Kako je kriminal pojeo državu i politiku

Kako je kriminal pojeo državu i politiku

Dominaciju kriminala ne može da sakrije ni sama Srpska napredna stranka, opterećena izbiljnim turbulencijama zbog javno obznanjenih veza najviših funkcionera sa organizovanim kriminalom, Naprednjačke sukobe pomno prate “ekskluzivni” napisi režimskih medija, koji često nisu ni svesni – u strasti unutarstranačkih obračuna . da zapravo nude bezbroj dokaza o tome da su se ovde odavno izbrisale granice države, njenih institucija i organizovanog kriminala.

Kao da je prošla večnost od kampanje za predsedničke i parlamentarne izbore 2012. godine, koja iz današnjeg ugla – u odnosu na izborne procese za naprednjačkog vakta – uza sve probleme i funkcionerske kampanje izgleda kao praznik demokratije. Mnogi se ne sećaju da je u toj kampanji Srpska napredna stranka istovremeno obećavala i odlučnu borbu protiv kriminala i korupcije, i da će amnestirati 10.000 kriminalnih “preduzetnika” iz srpskih zatvora.

Neki su proračunali da su, pored “belih listića”, upravo glasovi zatvorenika i njihovih porodica bili presudni za promenu vlasti i put Srbije u područja gde su se izgubile sve da je od ove države moguće napraviti pristojno, evropsko društvo koje počiva na vladavini zakona.

Naprednjačka borba protiv kriminala i korupcije bila je naravno estradna, bez ikakvih dostignuća, osim što su mnogi – kako se naknadno sudski ispostavilo, nevini – proveli određeno vreme u pritvoru. Ubrzo se i od takve borbe odustalo. Predizborna obećanja o puštanju zatvorenika iz ćelija su ispunjena, pa su pojedinci na različite načine bliski naprednjacima – poput Stanka Subotića, Bogoljuba Karića i Mihalja Kertesa – oslobođeni optužbi i dugogodišnjih sudskih zavrzlama. Neki čak tvrde da ne treba isključiti mogućnost da se uskoro i narko-bos Darko Šarić nađe na slobodi.

Poznavaoci podzemno-političkih prilika odavno su upozoravali da je Srpska radikalna stranka, između ostalog i deo iz koje je nastao SNS, usko povezana sa raznim grupama organizovanog kriminala, sa kojima je često koordinirala (političke) poteze i akcije. Moguće je da su ove tvrdnje izrečene u žaru političke borbe, ali je činjenica da se dolaskom vučićevaca na vlast primećuju ozbiljna gibanja u podzemlju: pod uticajem “misteriozne” sile mnoge do tada sukobljene grupe se ujedinjuju i stavljaju u funkciju vlasti. One druge se potapaju.

Postoji veliki broj indicija da u Srbiji zapravo postoje dve piramide vlasti i moći koje se dotiču u jednoj tački: jedna formalno-institucionalna i druga neformalno-kriminogena. Skoro desetogodišnja vladavina SNS-a dovela do toga da su kriminal i korupcija zapravo na neki način progutali državu i politiku. Kriminal je toliko nabubreo da je postalo besmisleno komentarisati i analizirati političke procese i sučeljavati ideologije. Dominaciju kriminala, na kraju, ne može da sakrije ni sama Srpska napredna stranka, opterećena ozbiljnim turbulencijama zbog javno obznanjenih veza najviših funkcionera sa organizovanim kriminalom. Naprednjačke sukobe pomno prate “ekskluzivni” napisi režimskih medija, koji često nisu ni svesni – u strasti unutarstranačkih obračuna – da zapravo nude bezbroj dokaza o tome da su se ovde odavno izbrisale granice između države, njenih institucija i organizovanog kriminala. Stvar je došla do te tačke da pojedini državni funkcioneri, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, javno brane određene kriminalne grupe, kao što je to slučaj sa “Jovanjicom”.

SVE JE ODAVNO JASNONE SAMO NAMA

To što se dešava u Srbiji odavno je već prestala da bude tajna za zapadni svet, koji je – bar se tako činilo, koliko god poznavaocima prilika bilo apsurdno – velike nade onomad ulagao u to da će se Vučić obračunati sa kriminalom i korupcijom. U međuvremenu, o vezi naprednjačke vlasti sa organizovanim kriminalom bilo je veoma ozbiljnih napisa u najuglednijim svetskim medijima.

