Tramp i Harisova jure magičnu brojku, šta se dešava ako bude izjednačeno

Izbori u Americi jedni su od najkomplikovanijih na svetu, a istovremeno imaju najveći uticaj na geopolitičku situaciju. U Americi postoji elektorski koledž koji je najvažniji za izbor predsednika.

Za pobedu je neophodno osvojiti 270 elektorskih glasova, a najveću ulogu u tome imaju sving ili „kolebljive“ države. Ovo je sve što treba da znate o izbornom procesu u Americi.

Sistem izbora za predsednika SAD je uspostavljen Ustavom 1787. godine, a prvi izbori održani su 1789. godine, što je rezultiralo pobedom Džordža Vašingtona. Tokom godina, izmene i zakonske reforme oblikovale su i usavršavale ovaj sistem, balansirajući nacionalnu i državnu moć na jedinstven način.

Kandidati za predsednika Amerike

Kandidati za predsednika moraju da ispunjavaju sledeće uslove:

– Da budu rođeni u SAD
– Imaju najmanje 35 godina
– Da su boravili u SAD najmanje 14 godina

Ovi kriterijumi su relativno otvoreni i omogućavaju raznim pojedincima, od političara do poslovnih lidera, da uđu u trku. Kandidati takođe treba da prikupe dovoljno podrške u svojim političkim partijama i da se pridržavaju finansijskih i etičkih propisa koje je odredila Savezna izborna komisija (FEC).

Demokrate i republikanci – sve o partijama

Predsedničkim izborima u SAD dominiraju dve glavne političke stranke: demokratska i republikanska partija. Povremeno se prijavljuju i kandidati trećih strana, ali retko uspevaju da obezbede elektorske glasove. Ove stranke imaju značajan uticaj na izborni proces:

– Organizovanjem primarnih izbora i kokusa

– Pružanjem finansijske i logističke podrške

– Definisanjem platformi koje odražavaju partijske prioritete i brige birača

– Uticaj stranke se proteže kroz finansiranje kampanje i medijski domet, značajno utičući na vidljivost i šanse kandidata.

Primarni izbori i kokusi u Americi

Primarni izbori su unutarstranački izbori na kojima se kandidati nadmeću za delegate koji će ih podržati na nacionalnim stranačkim konvencijama.

Oni se razlikuju u zavisnosti od države u pogledu vrste i pravila:

– Otvoreni predizbori omogućavaju svim biračima da učestvuju bez obzira na partijsku pripadnost

– Zatvoreni predizbori ograničavaju glasanje na registrovane članove stranke

– Polu-zatvoreni predizbori dozvoljavaju registrovanim članovima stranke i, u nekim slučajevima, nepovezanim glasačima da učestvuju

Kokusi, za razliku od primarnih izbora, ne mogu biti zatvorenog tipa. Kokusi znače da članovi stranke lično dolaze i glasaju nakon diskusije.

Iako je većina saveznih država prešla na primarne izbore, kokusi se i dalje održavaju u Ajovi i imaju uticaja na izbor predsedničkog kandidata republikanaca.

Nakon primarnih izbora sledi Super utorak, kritičan dan kada mnoge države glasaju istovremeno. Rezultati ovih izbora mogu u velikoj meri uticati na početak kampanje kandidata i medijsko pokriće.

Konvencije republikanaca i demokrata

Nacionalne konvencije, koje se obično održavaju tokom leta, služe kao formalni proces nominovanja gde delegati iz svake države glasaju za izbor predsedničkih i potpredsedničkih kandidata svoje stranke.

Demokratska nacionalna konvencija (DNC) i Republikanska nacionalna konvencija (RNC) privlače značajnu medijsku pažnju i prikazuju zvezde u usponu unutar svake stranke i naglašavaju teme kampanje da bi se privukli neodlučni birači.

Opšta izborna kampanja: Debate, skupovi, podrška

Nakon konvencija, opšta izborna kampanja počinje ozbiljno, uključujući debate, skupove, reklame i direktan kontakt sa glasačima.

Kandidati imaju za cilj da:

– Ubede neodlučne birače

– Mobilizuju njihovu bazu

– Definišu svoje stavove o ključnim pitanjima kao što su ekonomija, zdravstvo i spoljna politika

– Debate pružaju velike mogućnosti kandidatima da uporede svoje politike i planove.

Elektorski koledž i magičan broj 270

Amerikanci ne biraju svoje predsednike direktno. Umesto toga, glasači biraju elektore u sistemu poznatom kao elektorski koledž.

Evo kako to funkcioniše:

– Svakoj državi se dodeljuje određeni broj elektora koji je u skladu sa brojem njenih stanovnika
– Ukupno ima 538 elektora, od kojih je 270 potrebno za pobedu na izborima
– Većina država koristi sistem „pobednik uzima sve“, što znači da kandidat sa najviše glasova birača u toj državi osvaja sve njene elektorske glasove
– Samo Mejn i Nebraska koriste proporcionalni sistem

Ovaj sistem oblikuje strategije kampanje, jer se kandidati fokusiraju na „bojno polje“ ili sving države – Pensilvanija, Nevada, Mičigen, Viskonsin, Arizona, Severna Karolina i Džordžija. Kritičari tvrde da elektorski koledž može da promeni volju birača prenaglašavanjem određenih država i razvodnjavanjem glasova u drugim.

Ovo znači da na izborima može pobediti kandidat koji nije dobio većinu glasova građana, ukoliko elektori njemu daju glasove.

