Teolog Milićević: Vernici znaju da je Crkva uzurpirana, kao i država – patrijarhu bih poručio „trepni, ako si ucenjen“

Vukašin Milićević već osam godina nije u službi, a nije bilo više mesta za njega na Bogoslovskom fakultetu. On je nedavno dobio i poziv na Crkveni sud koji predstavlja višu crkvenu sudsku vlast za krivce.

Nekadašnji profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu kaže da iz samog dokumenta nije jasno zbog čega ga pozivaju da da izjavu, ali iz konteksta mu je vrlo jasno.

„To što oni sada pokušavaju da sprovedu u Crkvi je isto ili veoma slično onome što radi režim u državi. Oni demonstriraju moć, no to se često pretvara u demonstriranje nemoći. I to je poruka koja je upućena onima koji bi se možda drznuli da nešto urade, koji misle slično meni ili kolegi Blagoju Panteliću„, rekao je on.

Milićević kaže da ima mnogo sveštenika i veroučiutelja koji su na strani naroda, te da se to upozorenje odnosi na njih.

„Mera koja je izrečena, koja je kao privremena, jeste sa tačke gledišta kanonskog prava drastična, kao da su u pitanju nekakvi najteži zamislivi prekršaji. Ako uzmemo u obzir da ljudi koji su optuženi za stvari kao što su pedofilija, silovanje, krađa crkvene imovine, podrška ratnim zločincima… nikada nisu pozivani na Crkveni sud, znači da je za Srpsku pravoslavnu crkvu mnogo gore od toga da neko ima svoje mišljenje. Tako da pretpostavljam da je glavni razlog za pokretanje tog postupka, i protiv mene, i protiv kolege Pantelića to što smo kritikovali javno nedolično ponašanje crkvenog vrha u ovoj društvenoj krizi“, naveo je on.

Milićević kaže da je sve svoje kritike koje je izneo na račun Crkve utemeljene, a da nikada nije dobio kontraargumente, niti ga je iko ikada pozvao da o tome razgovaraju.

Ipak, ističe da je o nekim temama svojevremeno lično razgovarao sa sadašnjim patrijarhom Porfirijem.

„Poslednji put pre dve, a prvi put pre više od deset godina razgovarao sam sa njim na tu temu, kao sa nekim u koga sam imao poverenje. Ja nemam više nikakve pretenzije da imam bilo kakvu crkvenu karijeru. Ne mogu sam sebe da raščinim, oni me formalno nisu raščinili. Verovatno će od toga početi, pa će onda ići još dalje i drastičnije isključenje iz crkvene zajednice. Da živimo u srednjem veku, tome bi usledila i nekakva lomača ili tako nešto“, rekao je on.

Njegov kolega Blagoje Pantelić je napisao otvoreno pismo, upućeno patrijarhu, u kom navodi da je kazna odlučenja od svetog pričešća izrečena pre bilo kakvog saslušanja, optužbe i bez mogućnosti svedočenja. Sve uz pitanje – šta je predmet njegovog prestupa.

Milićević ističe koliko je za hrišćane odlučenje od pričešća ozbiljna kazna, ali da je to očekivano.

„Isključenje iz Crkve je najveće odlikovanje koje ovakva Srpska pravoslavna crkva jednom svom verniku može da da. Koje nema nikakve veze sa onim lažnim odlikovanjima koje kače o vratove lopova, ratnih huškača i ratnih zločinaca. Ako je to mera moje pobožnosti, ja ću sa ponosom da je prihvatim. Znam da taj njihov sud veze nema sa sudovima do kojih je meni stalo, od Boga do moje dece, ljudi koji mi nešto znače. Zapitajte se ljudi šta bi bilo da je zaista to što propovedate istina. Da postoji nekakav Bog koji sudi, koji ne voli licemere i sve slično tome. Pa nećete dobro proći“, istakao je on.

Milićević kaže da je „u šali“ rekao svojim bivšim studentima – svaki ozbiljan teolog je bio proganjan.

„Za ljude koji govore po savesti – to je plata, mislim. Ko god se bori za vrednosti, treba da bude spreman da za te vrednosti, ako je neophodno, strada“, naveo je.

Međutim, kaže da mu posao predavača veoma nedostaje.

„Ovih proteklih osam i po meseci pokazuje da, kao i za mene, ne postoji lepša sredina od akademske. Iz sredine koja se temelji na slobodi, istini, pravdi došla je snaga i sila, podsticaj da se krene ka društvu koje treba da bude temeljeno na tim vrednostima. U tom smislu, mogu da osećam samo ponos što sam deo toga. Ako je ovo cena, ta cena je mala“, priznao je on.

Upitan kako posmatra poruke patrijarha Porfirija pred velike skupove, Milićević kaže da bi voleo da može da mu kaže – trepni ako si otet. Znam ga lično, bio sa iznenađen. Mislim da je to čovek koji je imao mnogo veće kapacitete. Rekao sam, kad je izabran, da mislim da on ima jednake šanse da bude najbolji i najgori patrijarh u modernoj istoriji. Bio bi najbolji, da je bio veran sopstvenim uverenjima i onome što su ljudi videli u njemu. Ljudi koji su ga, verujem, dobro poznavali. Ja nisam bio toliko blizak sa njim, ali mnogi moji bliski prijatelji jesu. I ti ljudi su zatečeni. Bolja varijanta je da je ucenjen čovek, gora varijanta je da je potkupljen čovek. Nešto od ta dva je“, veruje.

Kaže da su ljudi u službi u veoma negativnom položaju, jer se Zakon o radu i drugi na njih ne odnose, iako tako nije bilo kroz istoriju.

„Jednom svešteniku ili jednom veroučitelju posao zavisi od jednog potpisa, koji ne mora ničim da bude obrazložen. Znači, čak neke ustanove i pravila koje predviđa crkveno zakonodavstvo se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi uopšte više ne koriste. Ta prava postoje na papiru, ali se ona ne poštuju. Recimo, za sveštenike postoji takozvanio pravo stalnosti -sveštenik posle nekog vremena, kad se pokaže, ima pravo da traži da bude stalni paroh, a stalni paroh je paroh kog ne mogu da premeste sa parohije, osim ako on to ne traži ili ako se ne dokaže nekakva njegova krivica na crkvenom sudu. Mislim da u SPC danas ne postoji ni jedan stalni paroh, od 4.000, 5.000 sveštenika. Svi su privremeni. Privremeni može na taj potpis da bude premešten. I svi ćute. To je i društveni problem. Isto važi i za veroučitelje“, dodao je.

Mnogo je, navodi, sveštenika koji su na strani naroda i pobunjenih građana, koji „čuvaju ugled Crkve“.

Smatra da je ugled crkvenog vrha u očima praktikujućih vernika prilično narušen.

„Ono što je dobro je da postoje episkopi koji su javno stali uz studente i građane, uz njihove zahteve i koji od toga ne odustaju. Videli smo šta se dešava u Žičkoj eparhiji, koja je veoma značajna, centralna eparhija. Tako da mislim da su vernici naučili da razlikuju šta je to zaista Crkva, a šta je to crkveni vrh. Shvatili su da i sami moraju da preuzmu odgovornost. Crkva je uzurpirana, baš kao i država“, naveo je.

N1