Globalni indeks organizovanog kriminala za 2020. godinu tvrdi da je Srbija druga u Evropi po zastupljenosti organizovanog kriminala, da grupe mafijskog tipa imaju značajnu podršku političkih ličnosti i tužilaca, te da postoje jake veze između političkih ličnosti i kriminala u Srbiji. O sprezi kriminala i politike bilo je reči i u nedavnom pismu koje je grupa američkih kongresmena uputila predsedniku SAD Džou Bajdenu, zahtevajući oštru reakciju administracije najmoćnije države sveta. Velike investicije se po pravilu obavljaju bez uvida javnosti, uključujući i one kineske, koje – kako kažu stručnjaci – svakako podrazumevaju koruptivnu dimenziju. Evropski političari traže da EU vrši snažniji nadzor nad pomoći i kreditima koje se dodeljuju Srbiji, jer se sumnja da dobar deo tog novca završava u džepovima predstavnika vlasti. Istraživački centri i opozicija rade u tri smene, otkrivajući svakodnevno mnogobrojne kriminalne poslove i korupcionaške afere ekipe na vlasti, koje ne možeš ni pobrojati bez specijalnog softvera. Čak je i ne odveć kritična Država revizorska institucija nedavno konstatovala da je država potrošila više od milijardu evra na “nepravilne” javne nabavke.

Vlast na dokaze da se država do guše nalazi u živom blatu kriminala odgovara ignorisanjem, medijskom blokadom, i naravno milion puta ponovljenom tvrdnjom da je kriminal zapravo bio odlika postpetooktobarske vlasti, bez obzira na činjenicu da su bezbrojni važni politički akteri toga doba delovi ili saradnici sadašnje vlasti, i to upravo oni za koje se manje-više zna da nisu neskloni nečasnim radnjama. Traje konstantan progon svih koji ukazuju na povezanost države i kriminala. Istovremeno se i dalje, i sve više, radi na reprodukciji fame o predsedniku kao poštenom i vrednom čoveku koji radi u interesu naroda i države, i koji je – dopušta propaganda, kao u svakom autoritarnom sistemu – ponekad okružen ljudima sa lošim namerama koje valja počistiti. U tom svetlu, između ostalog, treba čitati i obračun sa ministrom Stefanovićem i njegovim ljudima, i očekivati da će takvih okršaja biti i u budućnosti. Istovremeno, u zarobljenoj državi, kako se odavno već definiše Srbija, institucije koje bi trebalo da se bore protiv kriminala nalaze se u rukama uskog kruga donosilaca odluka i njihovih saradnika koji urušavaju podelu vlasti, menjaju i zloupotrebljavaju zakone, samovoljno postavljaju i smenjuju pojedince na važnim pozicijama.

TEŠKO RAZGRANIČITI VLADAJUĆU STRANKU I KRIMINALNE STRUKTURE

Advokat Božo Prelević odavno već ukazuje na to da SNS ima izrazito jako kriminalno krilo. “Kada jedna politička stranka odluči da opstane i napreduje uz pomoć kriminala, ona formira svoje kriminalno, terorističko, vojno ili paravojno krilo. Takvo krilo je postojalo dugo u Srpskoj radikalnoj stranci, ali i u SPS-u, čija povezanost sa kriminalom datira još od saradnje sa Arkanom. Sa druge strane, kada kriminal u jednoj zemlji dovoljno naraste, on teži da se potpuno zaštiti, da zarobi zemlju, da kupi institucije, sudove, vladu i njene odluke, i tada organizuje svoje političko krilo. Tako nešto postoji u Meksiku i nekim zemljama Latinske Amerike, a, koliko znam, na tlu Evrope do sada još nije postojalo. Razlika je u tome što, u prvom slučaju, političari koriste kriminalce za obavljanje prljavih poslova, za pritisak na neposlušne, za razbijanje demonstracija, uterivanje dugova i reketiranje građana. Recimo, Srpska radikalna stranka je svojevremeno onima koji nisu hteli da daju donaciju za stranku uništavala imovinu. U drugom slučaju, kriminalci su toliko moćni i nezavisni da koriste politiku i političare kako bi ostvarili svoje interese. Mislim da je bliže istini da je SNS organizovala svoje kriminalno krilo, te da su kriminalci u funkciji politike. Međutim, posle određenog vremena, njihovi interesi su se toliko izmešali i ispreplitali da je teško razaznati ko zapravo upravlja opakom SNS-mašinerijom”, kaže Prelević u razgovoru za “Vreme”.

