Građanima trebalo dati 800 miliona KM, pare nestale

„Gdje taj novac nestaje, to je vrlo interesantno za ispitati. Znamo da u Bermudskom trouglu nestaju avioni, brodovi, a u ovom bosanskom političkom bermudskom trouglu nestaju novci“, rekao je Draško Aćimović, ekonomista, ekonomski analitičar i diplomata.

Aćimović je naveo da i ove godine imamo rast doznaka iz inostranstva, koje su solidarna pomoć porodica koje žive vani, a koje šalju novac ljudima, jer ne bi ljudi mogli preživjeti s obzirom na ove cijene, na ova poskupljenja.

„Namjerno koristim izraz poskupljenje, ne mogu koristiti te stare, arhaične termine kao što je inflacija, jer ako gledamo statističke podatke, u BiH je inflacija 3%, što znači da smo mi trenutno najbolji na svijetu što se tiče inflacije. Kako to objasniti čovjeku koji dođe u prodavnicu i vidi da mu je sve poskupjelo u prehrani 70%, 80%, 100%? Kako mu objasniti da nije inflacija to što on vidi i što osjeti na svom džepu? Ne možemo više koristiti termin opšte inflacije, jer tu vam je uračunata i cijena frižidera, klima uređaja i zimskog kaputa, ali i prehrane koja je poskupila do 100%. To bi sve trebalo početi vrednovati na jedan drugi način da bismo shvatili šta se dešava“, objašnjava Aćimović.

Aćimović je ranije naveo da je država propustila priliku da pomogne građanima sa 800 miliona konvertibilnih maraka, umjesto 80 koja ide iz EU za pomoć najsiromašnijima za grijanje. Na koji način je država mogla grašanima da podijeli 800 miliona KM?

„U odnosu na ’21. imali smo višak u UIO BiH, prošle godine 2 milijarde, ove 3, to je skoro 5 milijardi, odnosno 2.5 milijarde evra. Ako jednu trećinu od toga nismo mogli vratiti socijalno ugroženim kategorijama, što nam je Evropa pokazala kroz svoju donaciju od 80 miliona evra, vidimo da su ti novci opet nestali u bosanskom političkom bermudskom trouglu. To je trebalo da damo ljudima kojima je neophodno da prežive. Postoji nešto što se uopšte ne komentariše – nedostatak novca, ljudi se hrane sve lošije, imaju sve manje mogućnosti da dopunski kupuju vitamine, suplemente, kvalitetne lijekove koji su im neophodni. Automatski se brže se razboljevaju, dolaze u zdravstveni sistem, na troškove zdravstvenog sistema. Ti troškovi su takođe troškovi koje niko ne prikazuje, ali su povećani na osnovu ovoga“, jasan je Aćimović.

„Dajte onda da ljudima omogućimo da žive normalno u startu, pa nećemo imati tih troškova. Zamislite koliki su tu rashodi“, zaključuje Aćemović.

(BN) Foto: BN