Spalionica otpada načelnika Vlasenice dobila ekološku dozvolu i prije okončanja sudskih sporova

Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske izdalo je prije nekoliko dana ekološku dozvolu firmi “Ecoplast” iz Vlasenice za hemijsko termičku preradu neopasne plastike, premda i dalje nisu okončani svi sudski postupci kojim se građani ove opštine skupa sa Centrom za životnu sredinu bore protiv njenog otvaranja.

Radi se o “spalionici otpada” iza koje stoji ni manje ni više nego načelnik opštine Miroslav Kraljević, koji je ujedno i njen direktor i pravni zastupnik i koji planira da uvozi otpad i prerađuje ga u kompost i polimerni vosak “DEPOL 40”.

U rješenju ovog ministarstva izdatom 24. decembra 2024. godine navodi se da je ono konačno i da nije dopuštena žalba, ali da se može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana.

“Daje se odgovornom licu “Ecoplast” Vlasenica ekološka dozvola za hemijsko termičku preradu otpadne plastike (pretvaranje katalitičkim postupkom u polimerni vosak) na lokaciji opštine Vlasenica, dnevnog kapaciteta od 288 tona”, navodi se u rješenju.

Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS prekinulo je u martu prošle godine postupak izdavanja ekološke dozvole za ovo postrojenje, nakon što su zaštitnici životne sredine snažno podržali građane koji se nisu ustručavali da pokažu načelniku da im se njegova ideja o preradi plastike u centru Vlasenice nimalo ne sviđa.

Centar za životnu sredinu pokušao je prethodno preko Okružnog suda u Banjaluci da ospori Studiju uticaja na životnu sredinu, ali je njihova tužba odbijena. Od Vrhovnog suda RS, kojem je žalba uložena u aprilu ove godine, tražili su da se presuda vanredno preispita, pa je ministarstvo obustavilo izdavanje dozvole.

Ipak, ona je izdata ubrzo nakon presude Vrhovnog suda RS polovinom septembra ove godine čime je Studija uticaja na životnu sredinu odobrena, iako je Centar u svojim tužbama i žalbama eksplicitno utvrdio niz nepravilnosti i nelogičnosti zbog kojih je, prema njihovom mišljenju, ona morala biti odbačena.

Vrhovni sud je u presudi, u koju smo imali uvid, odbio sve navode Centra za životnu sredinu i istakao da su svi nedostaci otklonjeni, da su u toku postupka ispoštovani standardi zaštite životne sredine predviđeni zakonom.

“Zbog obimnosti komentara i primjedbi, rok je produžavan i nakon što su otklonjene nepravilnosti koje se tiču uvoza otpada, plastike, postrojenja, prerade i drugog, pitanje velike količine otpada i njegovog odlaganja, navedene su i mjere sprečavanja, smanjivanja ili ublažavanja štetnih uticaja na životnu sredinu. Pobijanom presudom odbijena je tužba podnesena protiv osporenog akta, uz razloge koje tužilac nije doveo u sumnju navodima zahtjeva. I prema ocjeni ovog suda, nižestepeni sud je pravilno zaključo da je osporeni akt zakonit”, kaže u presudi Vrhovni sud RS.

U zahtjevu za vanredno preispitivanje odluke nižestepenog suda, Centar napominje da sud nije ponudio jasne i razumljive, a ni pravilne razloge, a da većinu tužbenih navoda zapravo uopšte ni ne cijeni, čime se višestruko krši zakon.

“Studija ukazuje da postoji zagađenje životne sredine koje nije zanemarljivo, a da izostaju detalji koliko će ga planirani projekat dodatno pogoršati. Studijom je i neprecizno i nepotpuno utvrđeno i „nulto“ stanje emisija u vazduh, kao i u zemlji. Olako se prihvata da otpad iz uvoza, kojim se planira zadovoljiti preko 70 odsto (van BiH), odnosno preko 90 odsto (van RS), nije obuhvaćen zabranom uvoza, jer se ne uvozi radi odlaganja niti iskorištavanja u energetske svrhe, već tretmana. Ispravno je tumačenje da nije zabranjen samo uvoz otpada radi odlaganja i iskorištavanja u energetske svrhe, već i radi tretmana koji će rezultirati energentom i otpadom za odlaganje, jer je i to uvoz radi odlaganja i iskorištavanja u energetske svrhe sa još jednim korakom između”, navodi se u zahtjevu za vanredno preispitivanje.

U Studiji se navodi i da će poljsko preduzeće “Immod” otkupljivati do 1.500 tona polimernog voska mjesečno, kao i da će se godišnje dobijati 68.328 tona polimernog voska. Ono što poljsko preduzeće ne otkupi biće plasirano na domaće tržište kao pomoćno gorivo. Lako je izračunati da će se na domaće tržište plasirati 50.328 tona “Depola 40” godišnje što predstavlja indirektni uticaj na našu životnu sredinu, ali takvi uticaji nisu razrađeni.

Takođe, u Centru navode da nisu mogli doći do više informacija o kupcu “Depola 40” iz Poljske, jer im je sajt nepostojeći, a navedena mejl adresa je nefunkcionalna.

“Studija navodi da će prerađivati dio otpadne plastike iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine i to do 29 odsto, ali se ne zna kako će investitor obezbijediti te količine čiste i odvojene kada ne postoji efikasan sistem selektivnog prikupljanja koji bi obezbijedio te količine. Jasno je da od ovakvog projekta benefite može imati samo privatno privredno društvo čiji je direktor načelnik opštine Vlasenica, a da su životna sredina i zdravlje ljudi ugroženi”, navedeno je u zahtjevu Centra za životnu sredinu.