On podseća da su mnogi ljudi koji su bili osnivači SNS-a u međuvremenu napustili ovu stranku, a da su u nju ušli mnogi poput “Velje Nevolje i drugih nevolja, poput onih sa Kosova, iz Crne Gore i Vojvodine koji su se udružili radi sticanja enormnog profita uz političku opciju. Obračun između Vučića i Nebojše Stefanovića govori da onaj ko upravlja SNS-mašinerijom, taj upravlja i Srbijom, jer je u pitanju ubitačna mašinerija koja ima veoma dobro razrađenu političko-kriminalnu tehnologiju, koja podrazumeva političko nasilje, pritiske na birače, kapilarne glasove, jako mnogo para i medija. Neko je nedavno rekao, i ja mislim da je u pravu: kada bi se Vučić sukobio sa tom mašinerijom, i on bi bio gubitnik”, kaže Prelević.

Bivši vojvođanski premijer, a sada profesor na novosadskom Pravnom fakultetu i politički analitičar Bojan Pajtić kaže da je sprega između organizovanog kriminala i vladajuće stranke tako velika da je ponekad jako teško razgraničiti te dve strukture. On podseća da nije prvi put da su američki kongresmeni izrazili zgražavanje nad nivoom korupcije u Srbiji i podsetio da je pre šest godina grupa kongresmena uputila otvoreno pismo potpredsedniku SAD, tražeći zaštitu za američke investitore u Srbiji, tvrdeći da su izloženi reketiranju od kuma Aleksandra Vučića.

“Potvrdu o isprepletanosti državnog vrha sa svetom kriminala nesvesno je javnosti dao ministar policije Vulin, kada je saopštio da su predsednik države i pojedini članovi njegove porodice bili prisluškivani zato što su održavali telefonsku komunikaciju sa čak dvadeset i šest lica koja su bila pod operativnom obradom, dakle, sa ogromnim brojem ljudi za koje postoji osnovana sumnja da su izvršili krivična dela. Da je predsednik neke države u kojoj postoji vladavina prava telefonom komunicirao sa jednim kriminalcem – morao bi da podnese ostavku. Posebno je skandalozna rečenica koju je, povodom nove afere ‘Prisluškivanje’, izgovorio Aleksandar Vučić – da parafraziram, policija mora da prekine da prisluškuje kriminalca tog momenta kada u razgovoru čuje Vučićev glas. Dakle, nije kriminalac onaj ko krši zakon, ukoliko je dobar sa Gospodarom. Kada znate ovo, kada znate da je isti taj predsednik države neformalno abolirao vlasnika najveće plantaže marihuane u Evropi, pa kad još pritom znate da bez logistike iz obaveštajnih službi tolika plantaža ne bi postojala niti jedan dan – kvalifikacija da je SNS političko krilo organizovanog kriminala nije nimalo preterana”, kaže Pajtić.

LJUDI SA TANKIM ZNANJEM I DEBELIM DOSIJEIMA

Borislav Novaković, potpredsednik Narodne stranke, tvrdi da se Aleksandar Vučić ne oslanja na formalnu i izabranu vlast, nego na neformalnu i kriminalizovanu strukturu. Po njemu, sprega vlasti i kriminala vidljiva je u sedam aspekata. “Prvo, kriminalcima je omogućeno da osnivaju svoje firme i da iz ‘crne’ pređu u ‘belu’ zonu. Neke od najunosnijih poslova u dogovoru sa SNS-om dobijaju ljudi sa tankim znanjem i debelim dosijeima. Tipičan primer je Zvonko Veselinović, čija firma je angažovana na izgradnji autoputeva. Drugo, postoji otvoren dil između SNS-a i kriminalaca: mi vama dajemo unosne i višestruko preplaćene poslove, a vi ćete za nas da ‘kupujete’ glasove. Treće, kriminalci obezbeđuju skupove, organizuju i mobilišu pristalice SNS-a, ali i one koji to nisu. Većina kriminalaca ima tzv. kvote, dakle određen broj glasača koje organizuju za glasanje, odlazak na predizborne skupove ili manifestacije čiji je organizator SNS. Četvrto, kriminalci su zaduženi za razbijanje demonstracija ili kao ubačeni provokatori za kompromitaciju opozicionih skupova. Peto, kriminalci su preplavili sportske klubove. Šesto, pored formalne i vidljive vlasti, koja ne odlučuje ni o čemu, SNS je uspostavio neformalnu strukturu koja suštinski vlada državom. To su tzv. koordinatori. Sedmo, u SNS-u postoji pozorišni deo politike i zakulisni deo. Pozorišni deo politike služi za zamajavanje naroda, a zakulisni za ‘završavanje’ poslova”, kaže Novaković.

Predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srđan Milivojević ističe da je Srbija definitivno država koju je uzurpirala mafija. On tvrdi da je svima posle deset godina naprednjačke vlasti jasno da ovde ne postoji politička borba vlasti i opozicije oko sučeljavanja političkih programa i ideja, već da se opozicija u Srbiji bori protiv “dobro organizovane mafijaške organizacije koja je registrovana kao politička stranka”. Za njega je paradigma zločinačkog i mafijaškog delovanja ovog režima slučaj legalizacije organizovanog kriminala kroz aferu “Jovanjica”.

“Jasno je da je ‘Jovanjica’ bila projekat režima i bezbednosnih struktura namenjen finansiranju crnih fondova za ilegalne operacije. Režim neke svoje aktivnosti očigledno plaća iz crnih fondova, koji se očigledno ne mogu popuniti kroz šverc oružja zbog procenta koji učesnici u tom lancu uzimaju. Drugi mehanizmi koje je ova zločinačka i mafijaška vlast razradila tokom devedesetih, kako bi nabavila novac za ilegalne aktivnosti, poput šverca cigareta i drugih akciznih proizvoda, nije moguć zbog koliko toliko uspostavljene kontrole prometa ove robe. Zato se pristupilo realizaciji projekta ‘Jovanjica’”, podseća Milivojević.

Prema Milivojeviću, predstojeća skupština SNS-a u Beogradu, zakazana za 13. novembar, samo će biti “potvrda groteske u kojoj živimo”. On podseća da je Nebojša Stefanović smenjen sa svih stranačkih funkcija, da je u režimskim medijima označen kao saradnik stranih obaveštajnih službi, a da je još uvek ministar odbrane, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i koordinator svih službi bezbednosti.

“Šta je to što Nebojša Stefanović zna o Aleksandru Vučiću, pa ga se toliko ovaj plaši? Da li je tačno da je Nebojša Stefanović svedok prve tranše novca od Caneta Subotića koji je, po tvrdnji francuskog obaveštajca Arnoa Danžana, dao početni kapital za formiranje Srpske napredne stranke? I da li je zato po dolasku na vlast napednjaka ukinuta crvena Interpolova poternica za Canetom Subotićem da bi potom sudije Apelacionog suda odbacile dokaze i oslobodile prvosumnjičenog za višemilionski šverc cigareta, iako je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je to urađeno na nezakonit način? Naposletku, Jasmina Vasović, sudija koja je bila član veća koje je oslobodilo Stanka Subotića, ali i Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića za otmicu kamiona, biva izabrana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda”, kaže Milivojević, tvrdeći da se Aleksandar Vučić “u svom slobodnom padu u politički ambis čvrsto drži za ruku mafije”.

ULOGA ORGANIZOVANOG KRIMINALA U DOLASKU SNSA NA VLAST

Borislav Novaković kaže da nema nikakve sumnje da je organizovani kriminal imao motive i razloge da pomogne SNS-u da dođe na vlast, kao što sada ima interes da održi naprednjake na vlasti. “Prethodna vlast je vodila kredibilne i na činjenicama zasnovane sudske postupke protiv najkrupnijih kriminalaca. Naravno da je to unelo nervozu među kriminalnim krugovima i usmerilo njihovu pažnju prema SNS-u. Danas ne postoji nijedan sudski postupak protiv nekog istaknutog kriminalca, koji je započet u vreme posle SNS-ovog osvajanja vlasti. Naprotiv, i kada se hapse kriminalci, to su po pravilu oni kriminalci koji čine konkurenciju ‘njihovim’ kriminalcima. Tako je stradala gotovo cela kriminalna organizacija Luke Bojovića, jer je država stavila u funkciju sve svoje resurse suparničkoj, ‘kavačkoj’ kriminalnoj grupi”, kaže Novaković.

