Šta sarajevske „demokrate“ zamjeraju Milu Lomparu!?
Nakon vidovdanskog obraćanja profesora Mila Lompara na studentskom skupu u Beogradu krenula je salva kritika iz „demokratskog“ Sarajeva koje smatra da su studenti skrenuli u pravcu nacionalizma. Šta je to što Lomparu i studentima zamjera Sarajevo?
„I sad se kao pitamo: ćaciji ili đaciji? Lompar ili Bokan? Ljotićevci ili Nedićevci? Vučić ili opozicija? Srbija u BRIKSU ili Srbija samo u Rusiji? Svetosavlje ili ruski zilotizam? Svejedno je. Jer to je sve ista ponuda Srbije bez nade u kojoj se i studenti i opozicija trude da budu gori od Vučića!“, napisalo je sarajavsko pero za ove i ovakve prilike, dežurno piskaralo Dragan Bursać.
A ono što Bursać najviše zamjera Lomparu je njegov poziv na „odbranu suverenosti Republike Srpske, suverenosti Srba u Crnoj Gori i borbu za srpska nacionalna prava u Hrvatskoj i Makedoniji.“
Možda bi Bursać, prije nego što jednostrano i neuko kritikuje Lompara, trebao da odgovori na pitanje po čemu je sporna suverenost Srba u Republici Srpskoj i BiH, kao i u Crnoj Gori, gdje su Srbi ustavno konstitutivan narod, kao i da kaže zašto su sporna nacionalna prava Srba u Makedoniji ili Hrvatskoj, gdje su Srbi nekada bili konstitutivan narod, a danas, nakon rata, pretvoreni u nacionalnu manjinu.
Bursaću posebno smeta Lomparov „srpski integralizam“, iako je on bezbroj puta potvrdio da ge shvata kao kulturološko pitanje, a ne teritorijalno, kako to tumači ovo nadobudno i umišljeno piskaralo, koji u tome vidi „pripremu za neki novi ratni zločin“. Nešto, dakle, što Lompar nije ni pomenuo, niti ostavio kao mogućnost tumačenja.
U sličnom maniru je i Al jazeera Balkan proglasila da je „medeni mjesec studentskog bunta prošao“ i da „ono što je na prvu loptu vidljivo i jasno je činjenica da Srbija nikako ne uspeva da izađe iz matrice lepljivog, toksičnog i sveprožimajućeg nacionalizma, iz nacionalističke retorike, nacionalističke i ratnohuškačke upotrebe simbola i državnih insignija.“
Očigledna frustracija na svako pominjanje „srpskog“ i „nacionalnog“ za dezorijentisano sarajevsko javno mnjenje, kako ga Bursać kreira, uvijek je neka vrsta opasnosti i valjda bi ovi sarajevski „demokrati“ bili najmirniji i najzadovoljniji da Srbi na sebe preuzmu krivicu za sve i svja i samoukinu se, kako bi čaršija mogla mirno da spava u svom lažnom multietničkom snu. Tako i Al jazeera u Lomaprovom govoru jedino vidi „poturanje srednjevekovne mitomanije pod plaštom liberalne otvorenosti“, odnosno nacionalističko skretanje studentskog bunta.
U svakom slučaju za ovakvu vrstu kritika i dijaloga, sarajevska strana bi se morala bar potruditi da sama sebi napokon razjasni neke stvari o sebi i sopstvenim lažima i zabludama, a da joj tu neće pomoći negativizam prema svemu što je „srpsko“ ili „integralno“, jer je ta netrpeljivost najgora vrsta sopstvene identifikacije. Ili da bar poslušaju šta je rekao Milo Lompar. Možda nešto i nauče.
ISTOK
