezi sa sopstvenom stabilnošću i identitetom. Za Balkan, to znači da američka podrška više nije za njih nije nešto što se podrazumeva. Uslovljena je stabilnošću i jasnom orijentacijom.

S druge strane, dokument kritikuje EU zbog prekomerne birokratije i prihvatanja modela koji slabi nacionalne suverenitete. U njemu se kaže da je Evropa ušla u fazu u kojoj je izgubila političku jasnoću i sposobnost da donosi snažne izbore. Na ovom terenu, Balkan se pojavljuje kao nezaštićeno područje, ostavljeno u neizvesnosti, nedovršeno. Zato SAD biraju da uspostave brzi poredak.

Ovo je pristup dokumenta. Hladan. Ogoljen. Bez iluzija. I zasnovan na ideji da svet više ne može da funkcioniše sa idealizmom. Da mir ne dolazi iz dugih moralnih stavova. Dolazi iz prisilne ravnoteže.

U tom kontekstu, albansko pitanje mora se analizirati smireno i sa predviđanjem. Moramo shvatiti da se svet kreće ka logici sfera uticaja. Da sile obnavljaju granice bezbednosti. I da će se od Balkana zahtevati da bude miran. Ne nepredvidiv.

Trampov dokument jasno stavlja do znanja da je američki interes stabilnost. Ali podjednako jasno stavlja do znanja da se način na koji se ta stabilnost postiže promenio. Da su sredstva surovija. Da su kompromisi više prinuđeni. Da je diplomatija direktnija.

I to je realnost koja se danas mora pročitati. Bez straha i bez iluzija. Jer samo razumevanjem ove nove mape možemo izgraditi mudru strategiju za našu bezbednost i budućnost na Balkanu.

Kosovo.online