Dragana Stanković, advokat Centra za životnu sredinu kaže da presuda Vrhovnog suda nije odgovorila na sve argumente koje su istakli, kao ni na povredu prava na pravično suđenje. Bilo je neophodno, kaže Stanković, da se presuda u cjelosti obrazloži, ali se to nije dogodilo.

“Žalili smo se pred Vrhovnim sudom vanrednim pravnim lijekom, ali smo istovremeno podnijeli i apelaciju pred Ustavnim sudom BiH u kojoj smo objasnili sve zašto je naša tužba trebalo da bude usvojena. Premda je u toku apelacija pred Ustavnim sudom BiH, nakon presude Vrhovnog suda RS donijeto je rješenje ministarstva za izdavanje dozvole. Nije obavezujuće da se okonča proces da bi bila izdata dozvola, jer je već po presudi Okružnog suda omogućio nastavak postavljanja postrojenja. Ipak se čekala presuda Vrhovnog i sada nema prepreka da počne sa radom, iako se se građani koji tamo žive sa time ne slažu”, objašnjava Stankovićeva za Moju Hercegovinu.

Priča da je u ranijem periodu Centar podnosio žalbu i Komisiji za utvrđivanje sukoba interesa, ali i da je ta žalba odbijena.

“Nama je bio jedan od argumenata to što smatramo da je to sukob interesa jer je načelnik istovremeno i direktor, ali komisija nas je odbila. Opština je ranije odbila da zaprimi i peticiju građana koji se protive izgradnji ovog postrojenja u centru grada. Smatramo da je posebna drskost otvoriti ovakvo postrojenje na tom mjestu. Sve smo opisali u našim tužbama i žalbama, istakli negativan uticaj na vazduh, vodu i zemjište i pokušali dokazati da mjerenje kvaliteta vazduha nije izvršeno u skladu sa zakonom. Sud je sve odbio, a da nisu ni dali odgovor na svaku stavku koju smo naveli”, kaže Stanković.

Isto smatraju i u Centru za životnu sredinu u kojem kažu da smatraju da odluka Vrhovnog suda nije pravilna i da su zato zatražili zaštitu ustavnih prava pred Ustavnim sudom BiH.

Sonja Kovačević iz Centar za životnu sredinu kaže da bi, u ovakvoj situaciji, dok Ustavni sud BiH ne odluči o apelaciji koja je podnesena, Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju bi trebalo da prekine postupak izdavanja ekološke dozvole.

“Ovakav zahtjev je i podnesen Ministarstvu od strane Centra, odmah nakon što je od Ustavnog suda zaprimljen dopis da je podnesena apelacija ušla u protokol. Međutim, razvoj događaja je takav da je Ministarstvo već izdalo ekološku dozvolu, a zahtjev za prekid postupka odbilo pravdajući odbijanje nesuvislim obrazloženjima”, kaže Kovačević.

Priča da se trenutno vode dva postupka pred Ustavnim sudom BiH i najavljuje da će Centar ubrzo pokrenuti i upravni spor protiv ekološke dozvole.

“Trenutno stanje je takvo da investitor ima ekološku dozvolu koja legalizuje svaku aktivnost na ovom projektu, međutim u upravnom sporu koji slijedi insistiraćemo na odlaganju izvršenja rješenja (odnosno ekološke dozvole) dok Okružni sud ne donese presudu u upravnom sporu. Uporedo sa ovim je organizovana inicijativa protiv tog rješenja u kojoj su skupili 1.700 potpisa a opština nije htjela ni da zaprimi te potpise. Ministarstvo lokalne uprave je naredilo da opština donese akt o toj inicijativi, a do sada to opština nije uradila”, objašnjava Kovačević.

Aktivista Siniša Purtić, jedan od članova Inicijativnog odbora za potpisivanje peticije kaže da je opština bila dužna da zaprimi potpise i da ih pozove i saopšti im gdje su pogriješili prilikom njihove predaje.

“Nismo mi nigdje pogriješili, a znali smo da će sud donijeti odluku u njegovu korist. Centar je podnio tužbu i Vrhovnom, ali i apelaciju pred Ustavnim sudom BiH koja je još u toku. Kraljević je odmah nakon izbora i presude Vrhovnog suda podnio zahtjev za izdavanje ekološke dozvole, koju nisu izdali zato što nije bio gotov postupak pred Vrhovnim. On ne planira odustati, a vjerujemo da neće krenuti sa radom dok traje turistička sezona na “Igrištima”, nego će kasnije malo”, priča Purtić.

Govori da je, prije izdavanja ekološke dozvole, postavljeno kompletno postrojenje za preradu. Kaže da je bitno razmatrati i o kojim količinama se tu radi, o 288 tona smeća, od čega će najveća količina biti uvezena. Planirano je da se od biorazgradivog dijela pravi kompost, odnosno prirodno đubrivo, a od plastike polimerni vosak “DEPOL 40”. Taj vosak se koristi kao aditiv fosilnim gorivima, prije svega peletu gdje mu se pojačava čvrstoća i kalorijska vrijednost.

S obzirom na to da se u RS slabo igdje razdvaja otpad, od ranije se govori da će za te potrebe postrojenja biti dovožen komunalni otpad iz kojeg će se plastika izdvajati kroz sortirnicu, a čista otpadna plastika uvoziće se iz inostranstva.

Nažalost, izjavu načelnika Vlasenice nismo uspjeli dobiti zato što se nije javljao na naše pozive.

IZVOR: Moja Hercegovina