Šta pišu slovenački mediji o Dodiku, Vijaduktu i poslovima u Portorožu?!
Počelo je kao prilično nevina objava na sajtu RTV Slovenije, na osnovu priloga Boštjana Anžina, dopisnika nacionalne televizije iz Beograda.
Naime, zbog teškog duga od 57 miliona evra slovenačkoj kompaniji Viaduct d.o.o. Vazdušni saobraćaj u Bosni i Hercegovini je ugrožen iz Lucije. Na sajtu RTV Slovenije u početku je čak i pogrešno napisan naziv firme (Viadukt d.o.o.), što je izazvalo određenu zabunu, jer firma sa tim nazivom nema nikakve veze sa onom iz Portoroža, kojoj BiH duguje 57 miliona evra, a dug raste svakim danom zbog kamata.
Ali pre nego što krenemo u detaljniju istragu o kompaniji pod nazivom Viaduct d.o.o. sa sedištem u Luciji, informaciju o neobičnom dugu koji je ovoj slovenačkoj kompaniji priznao međunarodni arbitražni sud u Vašingtonu. Tužba i relativno visoka odšteta uslijedile su nakon što je Republika Srpska prije neke godine prekršila ugovor o koncesiji za izgradnju hidroelektrana na Vrbasu, procijenjene na 165 miliona evra.
Ovaj ugovor je na osnovu tendera dobila slovenačka kompanija Viadukt iz Lucije. A pošto je Republika Srpska prekršila ugovor, Vijadukt je prvo predložio nagodbu (odnosno obeštećenje, a time i obostrani raskid ugovora), ali vlast u Banjaluci, glavnom gradu Republike Srpske, o tome nije htjela ništa da čuje. A kako Republika Srpska (još) nije subjekat međunarodnog prava, obaveza plaćanja 57 miliona evra odštete na kraju je pala na vlast u Sarajevu.
Prema poslovnom registru, Viadukt nema zaposlenih i nije poreski obveznik, što znači da njegovi prihodi ne prelaze 50.000 evra godišnje.
E sad, srž ovog neobičnog slučaja: slovenačka kompanija Viadukt, osnovana 1. aprila 1992. godine, koja je dobila koncesiju u Republici Srpskoj, nikada nije imala reference u oblasti hidroelektrana. Prema dostupnim informacijama, pre davanja koncesije bavila se projektovanjem i gradila manje objekte, kuće i vikendice. Drugim rečima, Viadukt je napravio neverovatan posao, jer je bez referenci došao do projekta vrednog 165 miliona evra!
Viadukt spada u kategoriju mikro preduzeća i nema zaposlenih. Takođe, nekoliko godina nije imao prihod od prodaje. U vlasništvu je Borisa Goljevščeka i Vladimira Zevnika, koje Gugl nalazi samo u rukovodstvu Sindikata pomoraca Slovenije. Goljevšček, koji je i zakonski zastupnik i direktor, praktično ne postoji na svetskoj mreži, što je zanimljivo.
Za ovu zgradu u Liminjanskoj ulici u Portorožu kažu da je sjedište kompanije Viaduct d.o.o., koja je dobila koncesiju za projekat hidroelektrane u Republici Srpskoj vrijedan 165 miliona evra.
Po Primorju se priča da je Goljevšček u krugu nekadašnje Splošne plovbe i da je u dobrim odnosima sa Gašparom Gašparom Mišičem, koji nije tako mala riba, a na slovenačkom Primorju svakako nije. Njeov prodor u nacionalnu politiku sa strankom Pozitivna Slovenija, sa kojom je Zoran Janković bezuspešno pokušao da preuzme vlast 2012. godine, nije uspeo.
Od njega je kasnije odustao i Boris Popović, ali je Mišič u međuvremenu nakratko uspeo i političkim putem (zahvaljujući tadašnjoj premijerki Alenki Bratušek) došao na čelo uprave Luke Кoper – gde ga je u novembru 2013. posetio Milorad Dodik. Prema nekim informacijama, koje se zapravo ne mogu proveriti, Dodik se kaže da nije bio i formalno već nekoliko godina vlasnik stana u Lucian-u – ali jahta u marini Portorož.
Bosanskohercegovački mediji otkrivaju krajnje sumnjive okolnosti ovog slučaja i nagoveštavaju da iza „dogovora“ možda stoji i sam Milorad Dodik.
Dok je krajnje neobična priča o kompaniji iz Lucije, koja će na ovaj ili onaj način – naime, presudom međunarodnog arbitražnog suda u Vašingtonu – od Bosne i Hercegovine naplatiti najmanje 57 miliona evra, a u slučaju kašnjenja i više, jer zatezne kamate iznose oko 8.000 evra po danu, polako se rasplitala, u Sarajevu razumeju novi razlog.
O šokantnom otkriću izvijestili su Radio Sarajevo i Haiat, pozivajući se na izjave poslanika BiH Zlatka Miletića, koji je tvrdio da je Viadukt iz Slovenije u suštini fiktivna kompanija, što su mu potvrdili i „pripadnici slovenačkih službi bezbjednosti“.
Ne znamo da li je Viadukt zaista fiktivna firma koja je registrovana po formi i ima poslovnu adresu, a zapravo ne posluje. Ali bh. mediji tvrde da je to tako i da Milorad Dodik ima i stan u blizini. Bez obzira da li je to tačno ili ne, operacije Viadukta su zaista neobične, možda čak i sumnjive, na mnogo načina. Pogotovo što nikada nije imala reference u oblasti izgradnje hidroelektrana, a prema dostupnim podacima, nema ni zaposlenih ni značajnijeg prometa.
U Sloveniji je dobrodošao kapital iz Republike Srpske, posebno u Ljubljani, koju skoro 20 godina vodi Dodikov dobar prijatelj Zoran Janković.
S obzirom na investicije koje poslednjih godina stižu iz Republike Srpske u Sloveniju, a za njih je najinteresantnija Ljubljana – svakako zahvaljujući njenom gradonačelniku Zoranu Jankoviću –, ne može se isključiti da bi slučaj Vijadukta iz Portoroža mogao biti i slučaj razrađenog, legalizovanog „pranja novca“.
To bi značilo da se zapravo radi o fiktivnoj kompaniji koja je korišćena za dobijanje velike odštete na osnovu pravne odluke suda. Teoretski je moguće da bi Dodik namjerno prekršio ugovor o koncesiji sa slovenačkom kompanijom, kasnije odbijajući bilo kakvu nagodbu ili sporazum, da bi slučaj završio pred međunarodnim sudom, koji bi oštećenoj kompaniji dosudio visoku odštetu. Šta bi onda bilo sa ovim novcem pitanje je od 57 miliona evra (plus kamate).
Niko još nije dokazao da je to tačno i da je to tako „sklopljen posao“. Međutim, znamo kakav je ugled Milorad Dodik i kako se posluje u Republici Srpskoj. Stoga nije isključeno da iza incidenta stoji pranje novca, legalizovano od strane suda. Zijad Bećirović, direktor Instituta za balkanske i bliskoistočne studije u Ljubljani, kaže da je Slovenija, nažalost, postala „oaza sumnjive prestonice Milorada Dodika i njegovih tajkuna“. I dodaje da bi svako otkriće o tome kako Dodikov kapital dolazi u Sloveniju moglo uticati i na predstojeće parlamentarne izbore u Sloveniji.
