Mogu li stranke opozicije ujedinjene izaći na crtu vlasti?
Kuda plovi brod zvani opozicija u Republici Srpskoj? Iako dogovor kuću gradi, jasno je već odavno da se upravo zbog neslaganja u stavovima, opozicija raskućila. Da li stranke iz opozicionog bloka mogle stati u jednu kolonu i izaći stabilne na crtu Miloradu Dodiku?
Iako sada bježe od zajedničkog nastupa na izborima, opozicija je, bez sumnje, najbolje rezultate ostvarila kada su formirali Savez za promjene, prije tačno 10 godina. Tada je na scenu stupila po prvi put otvorena kupovina poslanika, javnosti poznato kao afera Dva papka, koja nikad nije procesuirana. Od tada do danas, trgovina političkim mandatima je postala praksa.
A upravo to je najviše koštalo opoziciju eventualne pobjede na izborima i preuzimanja vlasti, tokom prethodnih nekoliko godina.
„Pa opozicija se u Srpskoj bavi sama sobom, po starom dobrom običaju. Kod njih ima toliko ega, da je nemoguće podmiriti sav taj ego u jednom bloku. Samo ujedinjena opozicija može da našteti Dodiku, ali razjedinjena, na kom fonu sada igra, ne može ništa.“, smatra Aleksandar Trifunović, novinar i urednik portala Buka.
Javnost je mjesecima svjedočila otrovnim strelicama među članovima PDP – a, do konačnog odabira Draška Stanivukovića za kandidata za gradonačelnika Banjaluke. Ali to je bio samo nastavak sage koja je uslijedila nakon izlaska Jelene Trivić i formiranja Narodnog fronta. Iako je dio članstva SDS – a i PDP – a otišao upravo u Trivićkinu stranku, na šta je najburnije reagovao Nebojša Vukanović, lider Liste za pravdu i red pomirljivim tonom priznaje da bez jednistva nema pobjede.
„Situacija nije sjajna, ali mislim da mi moramo da budemo složni. Tu mislim na PDP sa Igorom Crnatkom, ne na Draška Stanivuković, na SDS i Narodni Front, i da prevaziđemo neke razlike koje postoje zbog viših interesa.“, poručuje Nebojša Vukanović.
„Krajnje je vrijeme za sveobuhvatan dogovor opozicije. Narod od nas očekuje da izađemo pred njih i da kažemo konačno smo se dogovorili, i idemo da srušimo ovaj režim. Ja ne mislim da nam je neophodan lider. Ali mislim da nam je potreban dogovor. Najbolji primjer nam je Milo Đukanović koji je srušen bez nekog jakog lidera. Ali zato je opozicija bila snažna i nepokolebljiva i pokazalo se da svako ko je kalkulisao ustvari nije bio opozicija.“, saglasan je Igor Crnadak.
Milan Miličević je nastojao da pomiri sve strane okupljanjem za zajedničkim stolom. I dok se bavio pomirenjem nemirnih duhova u opoziciji, SDS – u se radilo o glavi s krajnjim rezulatom zabrane izlaska na izbore.
„Mislim da se ne može očekivati da se napravi jedan blok. Naša iskustva sa nekim savezima govore da to nije dobro. I svaka partija, sadašnja i buduća, treba da nastupa samostalno ka zajedničkom cilju, to nam povećava obuhvat među biračima u Srpskoj.“, poručuje Milan Miličević.
„Možda je samostalni nastup obuhvatniji, ali uz jedinstveni stav po nekim pitanjima po kojima u suštini i već jesmo, a to je odnos prema režimu i svemu što je on uradio Srpskoj, samo to treba malo bolje iskomunicirati s javnosti.“, kaže Jelena Trivić.
Koliko je stabilna opozicija u Republici Srpskoj i može li ugroziti vlast Milorada Dodika?
„Sve velike partije se raspadnu u nekom momentu, to će se desiti i SNSD – u. Možda ne ove, ne ni sledeće izbore, ali hoće jednom. Ali šta želi opozicija. Tri mjeseca pred izbore oni nama nisu rekli šta oni žele.“, poručuje Aleksandar Trifunović.
„Mislim da je glavni problem što smo godinama i decenijama imali defanzivnu poziciju opozicije koja se stalno branila od stigme da su izdajnici. A propustili su unutrašnje reforme, rad na terenu. Idu lokalni izbori, gdje su teme vodovod, kanalizacija, infrastruktura, nema ih niti će ih biti u javnom diskursu.“, smatra Tanja Topić, politička analitičarka.
Ruže u opoziciji odavno ne cvjetaju. Očigledno je da je reorganizacija stranaka uz drugačiji odabir kandidata potrebna kao vazduh koji udišu. A priliku za to imaju, na predstojećim lokalnim izborima.
(BN)