Prelević podseća da je za SPS-om, početkom dvehiljaditih, ostala veoma moćna i razgranata kriminalna struktura, koja je apsolutno uticala i na političke odluke posle 5. oktobra. On međutim tvrdi da je ubrzo posle promena pokrenut obračun sa tom hobotnicom koja je doživela veliki udar. “Kasnije su pojedini političari, pre svega Čeda Jovanović i Beba Popović, bili sa raznoraznim u kontaktima, pa znate onda ko je počeo da gradi puteve i obavlja velike poslove. Posle toga, dolazi period kada više nemate opake ubice povezane sa državom, nemate državno organizovane kriminalne grupe, već tim grupama na neki način orkestrira Srpska radikalna stranka. Te kriminalne grupe pale ambasade, organizuju žestoke nemire oko Parade ponosa i nakon hapšenja Karadžića. Velja Nevolja je u SNS ušao 2011. godine, a imate i mnoge koji su ušli u ovu stranku i ranije. Srpska napredna stranka je nekim ljudima bila vizija ne samo kako će doći na vlast nego i kako će doći do miliona ili desetina miliona li čak milijardi evra. I oni su u tom uspeli. Sada vidite da ljudi koji su hapšeni za šverc heroina sa Kosova imaju bukvalno milijarde”, kaže Prelević.

Pajtić podseća da su pripadnici Zemunskog klana bili članovi stranke u kojoj je Vučić bio generalni sekretar. On, takođe, smatra da je režim oformio Belivukovu grupu koja mu je služila za raznorazne stvari. “Sećam se jedne, u civilizovanom svetu nezamislive situacije iz 2016, u koju sam se lično uverio kao tadašnji predsednik DS-a. U jesen te godine opozicija je formirala parlamentarnu većinu u opštini Vladimirci. Belivukova grupa je fizički sprečavala da predstavnici građana uđu u zgradu opštine i počnu da rade svoj posao. Policija je stajala po strani i nije se usuđivala da interveniše, jer su u Srbiji batinaši predstavnici izvršne vlasti, a ne policajci. Nisu kriminalne grupacije samo imale uticaja na dolazak SNS na vlast, oni su jedan od ključnih razloga trenutne nesmenjivosti režima. Nekoliko stotina hiljada glasova bude kupljeno na svakim izborima, kroz sistem takozvanog ‘bugarskog voza’. Tu kupovinu i kontrolu glasanja ne obavljaju partijski aktivisti, već ljudi koji su vični protivzakonitim radnjama i ‘zavrtanju ruku’ – razni lokalni belivuci širom Srbije”, tvrdi Pajtić.

foto: milovan milenković

KRIMINAL NEĆE LAKO PREDATI VLAST

Milivojević kaže da mafija nigde na svetu nije mirno predala vlast, pa to neće biti slučaj ni u Srbiji. “Aleksandar Vučić još uvek nije posegnuo za celokupnim arsenalom zla koji poseduje i koji će obilato koristiti kada mu vlast bude ugrožena. Pripadnici napredne mafijaške organizacije su za skoro deset godina samovlašća ukrali i opljačkali najmanje 30 milijardi evra. To je zastrašujuća količina novca koja je u njihovim rukama. Oni neće sedeti skrštenih ruku i čekati da im to neko konfiskuje. Kriza u Srbiji koju će produkovati režim Aleksandra Vučića u trenutku svog pada biće tolika da će se svakako reflektovati na čitav region, a posledice ove mafijaške vlasti građani Srbije će osećati decenijama”, kaže on.

Pajtić podseća da su ljudi koji trenutno vode Srbiju u prošlosti inicirali sukobe u regionu da bi se održali na vlasti. On, međutim, veruje da, u strahu od nekakvog novog Haškog tribunala, u odnosu sa susedima sada “neće otići dalje od huškačko-šovinističke retorike”. Međutim, unutar države biće spremni na sve da sačuvaju pozicije. “Trenutno njihov opstanak na vlasti još nije ugrožen, pa ne pucaju, niti šalju svoje mafijaše da pucaju po Srbiji. Kada bude ugrožen, biće jasno kolike su razmere zla koje je uzurpiralo ovu zemlju. Ono što je, međutim, najveći problem, jeste to što je obim pljačke toliki da će, ukoliko ne budu ubrzo oterani sa vlasti, oni postati i bukvalno većinski vlasnici resursa i privrede Srbije. Tada će već biti svejedno ko je formalno na kojoj funkciji i ko je iz koje stranke. Vučićeva familija i kumovi će decenijama koje su pred nama biti gospodari života i smrti”, kaže Pajtić.

(Vreme)

CATEGORIES
Share This