Naši „omiljeni autokrati“
Aleksandar Vučić je manevrom sa prihvatanjem iskopavanja litijuma u Srbiji objezbjedio poziciju „omiljenog autokrate“, kako ga je nazivala Angela Merkel, pri čemu će mu se kroz prste gledati na autoritarnu politiku na domaćoj sceni. Naravno, Evropa, a prije svega Njemačka, gleda svoje interese. A šta gledamo mi?
Koliko god da se javnost u Srbiji bude bunila na iskopavanje litijuma, stvar se već može smatrati završenom, jer je vlast u Srbiji sklopila dil i nema nazad. U potezima njemačkog kancelara Šolca i EU i potpisivanju Memoranduma o strateškim sirovinama sa Srbijom jasni su isključivo ekonomski interesi, dok kod Vučića tu, uz ekonomski i finansijski, ipak preovladavaju politički motivi.
Što se tiče Milorada Dodika i Republike Srpske ne treba uopšte sumnjati da će sa istim motivom kupovanja političkih poena za sebe i on žrtvovati interese naroda i pod plaštom Svesrpske deklaracije pokušati da uđe u sličan posao. Iako je situacija u BiH nešto komplikovanija jer konkretizaciju projekta može da zakoči pitanje državne imovine, što kod Vučića već proizvodi značajnu nervozu, jer bi bio vrlo rad da cijelu ovu situaciju zataška pričom o svesrpskom interesu.
Postoje ipak nijanse u razlikama pristupu cijelom ovom pitanju. U svakom slučaju Vučić, ako ništa, djeluje malo kultivisanije i odmjerenije u odnosu na „našeg“ rmpaliju.
Prvi efekti su već vidljivi, jer iz Njemačke više ne dolaze kritike zbog autoritarne vlasti i načina vladavine, krađe izbora, neslobode medija i sl. Naši „svesrpski vladari“ su očigledno spremni na sve vrste ustupaka da bi im se produžio rok trajanja. Pri tome se ne treba zavaravati, finansijski efekti za domaće vlasti će biti mnogo manje nego dugoročna šteta koju će iskopavanje litijuma da napravi. Strane kompanije koje budu radile posao iskopavanja će imati najveći profit od tog posla, Njemačka i evropski proizvođači automobila će imati lakše dostupnu i povoljniju sirovinu, a domaće vlasti neki prihod od rente, koje će, kako vlast kaže, biti „veće od malina“. Sve u svemu žalosno, ali realno!
Pokušaj Vučića da spinuje uznemirenu javnost pričama o zavjerama koje su imale za cilj onemogućavanje projekta iskopavanja litijuma su kontradiktorne i smiješne. On je govorio da je odluka Vlade Srbije prije dvije godine iznuđena i da iza nje stoje zapadne obavještajne službe koje su minirale taj projekat i nahuškale narod da izađe na ulicu. A onda, danas, sa predstavnicima tih država potpisuje memorandume. To su potpuno dva kontradiktorna stava i kolosalni doprinos konfuziji u kojoj mi živimo. Dakle, kako sad to objasniti? Do juče si optuživao Zapad da minira tvoju politiku, priznavao da ne možeš da se nakaješ što si pogriješio i popustio, a onda sa istim tim koji vršljaju po Beogradu kao po Kazablanki, srdačno potpisujete Memorandum – kaže spoljnopolitički komentator i novinar Boško Jakšić.
Evropa je licemjerna, ali jednostavno može im se tako, i isplati. Tim prije što nije njena glava na stolu. Ako mi smatramo da treba da je stavimo na sto, ne treba očekivati da će se Evropa radi toga sekirati. Mi smo vrata Srbije i srpskih zemalja otvorili i njihov buldožer je nazaustavljivo krenuo.
-S druge strane, treba biti realan i otvoreno reći da nema potencijala u ovom narodu u kojem je jedna trećina funkcionalno nepismena ili tehnički pismena, kako se to ljepše kaže, i u koji se usadio virus egoizma, izazvan konzumerizmom i brigom samo za sebe – kaže Jakšić. Pri tome, tradicionalni saveznik naroda, Crkva, koji bi to bar trebao da bude, ćuti. Tačnije ne zamjera se vlastima i indirektno podržava poteze vlasti. To naravno ima svoju cijenu i nije prvi put da se to jasno pokazuje. Nedavno su vrata hrama u Valjevu ostala zatvorena za protestante koji su se ponadali da će s te strane dobiti podršku, pa je okupljena masa sama na trgu izgovarala „Oče naš“.
Cijena srpske politike i gluposti će bez ikakve sumnje biti previsoka. Možda i sudbonosna, jer nam slijedi egzodus naroda iz samog srca zemlje. U svakom slučaju imaćemo kada da sve to saberemo i oduzmemo. I da vidimo gdje smo i kako stojimo kao nebeski narod koji voli da živi u tim kategorijama, ma šta one značile, ali da se ne zavaravamo, najmanje imaju hrišćanski smisao. Površnosti, neprosvjećenosti i neznanja nam neće nedostajati.
ISTOK
