Povratak glogovog koca

Nepoznato je na koje se sve načine u Srbiji nasrće na ustavni poredak. Čak nije poznato ima li uopšte poretka i šta se pod tim podrazumeva, ako ga ima. Ovaj tekst je možda posvećen jednom od načina kako se režim bori protiv ukidanja sebe, videvši mlake pokušaje pobune kao nalet na ustavni poredak i sve ono što ta nesuvisla sintagma sadrži u sebi. Ograda „možda“ postavljena je ovde kao čuvar mogućih digresija pri pokušaju da se pojmi prava ćud ovdašnje despotije.

U Užicu je uhapšen i zatvoren na 30 dana Milovan Petrović, inženjer tehnološke hemije. Vezan je zbog govora na javnom protestu protiv Rio Tinta 7. avgusta. Sudija za prethodni postupak je, pozivajući se na članove zakona, a koji su u vezi sa drugim članovima a koji su u vezi sa Zakonom o krivičnom postupku, odredio pritvor buntovniku. Ne teret mu se stavlja: izvršenje krivičnog dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja u sticaju sa krivičnim delom ugrožavanja sigurnosti iz brojnih članova i stavova, au vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Reklo bi se na osnovu ove sudijske paragrafske dramatike da je Milovan organizovao trupe i naoružao ih poput Milana Radojičića, uzeo ranac i bacač mina, uputivši sa protestnog skupa poziv na bunu koju bi predvodio lično, ne mareći za svoj ni za tuđe živote, ciljajući naročito na jedan.

Sve što je rekao zatočeni Milovan ste možda videli i čuli ali važno je da se taj prevratnički i protivustavni govor nađe i na ovom mestu gde se može videti kako preki kadija sudi po nalogu mahnitog dahije. Milovan je rekao: „Ako banda uspe da otvori rudnik u ovoj zemlji mi smo svi spremni, ja ne znam šta tu nije jasno. Ako mene pitate za ove proteste, ja sam protiv, dođemo i odemo, a šta ćemo sutra? Hoće li ova banda prestati da buši, istražne radnje da radi? Pa neće! Šta ćemo sutra? O tome ne priča niko. Narko kartel je preuzeo Srbiju sa ovom čipuljičkom bitangom na čelu i ubija nam decu. Kako ovaj narod ne razume to? Naša sela su prazna, ali naša sela su živa, a ova banda kojoj dozvoljavamo da nas jaše, od Srbije želi da napravi mrtva sela… Godinama ovaj narod šeta i šta je dobio šetnjama? Nije ništa! Imate li glogovo kolje po selima? Ajde Srbi, secite i oštrite glogovo kolje, treba nam za paradajz. Tamo gde je rio Rio Tinto, tamo više ništa ne raste.“

Svaki pravni laik zna da nema dela u simboličkom govoru bez jasno izražene namere i nedvosmislene pretnje. Ne ruši se ustavni poredak govorom, niti stilskim figurama koje je sličan „za prethodni postupak“, dovoljno budan i servilan a slabo pismen, prepoznao u svojoj ambicioznoj revnosti.

Ovlašna analiza govora pokazuje da je on sačinjen iz dva dela: podaci koje inženjer Milovan Petrović iznosi kao poznate i nesporne uz potenciranje opasnosti za život ljudi. Beseda je puna emocija i osećanja koja se tiču ​​opstanka ili bilo koja druga ne dolazi pod udar zakona. Drugi deo se sastoji od jezičkog alata za simboličko opštenje, i tamo nema nagoveštaja nasilja.

U svojoj fanatičnoj revnosti, sudija je zaoštreno glogovo kolje prepoznao kao masovno dalekometno oružje koje bi bilo opasno za preko zuba naoružanu pretorijansku silu koja čuva Vladaoca. Ili najavu opšte seče opasnih glogova. Ali, iu tom tumačenju čuvaru nepostojećeg ustava potkrala se misao greška, uz zjapeću rupu u poznavanju srpske mitologije i vampirske istorije.

Glogov kolac, beli luk i još neke mirođije pouzdano su sredstvo za konačni smiraj nezgodnih pokojnika koji imaju naviku da se povampire i u gluvo doba prepadaju pospani živalj. Ima primera gde na vampira ne deluje ništa, i on živi svoj večni posmrtni život, poput Save Savanovića. Ako je ovaj režim sebe video kao vampirski, strah od glogovog kolja bi mogao da se razume kao prvi pokušaj rušenja bilo čega u istoriji otpora.

Govornik Petrović je jasno rekao da je glogovo kolje, zaoštreno da prodre u plodnu zemlju pogodnu za paradajz. Čak se nije osvrtao na vampira, oni se mogu naslutiti u izboru oružja. Nigde još na svetu, osim u Užicu, upokojenje vampira i sadnja patlidžana nisu proglašeni udarom na sistem ili ma šta se čuvalo vojskom, policijom, pljačkom i već srušenim pravnim poretom.

Optužnica koja bi bila zasnovana na glogovom kolju kojim se ruši ova beda od poretka, ne može da se održi, čak ni u ovakvom pravosuđu. Sudija za prethodni postupak kao opasni diletant, morao bi da bude ismejan i sklonjen da ne zbunjuje ljude tamo gde ih još ima. Ljudi koji drže do sebe, a posebno ostaci ostataka opozicije, moraju da se založe za neposredno oslobađanje inženjera Milovana Petrovića, žrtve državnog terora koji se bez otpora širi Srbijom. Njegovo mučeništvo zasad je upadljivo prećutano.

Do ovog autora je sa prilično pouzdanog mesta stigao glas da Milovan nije uhapšen zbog dela kojeg nema, nego zbog navodne uvrede Vladaoca. Čak i da je toga bilo, uvreda na bilo čiji račun nije u nadležnosti sudije niti policije. Iznenađen i uvređen pojedinac može a ne mora da podnese privatnu tužbu. Ovde je reč o formulaciji koja glasi „čipuljička bitanga“. Ne pada mi na pamet na koga je Petrović mislio, ali bih mogao da se setim.

On je rekao ono što je zaista važno za proteste: dosta nam je više besciljnog hodanja.

Šta je izlaz iz toga? Da se ruši ustavni poredak?

Nipošto! Samo je potrebna mala pomoć da padne onaj koji ga je već srušio.

Ljubodrag Stojadinović/Peščanik.net