Stari kadar, artiljerija

Kako se može saznati da se nešto nije dogodilo? Naprosto, negiranjem onoga što se zaista dogodilo, ako je moguće što glupljim sredstvima.

Ruski FSB je to glupo sredstvo kategoričnog odricanja post festum, uz prvu ovdašnju glavu koja nema običaj da bude zatečena u istini. Ali i ta glava jeste glupa i ružna stvar već na prvi pogled. Ideja je da preteća laž ovdašnjeg nasilnika, koji je ostao skroz ogoljen i bez tragova ugleda, bude potvrđena brutalnim krivotvorenjem terorističke drame od 15. marta.

Ruska obaveštajna služba, koja nosi odlike KGB-a i ima narav Lavrentija Berije, poslužila je kao lažni svedok i toksični pristalica tiranske strane. Da nije takva, to jest da je bilo moguće da ovde očuva svoju profesionalnu čast ako je ima, ne bi bila pozvana niti bi se odazvala. Izgleda da niko od njenih ljudi nije ni dolazio u Beograd. Sve je možda završeno bežičnim putem i razmenom bratskih ljubavnih pošiljki. Ovdašnji Apolon rado čita pisma naklonosti i moguće je da ga ruski špijuni vole na svoj način, ali samo platonski.

Inače je Stavka (skup Staljinovih i Putinovih vodećih ličnosti u Kremlju) obećavala pomoć ovdašnjoj kreaturi u gušenju „obojene revolucije“. Ta sintagma bukvalno ne znači ništa, ono što bi moglo da je proizvede ne postoji, niti je bilo gde postojalo. To je ideološka magla i paranoja, šećerna vuna koja se održava u samom vrhu kremaljske klike i služi kao pokriće za najveća zlodela.

Najvažnije lekcije o revoluciji u boji ovde je doneo A. Vulin, živo biće u ulozi dvostrukog agenta. Ne zna se čiji je on a verovatno nije ničiji jer je po prirodi suvišan. Višestruko rascepljeni mitoman i čudak, koji je ovde oživljavao apoteozu o Rusiji kao najvažnijem sastojku srpskog sveta, uspeo je da obojenu revoluciju udene u uši rukovodećem nitkovu i neuporedivom lažovu. Tako mu je pomogao da se oslobodi obzira prema bilo kome. Dahija ima opravdanje za sve, ali i jednačinu koja će ga slomiti.

Postoje stvarni ljudi koji su one noći osetili užas od nečega što služi za nanošenje teških trauma koje se ne vide a osećaju se svim ostalim čulima. Korisnik tog sredstva je podmukli silnik, kukavica i varalica i to su njemu vodeća svojstva. Njegovi glasnici u Informeru su slavili „zvučni top“ u času opaljenja bodreći „predsednika“ da nastavi sa soničnom artiljerijskom paljbom i tako rasturi revoluciju. Stotine ljudi je potražilo pomoć u domovima zdravlja, ali lekarima je stigao nalog „doktora Smrt“ da ignorišu specifične tegobe.

Vodeći artiljerac koji je palio topa, iz svog rasula je pretio hapšenjem svima koji su javno govorili o upotrebi takvog oružja protiv građana.

To se nije dogodilo jer je bilo suviše ljutitih svedoka.

Nitkov je postupio u skladu sa svojim teškim oštećenjima. Tragao je za opravdanjem koje inače ne prolazi među pametnim svetom. Izveštaj FSB je alibi za budale, pre svega za polusvet koji ima dve presudne podaničke vrline: neobjašnjivu rusofiliju i fanatičnu lakovernost. Možda je bilo bolje da je uprošćenu verziju njegove istine nijansirane traljavim faksimilom FSB, poslao selektivno, po radnim grupama. Ovako je dodatno potonuo javno čitajući skandalozne teze iz izveštaja koji je neodrživ čak i kao laž.

Suviše je laičkih formulacija i besmislenih konstrukcija, usiljenih zaključaka i nelogičnih postavki.

Radi se o dosadnoj stvari koju je ispisala birokratska ruka bez kreativnosti. Tamo gde je pisac probao da bude vispren nastala je istinska katastrofa. Pre svega u razradi ideje o sinhronoj upotrebi mobilnih telefona, koji su „bili upaljeni“ pre „uvežbanog“ razdvajanja grupa. Telefonima se mahalo, dok su neki ljudi skidali žute prsluke, što je mogao da bude znak za simuliranu pometnju.

FSB ili njegov ovlašćeni imitator govore o koreografiji, uvežbanom sistemu pokreta koji bi mogao da proizvede iluziju o reakciji na neku silu. A nju velika masa ljudi ne može da odredi precizno. Osim kao niz kretnji koje pomažu da se pobegne što dalje. FSB (ili ovlašćeni imitator) tvrdi da je sve što se dogodilo spremljeno unapred ne bi li se sve odvijalo po scenariju izmišljenog događaja. Za „istražitelje“ je očito da se ništa nije dogodilo. To jest da je sve bilo baletska predstava ili sletska vežba. U zaključku: upotrebe soničnog oružja nije bilo.

Ima naznaka da iz Moskve niko nije dolazio. Nigde nije bilo tragova istraživačkih radova. Njihovi mračnjaci su unapred odobrili sve što napišu ovdašnji, uz velikodušni paraf zajedničke obmane. Služba matica iz Moskve nije očekivala ništa drugo osim onoga što bi i sama zaključila u idiotskom epilogu.

Donekle je i ovaj odavde video da ta kaša od nedostatka smisla nije razlog da se slavi. Pa je već zaćutao.

Taj događaj je jedan od onih koji se i ne istražuju izvan vremena u kome su se dogodili.

Zvučni top ne ostavlja tragove. Nema projektila pa ni balističke putanje, rasipanja zrna, nema rana niti fizičkih oštećenja na objektima. Na oruđima nema barutnih tragova ispaljivanja. Šta su onda cenjeni tajni gosti, kojih takođe nije bilo, uopšte istraživali?

Nisu istraživali ništa. Ali su pristali da se toksični prevarant prikači za njih i utera ih u laž. I takva služba i korisnik njenih usluga ne bi mogli da opstanu bez velikih obmana. Ovaj ovde veruje da je ponovo opstao, ali se opasno boji da nije.

Ljubodrag Stojadinović/Peščanik.net