Ovaj sistem oblikuje strategije kampanje, jer se kandidati fokusiraju na „bojno polje“ ili sving države – Pensilvanija, Nevada, Mičigen, Viskonsin, Arizona, Severna Karolina i Džordžija. Kritičari tvrde da elektorski koledž može da promeni volju birača prenaglašavanjem određenih država i razvodnjavanjem glasova u drugim.

Ovo znači da na izborima može pobediti kandidat koji nije dobio većinu glasova građana, ukoliko elektori njemu daju glasove.

Ako postoji izjednačen rezultat, što znači da oba predsednička kandidata dobiju 269 elektorskih glasova, Ustav SAD ima specifičan proces za rešavanje slučaja putem kontingentnih izbora u Kongresu.

Ako nijedan kandidat ne dobije 270 elektorskih glasova, tada se pokreće jedinstveni kongresni proces u kome Predstavnički dom bira predsednika, a Senat bira potpredsednika.

Umesto pojedinačnih predstavnika koji daju glas, svaka državna delegacija daje jedan glas. Na primer, svi predstavnici iz Kalifornije (53 člana) zajedno daju jedan glas, kao i svi predstavnici iz Vajominga.

Kandidat tada mora da dobije glasove većine država, što znači 26 od 50 država, da bi pobedio.

Ako Predstavnički dom nije u mogućnosti da donese odluku o predsedniku do dana inauguracije (20. januara), prema 12. amandmanu američkog Ustava „ako Predstavnički dom ne izabere predsednika kad god im se prebaci pravo izbora, pre četvrtog dana marta naredne godine, tada će potpredsednik delovati kao predsednik, kao u slučaju smrti ili drugog ustavnog invaliditeta predsednika “. U ovom slučaju to bi bila Kamala Haris.

Istovremeno, Senat bira potpredsednika. Evo kako to funkcioniše:

Senatori glasaju pojedinačno za potpredsednika

Za izbor potpredsednika potreban je 51 glas

Ako je Senat ravnomerno podeljen (50-50), aktuelni potpredsednik, koji služi kao predsednik Senata, daje odlučujući glas

Jedini put kada je ovim procesom izabran predsednik SAD bio je 1824. godine, kada nijedan od četiri kandidata (Džon Kvinsi Adams, Endru Džekson, Vilijam Kraford i Henri Klej) nije osvojio većinu elektorskih glasova. Dom je izabrao Džona Kvinsija Adamsa za predsednika, uprkos tome što je Endru Džekson osvojio najveći broj glasova građana.

Kada će biti poznati rezultati izbora

Na pitanje o tome kada će biti poznato ko je novi predsednik Amerike je teško dati precizan odgovor iz više razloga:

Tesna trka: Ove godine ankete pokazuju da su kandidati praktično izjednačeni, zbog čega razlika od nekoliko stotina ili nekoliko hiljada glasova može da odluči pobednika

Glasanje poštom: U pojedinim državama glasovi koji stižu poštom se broje pre samog izbornog dana, ali u većini prebrojavanje počinje 5. novembra i može trajati nekoliko dana

Vremenske zone: Sama Amerika je podeljena na vremenske zone, tako da se to odražava na proces brojanja glasova
Kada je reč o ranijim izborima, 2020. godine je agencija AP objavila pobedu Džozefa Bajdena četiri dana nakon izbora, dok je 2016. godine već u ranim jutarnjim časovima po našem vremenu proglašena pobeda Donalda Trampa.

Profili kandidata: Donald Tramp i Kamala Haris

Donald Tramp je kandidat republikanaca na izborima u Americi 2024. Rođen je 1946. u Njujorku, diplomirao je ekonomiju na Univerzitetu Pensilvanija. On je nasledio očev posao sa nekretninama 1971, preimenovao ga u “Organizaciju Tramp” i proširio operacije na izgradnju i renoviranje nebodera, hotela, kazina i golf terena.

Ženio se tri puta, prvi put 1977. čehoslovačkom manekenkom Ivanom Zelničkovom, sa kojom je dobio Donalda mlađeg, Ivanku i Erika – i desetoro unučadi. Par se razveo 1992. nakon Trampove afere sa glumicom Marlom Mejpls, sa kojom se oženio 1993. i dobio ćerku Tifani.

Razveli su se sedam godina kasnije, a Tramp se 2005. venčao po treći put, slovenačkom manekenkom Melanijom Knaus, sa kojom je naredne godine dobio sina Barona.

Na izborima 2016. godine izabran je za 45. predsednika Amerike.

Kamala Haris je postala kandidatkinja demokrata nakon što je aktuelni predsednik Džozef Bajden odustao od trke.

Rođena je u Kaliforniji 20. oktobra 1964. godine. Harisova je pohađala Univerzitet Hauard u Vašingtonu, gde je diplomirala političke nauke i ekonomiju. Kasnije je diplomirala pravo na Univerzitetu Kalifornije. Udata je za Daglasa Emhofa.

Već 2010. godine Kamala Haris je izabrana za državnog tužioca Kalifornije, čime je postala prva Afroamerikanka i prva žena na toj funkciji u istoriji države. Reizabrana je 2014. godine. Kao državni tužilac, ona se bavila pitanjima kao što su stanovanje, zaštita potrošača i ekološka pravda.

Harisova je 2016. godine izabrana u američki Senat, nasledivši Barbaru Bokser. Postala je druga Afroamerikanka i prva Amerikanka južnoazijskog porekla koja je služila u Senatu.

Funkciju potpredsednice Sjedinjenih Država obavlja od 2021. godine.

(Blic)  Foto: Thrive Studios / shutterstock