Posljednje „to“ je Zakon o nevladinim organizacijama, koji će, kako je najavio, uprkos evropskom mišljenju, biti još rigorozniji, u odnosu na onaj, ranije predloženi, koji je povučen iz skupštinske procedure.
Dodikovo protivljenje EU, kao što smo već rekli na samom početku, do sada je, više puta, mijenjalo oblik. U posljednjoj transformaciji, delegati SNSD u Domu naroda BiH, podržali su sve ranije blokirane evropske zakone.
Šta nam sve ovo govori? Da li je ovaj njegov, još jedan poziv na oprez, opravdan ili dolazi s ciljem da uspori evropski put, kojim će, opet, po potrebi, nastaviti da korača?
Državna imovina
Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne i bezbjednosne studije, saglasan je da opreza, u ovom slučaju, nije naodmet.
-Mogli smo da vidim da je tokom ovog, bar dosadašnjeg toka, proces evropskih integracija veoma često bio u koliziji sa ustavnim nadležnostima i onim što je definisano Dejtonskim mirovnim sporazumom. U posljednje dvije godine je bilo određenih spoljnih situacija, kada je o tome riječ, a sve vrijeme se tu prožima i pitanje državne imovine. Trenutno možemo reći da postoje stvari u tom integracionom procesu, koje nisu u skladu sa onim što je BiH. Kao što se BiH treba prilagođavati EU i njihovoj legislativi u onom domenu u kojem je pristala, tako bi i Evropska unija trebala da ima obzira prema onome što je predviđeno Dejtonskim mirovnim sporazumom i Ustavom BiH – naglašava Šolaja.
Bilo je, kaže, naznaka, da se određene nadležnosti entiteta pokušavaju preuzeti i prenijeti na nivo institucija BiH.
– Naravno da se sva otvorena pitanja trebaju rješavati dijalogom, ali, nažalost, posljednjih godina, kada je EU u pitanju, imamo neka uslovljavanja. Ne mogu vam reći u kojem pravcu će to da ide, ali da postoje neke sporne stvari, postoje – smatra Šolaja.
Korupcija
S druge strane, politička analitičarka Ivana Marić, smatra da je Dodikov poziv na oprez, tek još jedna populistička izjava.
-Evropska unija nije nikome stajala na putu, niti je bila protiv bilo koga, a pogotovo ne protiv država članica. Ne miješa se u unutrašnja pitanja država koje žele da postanu članice i ide u interesu svih građana, pa tako i građana Republike Srpske – smatra Marićeva.
Naglašava da Evropska unija ne ulazi ni u kakve administrativne podjele unutar BiH, niti pokušava na bilo koji način naškoditi Republici Srpskoj.
-To je pokušaj Dodika da umanji značaj Evropske unije, jer vidi da nema mnogo partnera tamo, ali ne zbog toga što oni imaju nešto protiv Republike Srpske, već zato što imaju nešto protiv mnogih koruptivnih afera u koje je umiješano rukovodstvo Republike Srpske – kategorična je ona.
