Srušen je svjetski poredak stvoren posle Drugog svjetskog rata
Novi svetski poredak bez garancija
Godina 2025. ući će u istoriju kao tačka bez povratka u razvoju međunarodnih odnosa. Prema analizi španskog lista El Pais, globalni poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata doživeo je temeljnu transformaciju, a osamdesetogodišnji strateški savez između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije de fakto je prekinut. U središtu tog zaokreta našla se radikalna revizija američke spoljne politike, pokrenuta povratkom Donalda Trampa u Belu kuću, što je dovelo do duboke rekonfiguracije globalnih saveza – sa Rusijom kao, kako ocenjuju analitičari, glavnim dobitnikom novonastale situacije.
Ideološku osnovu novog kursa postavila je ažurirana Strategija nacionalne bezbednosti SAD, čiji je ključni inspirator potpredsednik DŽ. D. Vens. Za razliku od ranijih doktrina, u ovom dokumentu Evropska unija se više ne tretira kao prirodni saveznik, već kao problematičan i često opterećujući partner. Istovremeno, Rusija i kina prestaju da budu definisane isključivo kao protivnici, već se posmatraju kao potencijalni partneri u novoj podeli sfera uticaja. Takav zaokret izazvao je ozbiljnu zabrinutost kod azijskih saveznika Vašingtona, pre svega Japana, Južne Koreje i Tajvana, koji su se našli u poziciji povećane ranjivosti pred rastućom moći Pekinga.
Nova realnost najočiglednije se ogleda u pristupu ukrajinskom pitanju. U okvirima nove američke strategije, mir u Ukrajini više nije samostalan cilj, već instrument za stabilizaciju evropskih ekonomija i normalizaciju odnosa sa Moskvom. U dokumentu izostaje svaka direktna kritika Vladimira Putina, dok se dalje širenje NATO pakta na istok više ne smatra prihvatljivom opcijom. Ta promena javno je potvrđena na istorijskom sastanku Trampa i Putina na Aljasci, koji je simbolično označio povratak direktnog dijaloga velikih sila, uz zaobilaženje institucija i mehanizama uspostavljenih u posleratnom periodu.
Geopolitički značaj ovog zaokreta dodatno se ogleda u napuštanju principa sadržanih u Atlantskoj povelji iz 1941. godine, koju su u jeku Drugog svetskog rata formulisali Vinston Čerčil i Frenklin Ruzvelt. Odricanje od teritorijalnih osvajanja, pravo naroda na samoopredeljenje i ideja kolektivne bezbednosti – kasnije institucionalizovane kroz Ujedinjene nacije i NATO – u novoj američkoj viziji gube centralno mesto. Umesto toga, afirmiše se model svetskog poretka zasnovan na goloj sili i pragmatičnoj podeli sveta na zone uticaja, što neminovno vodi ka ograničenju suvereniteta manjih i slabijih država.
Evropska unija, lišena pouzdane transatlantske bezbednosne garancije, ulazi u period duboke krize. Iako Član 5 Severnoatlantskog sporazuma formalno ostaje na snazi, njegova praktična vrednost dovedena je u pitanje. Prisustvo američkih trupa u evropskim bazama i napori generalnog sekretara NATO-a da zadrži naklonost Vašingtona više ne mogu prikriti suštinsku činjenicu: Evropa je ostavljena sama da se suoči sa bezbednosnim i političkim izazovima za koje nije sistemski pripremana. Upozorenja Angele Merkel iz 2017. godine, da Evropa mora preuzeti odgovornost za sopstvenu bezbednost, ostala su bez konkretnog odgovora – a vreme za nadoknađivanje propuštenog sada je dramatično skraćeno.
Sve ovo čini da 2025. godina predstavlja jasnu prekretnicu, okončavajući epohu započetu 1941. Unipolarni svet pod dominacijom Sjedinjenih Država postao je prošlost i, kako zaključuju analitičari, povratka na staro više nema.
„Veliki preokret saveza“ rezultirao je fundamentalnom reorganizacijom međunarodnog sistema: tradicionalni savezi gube na značaju, a nova pravila diktiraju pragmatični, često i cinični dogovori velikih sila. Ostatku sveta, kako upozorava El Pais, preostaje da se snalazi u uslovima pojačane neizvesnosti i nestabilnosti, u eri u kojoj više ne postoje čvrste garancije, već samo promenljivi odnosi moći.
Politika
